Iz Caribroda u svetsku filmsku antologiju: 115 godina od rođenja beskompromisnog Zlatana Dudova (2)

“Zlatan Dudov je hteo da film bude njegovo oružje u borbi za bolji svet za sve, bez obzira na klasne i druge razlike, ali svet ni njega, kao i neke druge posvećene umetnike našeg vremena, nije hteo da čuje.”

Dinko Tucaković, reditelj i filmski kritičar

Kao stvaralac, Zlatan Dudov stasava i vaspitava se pod uticajem najprogresivnijih tradicija nemačke proleterske umetnosti dvadesetih i tridesetih godina XX veka. Ogromno iskustvo koje stiče radom sa Fricom Langom i saradnja sa Bertoldom Brehtom otvoriće filmske vidike velikanu filma iz Caribroda.

„Paralelno sa pozorištem Dudov razvija interesovanje i prema filmu. Možda mu se u to vreme film čini interesantnijim kao sfera stvaralačkog izraza i zato mu Bertold Breht poverava režiranje filma `Kuhle Wampe`(Gladni stomaci). Ovo je jedan propagandni film stvoren u duhu tadašnje levičarske umetničke ideologije, koji poziva na promenu. I osnovni motiv ovog dela je da svet treba biti promenjen. Ljudi koji će promeniti svet su proleteri Berlina.

I ne slučajno film se zove `Kuhle Wampe`, jedno od predgrađa Berlina, gde beskućni radnici razapinju šatore i tamo žive tokom leta. `Kule Wampe` je jedan takav poziv za socijalnu pravdu i nimalo slučajno film je žestoko sečen i cenzurisan još pre njegove premijere. Ovo ostvarenje ima jako veliki uticaj na razvoj nemačkog filma, a kasnije i na svetsku kinematografiju, pa se zato i izučava u svim filmskim školama“ – kaže u dokumentarnom filmu o ovom reditelju prof. Aleksandasr Grozev, filmski kritičar iz Sofije i autor knjige „Zlatan Dudov – umetnički portret“.

Jedan od istraživača biografije i dela Dudova je i Jovica Đurić, profesor filozofije iz Pirota, koji istraživajući uticaj filma „Kuhle Wampe“ na tadašnje prilike,  u dokumentarnom filmu „Zlatan Dudov“ iz 2015. godine naglašava:

„Ovo filmsko ostvarenje je uzdrmalo Hitlerovu Nemačku i odmah je zabranjeno za prikazivanje posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine. Gebels je kao ministar propagande nacističke Nemačke birao značajne filmove, koje je davao kao poklon Hitleru na zajedničkim projekcijama. Gledali su i „Prazne stomake“ što ga je razbesnelo.

Dakle, film je nastao 1932. godine nekih šest do sedam meseci pre dolaska Hitlera na vlast, zabranjen je, a intervjuu koji sam pročitao, Dudov kaže da mu je ta nova vlast ponudila saradnju, ali on je to kategorično odbio. Ovo dokazuje veličinu proslavljenog reditelja“.

Film „Kuhle Wampe“ (1932)

Nakon ovog filma Dudov ima još nekoliko projekata. Uspeva da realizuje samo film „Mehurići od sapunice“ i to zahvaljujući finansijskoj pomoći jedne bogate dame, koja je imala želju da se pojavi na filmskom platnu. On nju snima u glavnoj ulozi u ovom  ostvarenju i uz pomoć njenih para uspeva da prikaže jednu satiru nemačkog društva. Film je završen bukvalno mesec dana posle dolaska Hitlera na vlast, što je bilo fatalno za njegovu premijeru i Zlatan Dudov zajedno sa negativom ovog filma odlazi u emigraciju.

