Danas je Svetski dan davalaca krvi

U zemljama širom sveta danas se obeležava Svetski dan davalaca krvi.

Međunarodni praznik posvećen dobrovoljnom davanju krvi prvi put je obeležen 2004. godine u Johanesburgu, a već naredne godine skupština Svetske zdravstvene organizacije usvojila je rezoluciju kojom je izrazila saglasnost da se praznik kojim se potkrepljuje ovaj humani čin obeležava svake godine.

14. juna, na dan koji je proglašen Svetskim danom davalaca krvi, rođen je Karl Landštajner – austrijski biolog i lekar, nosilac Nobelove nagrade za otkriće krvnih grupa kod čoveka.

Edukativnim i informativnim manifestacijama i akcijama dobrovoljnog davanja krvi praznik će biti obeležen i u Srbiji, a u akciji širom zemlje učestvovaće lokalne službe za transfuziju, Ministarstvo zdravlja, Crveni krst Srbije, Institut za transfuziju krvi Srbije, Zavod za transfuziju krvi Niš i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, prenosi Beta.

Obeležavanjem Svetskog dana davalaca krvi teži se podizanju svesti o značaju transfuzije krvi u spasavanju života, ali i apeluje na humane ljude da redovno daju krv kako bi se sprečile nestašice u bolnicama i klinikama.

U toku prethodne godine u Dimitrovgradu je u devet akcija dobrovoljnog davanja krvi dragocenu tečnost dalo oko 300 građana. Prema podacima Instituta za transfuziju krvi Srbije, prošle godine prikupljeno je više od 66.800 jedinica krvi, čime je ostvaren rekordni broj u 73 godine dugoj istoriji instituta.

D. Jelenkov

Foto: Ivica Ivanov / Slaviša Milanov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar