Jugoslavija! Da je živa imala bi 100 godina

Tačno pre jednog veka u kući Krsmanovića, na Terazijama u strogom centru Beograda, potpisan je Protokol o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca na čelu sa dinastijom Karađorđevića. Oktobra 1929. godine ime joj je promenjeno u Kraljevina Jugoslavija. Da je potrajala danas bi napunula 100 godina.

Ta prva jugoslovenska država uključila je u sebe i deo teritorija koje su Bugarska i Mađarska izgubile u Prvom svetskom ratu, pa su tako i područja današnjeg Dimitrovgrada i Bosilegrada, doduše sa skoro godinom zakašnjenja, 6. novembra 1920. postala njen deo.

Iako dok je postojala skoro nikome nije valjala, ta država je napravila lep ekonomski skor, pa je recimo za samo nešto više od dve decenije Beograd utrostručio stanovništvo, potpuno poprimio evropski izgled, a prema ambicijama kneza namesnika Pavla, bio je najozbiljniji kanditadat za organizaciju Olimpijade i Svetske izložbe. U Beogradu je pred Drugi svetski rat organizovan i automobilski Gran pri, što je pandan današnjoj Formuli 1.

Kraljevina Jugoslavija nestala je za 14 dana u aprilskom ratu, a o njenom formiranju čak više nema ni spomen-ploče na kući Krsmanovića, koju su stari Beograđani zvali zgrada Protokola ili češće samo „Protokol“ .

Trebale su četiri godine najkrvavijeg rata da bi se Jugoslavija ponovo rodila. Odluka o tome doneta ja u Jajcu 29. novemba 1943. godine, ali je ona formalno ustrojena tek početkom 1946. donošenjem Ustava, koji ju je odredio kao federalnu republiku.

I ta druga Jugoslavija je nestala u ratu i mnogima nije valjala, ali je potrajala znatno duže. Sve do početka 1992., kada je takozvana Badenterova komisija odlučila da se raspala. U vreme raspada Jugoslavija je bila srednje razvijena evropska država, čime se danas jedino može pohvaliti Slovenija.

Na njenim ostacima još neko vreme postojala ja Savezna Republika Jugoslavija, sve dok 2006. Crna Gora nije odlučila da je napusti.

Iako danas bauk anti-jugonostalgičarstava kruži njenim nekadašnjim prostorima, Jugoslavija će u glavama onih koji su je gradili i razgradili, čini se još dugo potrajati. Dokaz tome je i izložba „Dan vredan veka“ u Palati „Srbija“, ali medju mnogobrojnima i još jedan mnogo oporiji – takozvano kosovsko pitanje, oko koga se u Srbiji, s pravom ili bez njega, većina stvari okreće i radi.

  Slobodan Aleksić Ćosa, Beograd

 Foto. Muzej Jugoslavije / RTS / Slobodan Aleksic