Pre tačno dve godine u medijskom prostoru pojavio se novi medij civilnog društva – dvojezični Internet Portal FAR, koji je osnovalo Udruženje građana “Emblema” iz Dimitrovgrada. Informacije iz niza različitih oblasti (kulture, sporta, politike, obrazovanja, novinarstva, tuzima, poljoprivrede itd.) sa teritorije dimitrovgradske opštine, ali i van nje, na ovom portalu mogu se pročitati na srpskom i na bugarskom jeziku.
Povodom drugog rođendana FAR-a, razgovarali smo sa glavnim i odgovornim urednikom ovog medija Petrom Videnovim, koji iskustvo u novinarstvu stiče već više od dvadeset godina.
Kojim ste se idejama i ciljevima vodili kada ste pre dve godine odlučili da pokrenete Internet Portal FAR?
Još pri realizaciji ideje o osnivanju dvojezičnog Internet Portala FAR, kao medija civilnog društva, rukovodili smo se znanjem, iskustvom i željom da ovaj medij bude “svetionik” poštenog i objektivnog novinarstva. Jedna od specifičnosti FAR-a je očuvanje tradicije, kulture i jezika bugarske nacionalne manjine u Srbiji i trudili smo se da u vremenu u kojem su, nažalost, trenutno uništene mnoge moralne vrednosti, budemo u službi svih građanki i građana bez obzira na nacionalne, verske i druge razlike, bez političkih uticaja, senzacionalizma i tabloidizaacije. Koliko smo u tome uspeli, glavnu reč će dati čitaoci, gledaoci i auditorijum koji nas prati, ali mislim da smo pokrenuli jednu pozitivnu lavinu, koju je teško zaustaviti.
Okupili smo tim mladih, ali i iskusnih novinara, koji su postali pravi Farovci. I ne samo novinare, već i snimatelje, fotoreportere, programere, dizajnere i kreativne ljude koji se brinu o sajtu, njegovom izgledu i stalnom nadograđivanju. Sve je to urađeno i uz puno volonterizma, ali i profesionalizma, te se ovom prilikom zahvaljujem celokupnoj ekipi naše medijske kuće.
Pored redovne informative sa teritorije Dimitrovgrada, ali i vesti iz Bosilegrada, Pirota, pa i Niša, Beograda, Sofije i drugih gradova, u protekle dve godine zajedno sa ekipom FAR-a realizovali ste i niz zasebnih medijskih projekata. Čime ste od do sada postignutog posebno zadovoljni kao urednik i novinar?
U protekle dve godine ekipa FAR-a realizovala je desetak medijskih i drugih projekata, sufinansiranih na konkursima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Ministarstva inostranih poslova Republike Bugarske, opštine Dimitrovgrad, grada Pirota, Kancelarije za ljudska i manjinska prava… Posebnu pažnju posvećujemo i televizijskoj produkciji, te je krajem prošle godine realizovan TV serijal „Našenci“ (na srpskom i bugarskom jeziku), sastavljen od 10 polučasovnih epizoda, koji se već prikazuje na lokalnim i regionalnim televizijama u Srbiji, a može se pogledati i na YouTube kanalu portala FAR.
Izuzetno sam zadovoljan angažovanjem mlađih kolega, koji nisu posustali u društvu u kojem je ugrožena sloboda medija, i ponosan sam što nismo postali deo sistema, koji urušava mnoge društvene vrednosti, pa i novinarsku profesiju.
Verovatno smo zbog potpisivanja proglasa o slobodi medija, čime se ja i kolege ponosimo, postali meta političkih pritisaka i diskriminacije, ali to nas nije sprečilo da budemo rame uz rame sa našim kolegama iz mnogih gradova Srbije, koji su izabrali trnovit, ali ubeđen sam – pravilan novinarski put.
Novinari našeg portala pohađali su raznovrsne seminare, edukacije i novinarske škole u organizaciji NUNS-a, NDNV-a, UNS-a, Misije OEBS-a u Srbiji, BIRN-a, istraživačkih mreža i nevladinih organizacija. Ovom prilikom se zahvaljujem našim kolegama iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Nezavisnog društva novinara Vojvodine, koji nas maksimalno podržavaju na putu kojim smo krenuli.
Okrugli sto “Informisanje na bugarskom jeziku”
Od velikog značaja je i naša saradnja sa medijskim odeljenjem Misije OEBS-a u Srbiji. Zajedno sa njima, i u partnerstvu sa NDNV-om i Ambasadom Bugarske, prošle godine smo u Dimitrovgradu na visokom nivou organizovali važan okrugli sto na temu “Informisanje na bugarskom jeziku”. Ova debata je pokrenula mnoga medijska pitanja, probleme, ali i modele finansiranja manjinskih medija u Srbiji.
Posebno bih izdvojio odličnu saradnju sa diplomatskim predstavništvima Republike Bugarske – Ambasadom u Beogradu i ambasadorom Radkom Vlajkovim, i Konzulatom u Nišu.
Sa Generalnim konzulatom R. Bugarske u Nišu i generalnim konzulom Edvinom Sugarevim potpisali smo sporazum o saradnji na kulturnom i medijskom planu i do sada smo učestvovali u medijskom pokroviteljstvu značajnih kulturnih i drugih događaja, koje je Konzulat organizovao.
Kruna našeg dvogodišnjeg postojanja je, bez sumnje, partnerstvo sa kolegama iz Kragujevca i Pančeva, odnosno deklaracija o saradnji koju su potpisali udruženje OMNIBUS iz Pančeva, portal GLAS ŠUMADIJE iz Kragujevca i portal FAR iz Dimitrovgrada.
Neka ovo bude dokaz da novinarstvo nije umrlo i početak stvaranja alternativne medijske scene u Srbiji, zasnovane (kako piše u našoj deklaraciji) “na posvećenim vrednostima i pravilima profesionalnog, objektivnog, nezavisnog i blagovremenog novinarstva i sa namerom da pridobijemo novo i opravdamo dosadašnjim novinarskim radom stečeno poverenje u našim lokalnim zajednicama, ali i u drugim sredinama u Srbiji”.
Na Internet Portalu FAR mogu se naći tekstovi kako na srpskom, tako i na bugarskom jeziku. Kakav je značaj dvojezičnosti u jednom ovakvom mediju i da li je i koliko naporno i(li) problematično održavati ovakav način informisanja na željenom nivou?
Dvojezični medijski model za koji se zalaže FAR je velika prednost, ali i veoma naporan posao. Zato se trudimo da pored novinarskih normi, medijski sadržaji na FAR-u budu i jezički korektni, uz poštovanje savremene književme norme bugarskog i srpskog jezika. Tome svakako doprinosi i tim koji je angažovan na realizaciji novinarskih zaduženja, uključujući i našu specijalnu dopisnicu iz Sofije Mariju Gocevu, koja nam maksimalno pomaže u redakturi novinarskih tekstova na bugarskom jeziku. Za sve to potrebno je obezbediti i budžet, koji je važan deo funkcionisanja jednog ovakvog specifičnog medija.
Zahvaljujući dvojezičnosti, imamo čitaoce u Srbiji i Bugarskoj, ali i u bivšim jugoslovenskim republikama, a portal FAR prate i čitaoci u mnogim evropskim zemljama i u Americi, što pokazuje zvanična statistika o posećenosti sajta www.far.rs, ali i društvenih mreža Facebook i Twiter.
Kako bismo se približili svim čitaocima, Internet Portal FAR je lako dostupan i putem mobilnih telefona, odnosno putem dvojezične android aplikacije, koja se može veoma lako instalirati.
