Premijera filma „Vrati se Zone“ u Dimitrovgradu i Bosilegradu

   U velikoj sali Centra za kulturu u Dimitrovgradu u sredu, 8. februara, biće prikazan film „Vrati se Zone“. Zainteresovani će moći da posete projekciju u dva termina: od 18:00 i 20:00 časova.

   Kako saznajemo u Centru za kulturu, ljubitelji sedme umetnosti u Dimitrovgradu poslednji put su imali prilike da pogledaju projekciju na velikom platnu pre četiri godine u okviru Festivala bugarskog filma. Budući da zbog nedostatka neophodne opreme ne postoji mogućnost da se u Centru za kulturu filmovi prikazuju češće, za Dimitrovgrađane će ovo biti šansa da uživaju u povratku Zone Zamfirove, ali i privremenom povratku bioskopa u svoj grad.

   Film „Vrati se Zone“ nastao je po motivima iz knjige „Zona Zamfirova, šta je bilo posle“ Dušice Milanović Marike, po scenariju Ivane i Miroslava Mitića i u režiji Juga Radivojevića. Ovo ostvarenje je svojevrstan nastavak filma „Zona Zamfirova“, koji je po istoimenom romanu Stevana Sremca 2002. režirao Zdravko Šotra. Glavne uloge Zone i Maneta, u kojima smo navikli da vidimo Katarinu Radivojević i Vojina Ćetkovića, u ovoj ekranizaciji igraju Brankica Sebastijanović i Milan Vasić. 

   Film „Vrati se zone“ biće prikazan 3. februara (petak) i u Centru za kulturu u Bosilegradu od 18:00 i 20:00 časova.

 D. Jelenkov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar