U Subotici održano tradicionalno okupljanje Dimitrovgrađana i Piroćanaca

Nakon „Šopske večeri“ u Pančevu i „Caribrodske večeri“ u Beogradu, još jedna proslava koja već tradicionalno okuplja ljude poreklom iz istog kraja, ovog puta dimitrovgradskog i pirotskog, održana je na krajnjem severu Srbije – u Subotici.

Reč je o zajedničkom okupljanju Dimitrovgrađana i Piroćanaca u organizaciji Kulturnog centra Piroćanaca u Subotici, koje se održava od 2005. godine, po tradiciji uvek u isto vreme – na praznik Bele poklade, 18. februara.

Ove godine interesovanje je bilo manje nego ranije, kada je proslava okupljala i po dve stotine zvanica, kaže za FAR Svetlana Savov, predsednica Kulturnog centra. U subotičkom restoranu „Spartak“ ove nedelje se sastalo svega 46 odraslih, a manifestaciju je ulepšalo i šesnaestoro mališana, ali su i pored slabijeg odaziva i organizatori i gosti sa proslave poneli samo lepe utiske.Kao i prethodnih godina, druženje je bilo upotpunjeno muzikom i kulinarskim specijalitetima karakterističnim za pirotski i dimitrovgradski kraj, kao i nezaobilaznom grejanom rakijom. Kako se proslava održava na praznik, nije izostao ni tradicionalni narodni običaj – oratnice, čime se podržava ideja očuvanja tradicije, te potrebe da se sa običajima upoznaju i najmlađi.Program okupljanja redovno podrazumeva i tombolu, za koju nagrade uglavnom doniraju zainteresovani preduzetnici. Deo manifestacije koji je ove godine izostao, ali u kome su prisutni uživali u ranijim okupljanjima je gostovanje Kulturno-umetničkog društva iz Subotice, koje izvodi šopske i igre iz pirotskog kraja, kaže Savova.D. Jelenkov

Foto: Slavica Kečenović / Svetlana Savov

 

 

 

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar