U Beogradu je sinoć jedan dobar čovek i prijatelj Caribroda, obeležio svoj šezdesetogodišnji jubilej neprekinutog prisustva u rokenerolu.
Na kultnoj sceni Dramskog Ateljea Doma Omladine Vračara (Dadov) u interaktivnom sešnu, u kome se namerno obrisala razlika između publike i izvođača, Branko Marušić Čutura je svoje veče posvetio drugima. Onima kojih više nema. Zoranu Mišćeviću, legendarnom pevaču, legendarnih “Silueta”, Dušanu Preleviću – Preletu, Beograđaninu sa soulom u krvi, Zoranu Božinoviću, po kome su se “navijali” svi beogradski gitaristi i Vladimiru Furduju-Furdi, jedinom bubnjaru iz bivše Jugoslavije, koji je uvršćen u 100 najvećih majstora sveta na tom instrumentu.
Predstavio je i mlade grupe na “kojima svet ostaje”. “Hunting souls”, koji su izveli rokabili program i grupu “Dram”, koja je svirala svoje pesme i jednim delom ga pratila.
O Branku Marušiću su govorili Vladimir Jelenković, Aleksandar Saša Žikić i Miroslav Cveković, s kojim je Čutura sarađivao na formiranju Muzeja rokenrola. Pratio ga je ad-hok orkestar u kome su se smenjivali; Pera Džo, Dušan-Duda Bezuha, Saša Lokner, Miroslav Cvetković, Nebe, Bane Zarin, Čutirina čerka Ana…
Čule je publiku počastio starim hitovima Fetsa Domina, Prislija, “Stouonsa”, “Spenser Dejvis grupe”, ali i svojim pesma, među kojima i još uvek popularna Kuća bez broja.
Nije otpevao Keti, njegovu pesmu, koju je otpevao Zoran Miščević i koja je uz Osmeh “Grupe 220” prva autorska stvar zabeležene na ploči u ex-ju roku.
Branko Marušić ima skoro 80 godina. Rođen je 1939. u centru Beograda u Kosovskoj 39, koju za sve pare sveta odbija da napusti, ali je prijatelj Caribroda i Caribrođana. Poslednji put je bio u Caribrodu septembra 2001. kao specijalni gost i deo pratećeg okestra jednog od poslednjih koncerata Petra Gigova – Pepija.
Dan ili dva posle Pepijeve smrti nazvao je da mi kaže: “Ostasmo bez prijatelja. Zamalo da zaplačem. Nego snaći će se on nekako i tamo. Žao mi je što niko nije imao tako topao i veliki glas kao on. Od svih koje znam, mislio sam da će on i mali Zoran (Zoran Božinović) postati poznati u svetu. A nisu. Sudbina valjda. Ali znaš šta. Nikad ih neće zaboraviti oni s kojima su radili. Muzičari ih neće zaboraviti”!
Slobodan Aleksić, Beograd
Foto: Miodrag Sokić / Radenko Ačimović / Branko Marušić