Film “Mehurići od sapunice” (1934)

U jednom od svojih intervjua Dudov je ovako opisao ovaj period života:

„Kada je na vlast došao Hitler, bio sam pozvan od strane zvaničnih filmskih krugova da ostanem u Nemačkoj i da režiram nekoliko filmova, na primer, jedan film o životu radnika. Ja sam odbio, jer sam više voleo da budem slobodan u svom stvaralaštvu. Najzad sam 1934. godine imao mogućnost da režiram film po svojim shvatanjima i na osnovu svog scenarija. Želeo sam da stvorim film iz života sitne buržoazije, onako kako ja razumem stanje ove klase. I napravio sam film „Mehurići od sapunice“. U njemu sam pokušao da pokažem da je cilj sitne buržozije suprotan  od onoga što mi nudi stvarnost. Ona svakodnevno misli i nada se da popravi svoj položaj, a realnost, ustvari, potiskuje sve niže i niže. Zahvaljujući lukavstvu uspeo sam da film prenesem preko granice. I on je predstavljen u Engleskoj, Holandiji, Belgiji, Francuskoj i Švajcarskoj. Zbog „Mehurića od sapunice“ su počeli da me prate i ja sam morao da emigriram. Nastanio sam se u Francuskoj“.

Premijera filma “Mehurići od sapunice” 1934. godine postaje veliki kulturni događaj francuske prestonice, ali život Zlatana Dudova u Parizu je više vezan za pozorišnu umetnost. Tamo je ponovo sa Bertoldom Brehtom i prijateljima sa kojima radi u teatru. Usavršava svoj talenat, što veoma koristi njegovoj posleratnoj karijeri. 1939. godine seli se u Švajcarsku.

Naselje „Strošena češma“ (slikar Metodi Meta Petrov)

“Postoje svedočenja jednog Caribrođanina da je Zlatan posle svog berlinskog perioda dolazio u Caribrod. Krajem 90-tih godina XX veka još je bio živ jedan starac – deda Stefan Tudovski ili Borovski, koji je govorio, da je Zlatan tajno dolazio kod njegovog tadašnjeg gazde Borisa Nejčina i da su se bavili partijskim delovanjem. Dudov je došao iz Francuske sa namerom da na kratko ode do Bugarske. Nije uspeo to da uradi, pa je produžio put ka Beogradu. Sa sobom je nosio jednu filmsku traku, koju je pokušao da proda tadašnjem vlasniku caribrodskog bioskopa Petru Brezničkom, ali prodaja nije uspela. То је jedini siguran dokument da se Dudov vraćao u Caribrod“ – ističe novinar i  publicista Slobodan Aleksić, koji je 2003. godine u Beogradu priredio knjigu „Beskompromisni Dudov“.

Počinje Drugi svetski rat. Vojni konflikt odnosi više od 60 miliona ljudskih života, a posleratne godine donose nov istorijski metež i promene u različitim sferama života. I posle trinaestogodišnje emigracije Zlatan Dudov je ponovo u Berlinu. On postavlja osnove filma Nemačke Demokratske Republike. U paviljonima stare filmske kuće “UFA” blizu Babelsberga rađa se filmski studio “DEFA”, gde se realizuju veliki projekti početkom 50-tih godina. Dudov dobija državnu nagradu DDR-a, posvećuje se pedagoškom radu na Fakultetu za kinematografiju i stvara nove filmove u novoj socijalističkoj epohi.

„On je čovek sa velikim profesionalnim iskustvom i ogromnim autoritetom. Zajedno sa nekolicinom režisera učestvuje u onome što je `DEFA` proizvodila 50-tih godina i uvodi u film Nemačke Demokratske Republike određeni krug tema, koje kasnije reditelji mlađih generacija razvijaju. Njegovi filmovi su svojevrsno istraživanje nemačkog nacionalnog karaktera. I to je paradoksalno zato što jedan Bugarin razrađuje temu koja je tipično nemačka.

Film Hleb naš nasušni (1949)

Najinteresantniji i najzreliji film je `Hleb naš nasušni` (1949), u kome obradjuje tradicionalnu, za nemački posleratni film, temu o nasleđu nacizma“ – dodaje prof. Grozev.

Zlatanova ostvarenja iz posleratnog perioda nikada neće dostići kreativne vrhunce njegovo početka, a filmovi su posvećeni izgradnji nove zemlje, puni poleta,  istinske vere u neko bolje sutra.

Film „Kapetan iz Kelna“ (1957)

Ipak kao kruna njegovih autorskih napora mogao bi da se izdvoji „Kapetak iz Kelna“ (1957), koji na šifrovan, ali na čitljiv način govori o moralnoj i ideološkoj dekadenciji zemlje u kojoj živi.

Drama “Kristina” je filmsko delo, koje treba da završi tematski ciklus o čovekovoj ličnosti. Režiser je danonoćno na snimanjima. 12. juna 1963. godine ostaće jedan nedovršen film i uspomena na velikog Caribrođanina, koji  gine u saobraćajnoj  nesreći.

Reditelj i filmski kritičar Dinko Tucaković kaže da je Dudov svet filma napustio na način kako to samo jedan pravi filmadžija može. Poginuo je u saobraćajnom udesu za sve vreme snimanja filma „Kristina“, koji možda i nije njegov najbolji testament, ali slike iz „Gladnih stomaka“ omogućile su mu prisustvo u prostorima filmske večnosti.

„Postoji li u Caribrodu nešto važnije od Zlatana Dudova? To je ogledalo epohe, koje je ostavilo jedno ogromno nasleđe iza sebe. I ovaj grad treba da povrati ime i da nauči decu ko je on. Da se možda ulica, makar ploča, a i nesrećna njegova mala kuća obnovi. Uvek sam zamišljala Caribrod kao obojeni svod koji je put ka Evropi. Put je zaista.

Na snimanju  dokumentarnog filma „Zlatan Dudov“ ispred rodne kuće 2015. godine (Petar Videnov, Katja Gumnerova,  Aleksandar Grozev i Valentin Izmirliev)

Prolazila sam toliko puta, dok sam bila studentkinja na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnostu u Babelsbergu, u klasu prof. Zlatana Dudova. Ceo život sam nosila Caribrod u sebi zbog Dudova“ – reči su Katje Gumnerove, poznate bugarske scenaristkinje i publicistkinje, koja je bila svedok njegove pogibije.

Zlatan Dudov je bio veliki vizionar, verovao je da film može da promeni svet i svojim filmovima je pokušavao da ga promeni. Tako nešto ne treba da se zaboravi i on zaslužuje da nađe svoje mesto u kulturnoj istoriji grada u kome je rođen. Ako se zaboravi jedan takav filmski velikan to je jednostavno neoprostivo.

P. Videnov

Foto: Knjiga „Beskompromisni Dudov“ / Časopis „Most“ / Metodi Meta Petrov / lična arhiva Katje Gumnerov / Hans Günter / Ivica Ivanov / Arhiva FAR-a

FILMOGRAFIJA ZLATANA DUDOVA:

Uslovu kojima živi berlinski radnik (Wie der berliner Arbeitier wohnt) – dokumentarni film (Weltfilm Gm bH 1930)

Kule Vampe (Kuhle Wampe) – igrani film (PRAESENS-FILM 1932)

Mehurići od sapunice (Serfenblasen) – igrani film (DAVIS-FILM 1934)

Hleb naš nasušni (Unser taglich Brot) – igrani film (DEFA 1949)

Porodica Bentin (Familia Bentin) – igrani film (DEFA 1950)

Ženske sudbine (Freauenschic Kcale) – igrani film (DEFA 1952)

Jači od noći (Starker als die Nacht)– igrani film (DEFA 1957)

Kapetan iz Kelna (Der Hauptman von Koln) – igrani film (DEFA 1957)

Zablude u ljubavi (Verwirring fer Liebe) – igrani film (DEFA 1960)

Kristine (Christine) – igrani film, nezavršen (DEFA 1963)

Korišćena literatura i materijal:

Златан Дудов – творчески портрет / Александър Грозев. – София: Наука и изкуство, 1972

Златан Дудов (1903-1963) / списание Мост, бр. 155. – Ниш: Издателство „Братство“, 1998

Бескомпромисни Дудов / Слободан Алексић. – Београд: Дом културе „Студентски град“, 2003

Kuhle Wampe oder Wem gehort die Welt? / Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag, 2008

Документален филм „Златан Дудов“ / режисьор: Петър Виденов / Positive Production, 2015

Tekst je objavljen u okviru projekta „Dimitrovgrad – Kragujevac – Pančevo: Kulturno nasleđe i multikulturalnost”, koji partnerski realizuju udruženja Emblema iz Dimitrovgrada, Šumadinka iz Kragujevca i Omnibus iz Pančeva na sajtovima www.far.rs, www.glassumadije.rs i www.pancevo.city.

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.