U svojoj novinarskoj karijeri dugo godina sam se zalagao za očuvanje tradicionalnih vrednosti bugarske nacionalne manjine u Srbiji, realizujući raznovrsne radijske, televizijske i druge medijske sadržaje i negujući ideju o razumevanju i saradnji sa drugim nacionalnim zajednicama i sa većinskim srpskim stanovništvom, bez nacionalnizma i šovinizma, već promovisanjem pravih vrednosti. Upravo različitost treba da nas spaja na putu ka EU.
Na snimanju serijala “Našenci” u Novom Sadu – razgovor sa Slavkom Stojanovim
Kako ocenjujete dosadašnju saradnju sa članovima male ekipe portala FAR, kao i sa dopisnicima i saradnicima iz drugih gradova Srbije, pa i susedne Bugarske?
Do sada postoji odlična saradnja, razumevanje i poverenje, ali i ogromno angažovanje celokupne ekipe, zato što je web-novinarstvo mukotrpan posan, bukvalno sedam dana u sedmici.
A da li je ekipa FAR-a malobrojna? Jeste malobrojna, ali odabrana. I mislim da ćete se složiti da ne postoje mali i veliki mediji, već dobri i loši, objektivni i neobjektivni.
Glavni deo redakcije je u Dimitrovgradu, ali od velikog značaja su i saradnici i dopisnici iz Bosilegrada, Niša, Pirota, Beograda, Pančeva, Sofije i drugih gradova. Raduje me činjenica da se putem naših oficijalnih mejlova javljaju novi novinari-saradnici za saradnju, ali sve će to u budućnosti zavisiti i od finansijskih mogućnosti Udruženja građana “Emblema”, koje je osnivač portala, i verujemo da smo na korak do tog cilja.
U prethodne dve godine FAR je zasnovan na radu prilično malog tima ljudi, ali takođe i na relativno skromnim sredstvima. Koliko su brojke presudne u izradi kvalitetnih sadržaja i da li se i sa malo – može postići mnogo?
Stekao sam utisak, a mislim da će se sa tim složiti i moje kolege, da pojedinim vladajućim strukturama ne odgovara postojanje ovakvog medija, koji nije pod uticajem niti jedne političke opcije, a u današnje vreme ako nisi sa nama, onda si protiv nas. To je pogrešno razmišljanje. Mi zaista nismo na niti jednoj političkoj strani, već na strani poštovanja novinarskih i etičkih kodeksa. Upravo nam se zbog toga prave brojne prepreke na medijskim konkursima, posebno u lokalnoj sredini, i odobravaju nam se znatno manja sredstva u odnosu na privilegovane medije i medije bliske vlastima.
Mi se trenutno finansiramo putem projekata i donacija i uvek se maksimalno trudimo da nam medijski projekti budu dobri. Do sada smo raspolagali skromnim budžetom, imajući u vidu i petnaestak saradnika iz nekoliko gradova Srbije, pa i Bugarske, ali kao što je pitanje postavljeno – sa malo se može postići mnogo. Mislim da će, bez obzira na današnje tutore novinarstva, na kraju sve doći na svoje mesto u pozitivnom smislu reči.
Tome bih dodao i pogrešno razmišljanje pojedinaca koji svojim komentarima na društvenim mrežama i sajtovima smatraju da, ako neki mediji dobiju određena sredstva na medijskom konkursu, postaju poltroni vlasti. Naprotiv! To su sredstva koja građanke i građani izdvajaju za javni interes u informisanju.
Da li je i u kojoj meri, iz Vašeg ugla posmatranja, FAR napredovao u protekle dve godine kada su u pitanju njegov sadržaj i tehnička uređenost, ali i saradnja sa drugim medijima i novinarima?
Mislim da sam na ovo pitanje većim delom odgovorio na početku mog izlaganja. Smatram da portal FAR i udruženje “Emblema” napreduje, bez obzira na brojne probleme sa kojima se suočava, a posebno kada u lokalnoj sredini nemate isti tretman u odnosu na druge medije i nevladine organizacije, koje su, najblaže rečeno, bliske vlastima.
