Pravoslavni vernici proslavljaju jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika – Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznatiji kao Spasovdan. Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana nakon Uskrsa, a 10 dana pre Duhova.
Prema hrišćanskom verovanju, posle smrti i Vaskrsenja, Isus Hristos se 40 dana sastaje sa svojim učenicima govoreći im o carstvu Božjem. Četrdesetog dana sa učenicima i Devom Marijom penje se na Jeleonsku goru pored Jerusalima, odakle se pred očima svih vazneo na nebo, što se smatra krajem njegovog zemaljskog puta.
Koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349. godine.
Spasovdan nije samo stočarski i ratarski praznik, već krsna ili seoska slava, odnosno zavetina mnogih sela.
U narodu se veruje da će, ako na Spasovdan pada kiša, cela godina biti rodna. Narod kaže – “Spasovdanska kiša je skupa – jedna kap vredi koliko i zlatnik”.
Prema narodnom običaju ne rade se danas teški poslovi i veruje se da praznik može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Vaznesnje Gospodnje slave mnoge zanatlije – pekari, zidari, cvećari i drugi.
Spasovdan je gradska slava prestonice Srbije. Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao prestonicu, u čast obnove i napretka, Grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje.
U dimitrovgradskom kraju Spasovdan se proslavlja kao imendan. Kao seoska slava proslavlja se u selima Željuša i Smilovci. Tradicionalna spasovdanska proslava održava se i u Gornjem Gradinju kraj manasitra “Sveti Spas”. Vernici se na Spasovdan okupljaju kraj obročnog krsta u krugu bivše kasarne u Dimitrovgradu, koji je obnovljen pre desetak godina.
Pripremio: Petar Videnov (izvor: FAR / RTS)
Foto: DIP Production
