Susret: Dimitrovgradski rok bend “Imagination theory“

Ljubitelji rok muzike u Dimitrovgradu nedavno su imali priliku da prisustvuju nesvakidašnjem za naše malo mesto događaju – rok koncertu koji je održan u velikoj sali Centra za kulturu. Pored dimitrovgradskog benda “Rok generacija” i grupe “Meldi” iz Bugarske, pred publikom su se predstavile i mlade muzičke snage Dimitrovgrada, bend “Imagination theory”.

Sastav čine vokal Mila Mladenov, učenica trećeg razreda dimitrovgradske Gimnazije, Milan Panić (lead gitara), brucoš Tehničkog univerziteta u Sofiji, bubnjar Marko Todorov, student druge godine Visoke poslovne škole strukovnih studija u Dimitrovgradu i asistent trenera karatea, bas gitarista Bojan Todorov, koji je na drugoj godini sofijske Muzičke akademije, i Darko Stamenov (ritam gitara), student četvrte godine na Medicinskom fakultetu u Sofiji.

U razgovoru sa članovima grupe “Imagination theory” saznali smo nešto više o samom bendu, njihovom radu i planovima.

Koliko dugo postoji bend i da li ste i gde ranije nastupali?

Marko: Prvi pokušaji formiranja bili su 2012. godine, kada smo ja i Milan Panić pokušali da napravimo grupu pod imenom “The Nameless”. Pod ovim imenom nismo nijednom nastupili, ali smo vredno vežbali i razmišljali o proširenju grupe i dovođenju još članova. Tokom 2013. godine, kao druga gitara priključio nam se i Darko Stamenov, da bi nedugo zatim kao vokal došla i Mila Mladenov. Poslednji je u grupu došao basista Bojan Todorov.

Od tada se kreće sa nabavkom ozbiljnije opreme i instrumenata, kao i sa redovnim probama. Počinju i prvi nastupi, najpre na koncertima u organizaciji Centra za kulturu Dimitrovgrad, a zatim i po festivalima u Srbiji i Bugarskoj. Lepu saradnju ostvarili smo sa Omladinskim kulturnim centrom u Pirotu, gde smo najviše puta nastupali. Takođe smo više puta svirali kao predgrupa poznatim sastavima kao što su “Poduene bluz bend” i “Experiment” iz Bugarske.

Kako je nastalo ime grupe i zašto baš “Imagination theory”?

Darko: Ime benda su osmislili Milan i Marko. Prvobitna ideja za ime je bila “The Nameless”, ali je ubrzo promenjena. Ime benda je poprilično neobično, predstavlja jednu vrstu protivrečnosti, a čak je i namerno gramatički netačno.

Šta, kao mladi muzičari, podrazumevate pod dobrom/kvalitetnom muzikom i imate li neke uzore u muzici?

Darko: Muzika kao vrsta umetnosti treba da ima neku svoju ideju i originalnost. Slušalac treba da oseti dubo ko skrivenu emociju koju autor izražava u tekstovima, i u samim instrumentima. Jako cenimo kad pesme imaju neko dublje značenje.

Što se tiče uzora i bendova koje slušamo, dosta smo različiti, ali mislim da je “Nirvana” jedan od bendova koji je imao veliki uticaj na naš rad i napredak.

Koje žanrove najradije izvodite i šta se sve nalazi na vašem repertoaru?

Milan i Mila: Od žanrova najčešće izvodimo alternative rock, rock balade, pop-rock… Naš repertoar se pretežno sastoji od stranih pesama koje volimo da slušamo. Trudimo se da sviramo pesme koje dosad nisu izvođene od strane drugih bendova i da to učini naš repertoar jedinstvenim.

Da li ste već uradili neku autorsku stvar i, ako niste, imate li takvih ambicija? 

Bojan: Već imamo par ideja, ali još uvek nismo sve dobro spojili da možemo da odsviramo pred publikom i nakon toga ponosno kažemo da je to naš trud. Stvaralački proces nije jednostavan i potrebno je vreme ako želimo da naš krajnji proizvod bude kvalitetan.

Nedavno ste nastupili na rok koncertu u dimitrovgradskom Centru za kulturu. Da li ste zadovoljni svojim predstavljanjem i kakve utiske nosite sa nastupa?

Darko: Našim nastupom smo zadovoljni jer je ispao onako kako je bio zamišljen. Sudeći po ovacijama i pozitivnoj reakciji publike, mislimo da je bilo dobro. Iako je sala bila poluprazna, trudili smo se da damo svoj maksimum.

Imate li u planu neki novi nastup u bliskoj budućnosti?

Milan: Za sada nemamo najavljen nastup, ali se trudimo da redovno održavamo probe kako bismo počeli sa nastupima u lokalnim kafićima.

Koliko je i na koji način, iz vašeg ugla gledano, muzičko opredeljenje važno za današnju omladinu?

Bojan: Svako ko se detaljnije bavi muzikom deli je na dobru i lošu. To je već i stvar ukusa. Mi se trudimo da budemo u balansu između žanrova koje slušamo. Živahnost panka, tvrdoća roka i nežnost popa. Ako mene pitate, bar kad je muzičko opredeljenje u pitanju, treba se opredeliti za muziku koja podstiče razvoj ličnosti. Muzika treba da nas uči da volimo sebe i da zbog toga radimo na sebi, da se usavršavamo.

Da li i u budućnosti vidite sebe kao muzičare i planirate li da nastavite da se ostvarujete i razvijate na ovom polju?

Mila: S obzirom na to da Bojan studira bas gitaru na Muzičkoj akademiji, on samim tim sebe u budućnosti vidi kao muzičara. Mi ostali se za sada muzikom bavimo iz hobija. Svima nama muzika pruža zadovoljstvo i volimo da nastupamo na koncertima i da održavamo redovne probe, tako da niko od nas neće prestati da usavršava svoje sposobnosti i da uči nove tehnike kako pevanja, tako i sviranja.

Iako imamo puno obaveza, trudimo se da održavamo probe i da vežbamo za buduće nastupe. Ukoliko u budućnosti dođe do toga da prestanemo sa okupljanjem kako bismo održali probe ili koncerte, voleli bismo da se, čak i nakon nekog dužeg vremenskog perioda, ponovo sastanemo da zajedno stvaramo muziku. 

D. Jelenkov

Foto: Toni Aleksov

Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar