Aktuelno u Trnu i okolini: Snažna aktivnost na uređivanju planinarske infrastrukture

Trnsko planinarsko društvo (Трънско туристическо дружество) na izuzetan način se aktiviralo u organizaciji planinarsko-kulturnih manifestacija i uređivanju planinarskih staza u Trnu i okolini, u oblasti Znepole u Bugarskoj. Bilo je samo pitanje vremena kada će i planinari iz Trna, i njihova lokalna samouprava, iskoristiti snažan zamajac manifestacije međunarodni uspon na Ruj i celokupne planinarske tradicije u Bugarskoj.

Centralna manifestacija u ovom kraju je, naravno, međunarodni uspon na Ruj, koji je od 2018. godine uvršten u plan finansiranja opštine Trn, i koji sada i sa bugarske strane privlači sve više planinara. Procena je da će upravo uspon sa bugarske strane Ruja dobijati i na kvalitetu i na odazivu i da će se još više razvijati. Osim uspona na Ruj, Trnsko planinarsko društvo organizuje i međunarodni uspon na Krvavi kamen, zatim uspon na planinu Rudinu i uspon na Erulsku planinu.

Poseban značaj pridaje se uređivanju planinarske infrastrukture, čišćenju i obeležavanju staza, mapiranju, promovisanju, publikacijama. Od bugarskih četrdesetak planina, čak trinaest se nalazi u trnskom kraju, i to je okolnost koja se sada posmatra kao razvojna šansa. Uz bajkovite i u svetu čuvene kanjone reke Jerme i reke Jablanice i podeljenu kuću u selu Bankja, eto novog optimizma za ovaj takoreći netaknuti kutak Bugarske, i izuzetno retko naseljen. Trnčani su se, za kratko, odrekli postizanja rezultata u visokogorstvu, alpinizmu i ekspedicijama, kako bi uredili što više staza u svojoj opštini. Mnogo je već staza i sređeno, na Ruju, na Grebenu, na Ljubašu, na Straži, na Erulskoj planini, na Ezdimirskoj planini, do Vrabčanskog vodopada, kroz Trnsko i Jablaniško ždrelo, na Rudini. Izvedene su i ekološke akcije čišćenja korita reke Jerme. Obnovljena je i hiža (planinarski dom) Ruj, ispod vrha Ruj.

Trnsko planinarsko društvo i Planinarsko društvo „Preslap“ iz Niša izvanredno sarađuju u organizaciji i promovisanju zajedničkih planinarskih aktivnosti. Upravo je predstojeća akcija Planinarskog društva „Preslap“, koja će se 6.aprila 2019. godine izvesti u Trnskom i Jablaniškom ždrelu bila i povod da se krene u rešavanje jednog velikog planinarskog problema, koji traje pune četiri godine. Naime, u proleće 2015. godine, reka Jablanica, nabujala od topljenja snega, porušila je i odnela sa sobom pešački metalni most u selu Bankja, kod podeljene kuće, most koji spaja stazu koja dolazi iz Trnskog ždrela, sa selom Bankja i znatno olakšava potonji prelaz u Jablaniško ždrelo. Zahvaljujući tom mostu, odmah su se mogli obići podeljena kuća i izvori lekovite vode u Bankji. Od kada nema mosta, akcije su izvođene na dva načina. Prvo, prelaskom preko brda na levoj obali Jablanice, iznad Bankje, obilazno do fabrike vode, kada je trebalo vratiti se prema podeljenoj kući i mineralnim izvorima, a onda opet ići do početka staze za Jablaniško ždrelo. U povratku sa Jablaniškog ždrela trebalo je opet ići obilazno preko brda. Drugi način izvođenja akcija bio je dolazak minibusevima direktno u Bankju, obilazak kuće, izvora i odlazak u Jablaniško ždrelo, a potom bi se minibusevime otišlo do ulaska u Trnsko ždrelo.

Sa mostom, pak, od Trnskog ždrela ide se do kraja Jablaniškog, i istom stazom se vraća u Trnsko ždrelo, što čini 16 kilometara laganog, ali kontinuiranog pešačenja i istinskog uživanja u atrakcijama kojima se pre više od sto dvadeset godina divio i veliki Aleko Konstantinov.

