VIDEO: Novinari ni(su) bez zaštite

U hotelu „88 Rooms“ u Beogradu predstavljeno je istraživanje o položaju novinara nazvano „Kritične tačke u sistemu zaštite novinara“.

Učesnike skupa je najpre pozdravila počasna predsednica Fondacije „Slavko Ćuruvija“ i njegova ćerka Jelena Ćuruvija, a posle nje se svima kratko obratila Ivana Stevanović, programska direktorka, objasnivši kako je ta analiza nastajala. Zatim je programski direktor Fondacije Rade Đurić govorio o „kritičnim tačkama u sistemu zaštite novinara” i predstavio analizu koju je Fondacija „Slavko Ćuruvija“ uradila.

On je rekao da se veliki broj novinara boji da prijavi ili neće da govori o pretnjama i ugrožavanju njihovog rada i dodao da na osnovu toga javnost kreira sliku da policija i tužilaštvo ne rade svoj posao i da je nemoguće rešiti slučaj.

Đurić je, takođe, naveo da takozvane „kontakt tačke“ za brzo reagovanje u slučaju napada ili pretnji, formirane kao telo novinarskih udruženja, policije i tužilaštva u većini gradova dobro rade svoj posao, samo se u nekim manjim mestima “ne snalaze dobro”.

Đurić je ukazao i na nerazumevanje od strane novinara “jer se gro problema zasniva na nepoverenju u pravni sistem, iako policija i tužioci posvećeno to rade”.

On je, takođe, rekao da veliki broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara i pretnji ostaje neprijavljen, te da su razlozi za to nepoznavanja procedura, nepoverenje u institucije, ali i određena vrsta pritisaka i dodatnih napada predstavnika vlasti i pri tom istakao, da veliki broj novinara ne zna puno o načinu na koji mogu da podnesu prijave, kao i da imaju strah od institucija.

Potom je zamenik javnog tužioca u Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, Predrag Milovanović, koji vodi ujedno predmet paljenja kuće novinara Milana Jovanovića u Grockoj, rekao da se u tom slučaju od početka videlo da se „iza svega krije neko ko je na vladajućoj poziciji ili lokalni funkcioner“.

Milovanović je pohvalio rad policije, ali je ukazao da je bilo teško, jer se radilo o “dobro osmišljenoj konspiraciji”, bez svedoka.
Zbog toga je, kako je rekao, bilo važno priznanje jedne od osumnjičenih, dato u zamenu za sporazum o priznavanju krivičnog dela, a na osnovu čega je došlo do raspleta slučaja i podizanja optužnice protiv predsednika opštine Dragoljuba Simonovića i ostalih.

Sudija Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Trešnjev je rekao da je najveći deo postupaka u slučajevima napada na novinare završen osuđujućim presudama, “što znači da sudije nisu imale pritisak”.
On je ukazao da se problem najčešće javlja pre suda i suđenja, pa je vrlo važno kvalitetno prikupljanje dokaza, jer ako se oni „odmah rasture, više ih neće biti moguće prikupiti“.

Prema njegovim rečima, jako je važno da novinari prijave i najmanje i najsitnije pretnje, jer će to onda da obeshrabri počinioce.

Advokat Veljko Milić, koji često zastupa novinare kojima su upućene pretnje, rekao je da sistem kontakt-tačaka između novinarskih udruženja, policije i tužilaštva, preko kojih se napadi prijavljuju, jako dobro funkcioniše.

Moderator tog dela panela Antonela Riha je iznela podatak da je prošle godine na novinare u Srbiji bilo 177 napada i pretnji, među kojima su sedam bili „fizičke prirode“.

Potom je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić konstatovao da je saradnja sa policijom i tužilaštvom, bez obzira na manjkavosti dobra i kao veći problem naveo novinare koji targetiraju svoje kolege, rekavši da su to ljudi „koji se zovu novinari, a oni to nisu, nego su propagandisti”.

Bodrožić je rekao da je do nekih ozbiljnijih pretnji i slučajava došlo upravo posle javnih istupanja tih i takvih “kolega”.

U drugom delu konferencije svoja iskustva sa pretnjama i nasrtajima na njih izneli su novinarka portala „Inđija kafe“ Verica Marinčić, koja je bila izložena maltretiranju samo zato što je slikala nepravilno parkiran motocikl lokalnog moćnika, Milan Jovanović iz „Žig infa“,koji izgubio kuću u podmetnutom požaru i jedva izvukao živu glavu, posle pisanja o mahinacijama predsednika opštine Grocka, i Nedim Sejdinović, koji je doživeo niz neprijatnosti, kako je to Željko Bodrožić ranije rekao, zbog „nezgodnog imena“ i zbog toga što je bio na čelu Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Na poziv moderatorke tog dela Danice Vučenić njima se pridružio i novinar portala Pančevo city Nenad Živković, čije su naprijatnosti počele posle istupa na protestu „Jedan od 5 miliona“.

Treći deo konferencije bio je zatvoren za javnost, a na njemu su govorili Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Miroslav Jakovljević ispred OEBS-a i Zvezdan Radojković, pomoćnik direktora policije Srbije.

Izjave za portal FAR dali su Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu, Zoran Pašalić, zaštitnik građana, Zvezdan Radojković, pomoćnik direktora policije Srbije i Predrag Milovanović, zamenik tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva.

Snimatelj: Igor Milatović
Novinar: Slobodan Aleksić
Montaža: Stefan Pavić
Odgovorni urednik: Petar Videnov
Produkcija: Internet Portal FAR
septembar 2019