Zahvaljujući talentu, radu, edukaciji i uz pomoć starijih i iskusnijih kolega, mladi novinari strahovito napreduju. Ali, žurnalistika je zanat koji se uči tokom cele novinarske karijere.
Ekipu koja radi na tehničkoj podršci i grafičkoj uređenosti sajta sačinjava mali tim velikih mladih profesionalaca, za koje ne postoji bukvalno niti jedna prepreka. A moram reći da je i tu bilo problema. Par jakih hakerskih napada na sajt i fejsbuk profil FAR-a su takođe blagovremeno neutralisani, a znamo i odakle je duvao ovaj vetar.
Imamo odličnu saradnju sa mnogim medijima slične orijentacije u Srbiji i zato smo hrabro stali uz Vranjske i u odbranu časti novinarske profesije.
Na koji način, po Vašem mišljenju, mediji mogu najefektivnije uticati na stanje u društvu i promene u njemu – isticanjem i promocijom kvalitetnih ljudi i pozitivnih vrednosti, što realnijim i objektivnijim prikazom stvarnog stanja i problema, oštrom kritikom svega što zaslužuje kritiku… ili možda nekom kombinacijom navedenog?
Suočavamo se sa urušenim sistemom vrednosti, korupcijom i nepoverenjem u institucije, koje treba da budu u službi građanki i građana, a ne u službi političkih vlastodržaca i samozvanih despota. Upravo promocijom pravih vrednosti u društvu i što objektivnijim prikazom realnog stanja i problema, ali i kritičkim osvrtom, mediji mogu uticati da se negativnosti u društvu promene nabolje ili da se krene u rešavanje problema.
Koji biste od prethodno navedenih pristupa u informisanju naveli kao najbliži dosadašnjem radu Internet Portala FAR, i da li biste i u kom smeru ubuduće izmenili sadržaj i način plasiranja informacija ovog medija?
Trudili smo se da kao medij promovišemo prave društvene vrednosti. Ono što bih kao urednik portala želeo je – da u narednom periodu ima što više istraživačkih i analitičkih tekstova, ali i medijskih sadržaja, koji će promovisati nauku i kulturu u pravom smislu reči, poljoprivrednike (da se ne stide svog posla), mlade, kreativne i obrazovane ljude (da ne napuštaju rodni kraj) jer na mladima svet ostaje.
Snimanje serijala “Našenci” u Beogradu – susret sa Nenadom Dimitrovim
Kakva je za sada čitanost portala i koje su, iz Vašeg dosadašnjeg iskustva, teme za koje su pratioci FAR-a najzainteresovaniji i koje najbolje prihvataju, i suprotno tome, ima li nečega što je u radu i sadržajima portala do sada zaslužilo kritiku čitalaca?
Prema zvaničnoj statistici tokom 2017. godine, imali smo više od 205.000 poseta na sajtu, dok je ovaj broj na društvenim mrežama tri puta veći. Posetioci FAR-a se najviše interesuju za reportaže, intervjue i uopšte medijske sadržaje o mladima, agro-eko-turizmu, kulturi, sportu… Bilo je sadržaja koji su negativno komentarisani na društvenim mrežama, ali uglavnom na račun objavljene informacije.
Poziciji glavnog i odgovornog urednika portala FAR prethodilo je dugogodišnje iskustvo u radijskom i televizijskom novinarstvu. Koje su prednosti koje onlajn mediji imaju u odnosu na tradicionalne?
Iako sam svoju karijeru počeo kao radijski, potom kao televizijski novinar, a kasnije i kao dopisnik domaćih i inostranih pisanih medija, po svim svetskim pokazateljima onlajn mediji i uopšte web-portali su budućnost. Neko čita vesti na mobilnom, na poslu, u autobusu, preko računara…
Možda se u večernjim satima gledaoci opredele za televiziju a, na primer, noćni čuvar – za radio. Ipak, portali su postali “najbrži” u plasiranju informacija. Ako tome dodamo multimedijalne sadržaje i televizijsku produkciju, onda je prednost ovakvih medija višestruka.
Kako, kao urednik jednog još uvek relativno mladog medija civilnog društva, vidite probleme sa kojima se ovaj tip medija danas suočava? Šta je, sa druge strane, ono što su mediji civilnog sektora, pa i portal FAR konkretno, uneli u današnje informisanje, a što je pre njihove pojave možda nedostajalo?
Mediji civilnog društva su model informisanja koji još uvek nije dovoljno prepoznat, ali sa sigurnošću mogu reći da ovakvi mediji u značajnoj meri mogu doprineti medijskom pluralizmu i boljem dijalogu između nacionalnih zajednica. U našem slučaju, portal FAR je pokrenuo mnoge promene u informativnom smislu reči kada je u pitanju bugarska nacionalna manjina, te je naš model funkcionisanja prihvaćen kao realnost. Smatram da je značaj ovakvih medija neprocenjiv za oblast manjinskog informisanja.
Mediji civilnog sektora su, ipak, najbliži građanima ili treba da se izbore za tu poziciju. Da informišu, edukuju, ukažu na probleme u društvu, ali i da promovišu istinske vrednosti, kojima svaka normalno uređena država teži.
I ono najvažnije – građani u ovakve medije imaju veće poverenje nego u komercijalne ili u medije javnog sektora. Mediji civilnog društva su trenutno jedina alternativa stranačkim medijima, u šta su nakon privatizacije prerasli mnogi elektronski mediji, pa i u gradovima gde žive pripadnici bugarske nacionalne zajednice.
Nadam se da su zraci našeg svetionika FAR osvetlili jednim delom Medijski mrak u kojem se nalazimo.
Koji biste savet, kao novinar sa dugogodišnjim i bogatim iskustvom, dali mladom novinaru koji je na početku karijere, ili tek planira da se bavi novinarstvom?
Savet mladim novinarima je, ako su novinarstvo izabrali kao budući poziv, da budu istrajni i uporni; da se bore protiv cenzure i autocenzure; da se stalno edukuju i da se rukovode izrekom da je “istina jača od stotine laži”.
Biografija:
Petar Videnov rođen je 1970. godine. Iako agronom po profesiji, u celosti se posvećuje novinarstvu. Novinarsku karijeru počinje u Radio-televiziji Caribrod 1995. godine, gde kao novinar, voditelj i urednik učestvuje u kreiranju i stvaranju raznovrsnih radijskih i televizijskih emisija, dokumentarnih filmova, reportaža i intervjua na bugarskom i srpskom jeziku. Posebnu pažnju posvećuje negovanju kulture i tradicije bugarske nacionalne zajednice u Srbiji. Novinar-urednik (1999–2000), član uređivačkog kolegijuma (2000–2002) i glavni i odgovorni urednik RT Caribrod (2002–2003) i (2009–2011). Dugogodišnji saradnik Novinsko-izdavačke ustanove „Bratstvo“ i istoimenog nedeljnika na bugarskom jeziku. Saradnik elektronskih i štampanih medija u Srbiji i Bugarskoj, a posebno Radio-televizije Srbije – „TV Žurnal na bugarskom jeziku“. Dopisnik nacionalnog bugarskog časopisa “Lov i ribolov“. Sa Agencijom za kinematografsku i televizijsku produkciju “Positive Production” iz Dimitrovgrada radio na izradi više dokumentarnih filmova i emisija – reditelj i scenarista dokumentarnih filmova „Trio Forte“ i „Zlatan Dudov“. Jedan od osnivača Udruženja građana „Emblema“ i Internet Portala „Far“. Bavi se publicistikom. Autor knjige „Po lovdžijski“. Član NUNS-a i Međunarodne federacije novinara IFJ. Dobitnik značajnih novinarskih nagrada i priznanja na domaćim i međunarodnim medijskim festivalima.
D. Jelenkov
Foto: Iz arhive Internet Portala FAR