Predsednica opštine Trn, gospođa Cvetislava Cvetkova, odlučila je da se Trnskom planinarskom društvu odobre novčana sredstva za izradu i postavljanje drvenog mosta preko Jablanice, a da rok za završetak radova bude do kraja marta, kako bi se najavljena akcija Planinarskog društva „Preslap“ izvela najlepšom i najlakšom trasom. Most će, naravno, ovde ostati i za mnoge druge akcije, a u Trnsko i Jablaniško ždrelo dolaze planinari i turisti iz celog sveta, čak i iz dalekog Japana. Most će biti dugačak desetak metara, širok do dva metra.

U slučaju da ipak, recimo zbog snažnog nivoa Jablanice, most ne bude postavljen, ponovo će se ići obilaznicom preko brda. Tim povodom su predstavnici Planinarskog društva „Preslap“ i Trnskog planinarskog društva izvršili čišćenje i označavanje ovog alternativnog prolaza. Ovime je Planinarsko društvo „Preslap“ još jednom ispisalo stranice planinarske istorije, kao planinarsko udruženje koje je izvelo radnu akciju uređivanja staza i van Srbije. Ova akcija je izvedena u nedelju, 17. februara 2019. godine.

Istog dana, domaćini iz Trna priredili su svojim gostima iz Niša i lep prelazak novouređene staze, čije je sređivanje obavljeno samo nedelju dana ranije – od sela Bankja, preko Vrabčanskog vodopada, do vrhova Dragovski kamak (1118 m) i Stakov kamak (1052 m), sve ovo na planini Greben.

Staza je besprekorno trasirana i neverovatno dobro obeležena. Do Vrabčanskog vodopada, koji se nalazi ispod stene vrha Gradište, dolazi se za sat do sat i po laganog hoda. Staza vodi najpre kroz šumu, ali se posle izlazi na vidikovce odakle se zaista lepo mogu videti sve okolne planine Bugarske i Srbije. Jedan lep detalj kod Vrabčanskog vodopada, visokog desetak metara, je i lik čoveka u steni. Vrabčanski vodopad je i uređeno izletište, koje rekreativci iz zapadne Bugarske rado posećuju.

Vrh Dragovski kamak naziva se i „Trnski Materhorn“ i jedan je od simbola trnskog kraja. Deluje da je nemoguće popeti se na njega. Uočava se iz velike daljine, maltene čim se putem iz Pernika izađe u pravcu Breznika i Trna. Jasno se vidi i sa svih okolnih planina: sa Ruja, sa Stare palnine, sa Vlaške planine, sa Grebena u Srbiji, sa Ljubaša, Straže, sa Rudine, sa Gramade u Srbiji…

Sa zapadne strane je uspon nešto lakši, i ovde je i trasirana nova staza Trnskog planinarskog društva. Od Bankje, za dva i po do tri sata se izlazi na Dragovski kamak. Teren jeste kamenit na nekim deonicama, koriste se i ruke, penjači se pridržavaju, ali je ipak sve to dostpuno. Sa sve tri preostale strane sveta, međutim, na „Trnski Materhorn“ mogu se popeti samo vešti penjači, maltene alpinisti.

Šta tek reći za pogled sa Dragovskog kamka? Vidi se ceo masiv nekoliko planina koje čine granicu Bugarske i Srbije: Milevske planine, Bohovske planine, Rudine, Ruja, dobar deo Stare planine. Potom, u dubini Srbije vide se Vardenik, Gramada, Besna kobila, Crnook, nastavak Grebena, Vlaška planina, Stolska planina i Šljivovička planina.

I ovaj uspon su vredni Trnčani iskorstili da poprave i pojačaju oznake na stazi. Dosta njih u rancima nosi izrađene metalne pločice, obojene u crveno-bele boje, i zavrtače na baterije. Tako smo videli da su na nekoliko mesta, u par sekundi samo, postavljene i pričvršćene nove planinarske oznake.

Sa mnogo optimizma odlazimo iz Trna, pred naredne velike akcije u kanjonima Jerme i Jablanice i naravno, pred deseti međunarodni uspon na Ruj, koji će se održati 22. juna 2019. godine pod sloganom „Ruj – decenija druženja“.

Miroslav Dokman
Foto: Miroslav Dokman / Zvanična stranica opštine Trn