Prema rečima Dejana Stojanovića iz Ministarstva kulture i informisanja, predsednika Radne grupe za izradu Medijske strategije, očekivani rok za usvajanje nove Medijske strategije jeste druga polovina aprila. Nakon Novog Sada, u Nišu je danas održana javna rasprava o Nacrtu ove strategije. Prilike za diskusiju na ovu temu biće i 25. februara u Čačku i 27. u Beogradu.
Nova Medijska strategija razlikuje se od prethodnog strateškog dokumenta pre svega u delu koji se odnosi na položaj novinara i njihovu zaštitu, kao i u onom segmentu koji je usmeren na medijsku pismenost i digitalne kompetencije, a čega je, prema rečima Stojanovića “u prethodnom strateškom dokumentu bilo samo u naznakama“.
Društvo novinara Niša protiv pozitivne diskriminacije
Na javnoj raspravi predsednica Društva novinara Niša Danijela Ivanković istakla je da to udruženje ima nekoliko primedbi na sadržinu Nacrta Medijske strategije, prevashodno na deo koji se tiče uspostavljanja povoljnog okruženja za medije civilnog sektora, a koji smatra potpunom diskriminacijom, jer će, kako ističe, mediji civilnog sektora imati veća prava u odnosu druge.
„Oni su neprofitni. Šta to znači? A ostali mediji? Koliko smo mi profitni, bez obzira na to što se zovemo komercijalni mediji? To svako od nas najbolje zna. U kakvom plusu vi poslujete, a u kakvom plusu posluju neprofitni mediji civilnog sektora? Protiv toga smo da oni imaju povlastice, bez obzira što to neko smatra pozitivnom diskriminacijom. Mišljenja smo da svi treba da imamo jednake uslove na medijskom tržištu“, podvukla je Ivanković.
Direktor TV Vranje i TV Bujanovac, član udruženja PROUNS, Zoran Veličković istakao je da nema ništa protiv medija civilnog sektora, ali da „nikako u isti koš ne treba stavljati medije civilnog sektora kod projektnog sufinansiranja“, jer se, kako ističe, time ruši tržišni princip.
„Ako su mediji civilnog sektora povlašćeni u svakom pogledu, sa smanjenjem naknada, sa izbegavanjem određenih troškova… Na taj način se uvodi diskriminacija, što mislim da nije dobro i nije održivo. Treba naći način za paralelni razvoj civilnog sektora, a da se tradicionalni, lokalni i regionalni mediji ne urušavaju“, zaključio je Veličković.
Na ove tvrdnje reagovao je Nikola Panić iz Udruženja Bum 018, koji je istakao da mediji civilnog sektora u finansijskom smislu nikako nisu povlašćeni.
„Problem je u tome što mediji civilnog sektora u sat vremena mogu da imaju 6 minuta reklamnog programa, a komercijalni 12 minuta. Takođe, kada su konkursi na lokalnom nivou u pitanju, tu smo takođe neprivilegovani, jer ako su, na primer, ukupna sredstva 50 miliona, za medije civilnog sektora opredeljeno je 5, što je diskriminacija u startu“, naveo je Panić.
Koliko samoregulatornih tela je potrebno novinarskoj profesiji?
Danijela Ivanković ovom prilikom istakla je da se Društvo novinara Niša zalaže za osnivanje većeg broja samoregulatornih tela, umesto postojanja samo Saveta za štampu, i to ne jedino u Beogradu.
„Ima sve više elektronskih medija, i smatramo da ima sve više prostora na ovom medijskom nebu za osnivanje i samoregulatornih tela vezanih za elektronske medije. Mi ovde u Nišu možemo da se organizujemo, kolege u Čačku mogu da se organizuju, u Valjevu…“
Na predlog Ivaković reagovao je direktor FoNeta Zoran Sekulić, koji je istakao da bi podržao ideju da se rad Saveta za štampu proširi na elektronske medije, ali da se ni po koju cenu ne formiraju nova samoregulatorna tela.
„Ja sam za to da se jača domet, autoritet i uticaj Saveta za štampu, ovakvog kakav jeste, ne da svako napravi svoj savet i svako po svome da tumači novinarski Kodeks, ergo da samim tim dobija iz lokalne sredine verifikaciju poštovanja Kodeksa da bi mogao da konkuriše za lokalne pare. To je izigravanje i zakona i kodeksa“, odlučan je Sekulić.
Sa druge strane, Zoran Veličković istakao je da „kada Savet za štampu bude počeo da funkcioniše kao Savet za štampu koji poštuje Kodeks novinara, a ne da ima neku selektivnu primenu i drugačije aršine za jedne, a drugačije za druge, onda ćemo svi da prihvatimo njegovu nadležnost“.
Reagovali su i iz Lokal presa. Stojan Marković istakao je da ovo udruženje daje podršku Savetu za štampu kao samoregulatornom telu.
„Svaka namera formiranja novih saveta je na štetu samoregulacije i građana kao krajnjih korisnika, jer urušava i obesmišljava samoregulaciju. Savet za štampu ne postoji prevashodno zbog medija, već zbog građana, koji treba na adekvatan način da budu zaštićeni od nas kada kršimo Kodeks koji smo sami napisali“, smatra Marković.
On predlaže i da se deo nadležnosti REM-a i RATEL-a prebaci na Savet za štampu, te da Savet za štampu postane Savet za medije, tako što će pod njegovu nadležnost osim štampe i onlajn medija, doći i elektronski mediji.
Lokal pres je dao sugestiju i da pravo učešća na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja imaju samo oni štampani i onlajn mediji koji priznaju nadležnost Saveta za štampu.
„Ako ne priznaješ nadležnost samoregulatornog tela, onda ne možeš da tražiš da te država finansira od para građana kao poreskih obaveznika“, kaže Marković.
Dragan Kremer iz Fondacije za otvoreno društvo smatra da bi presude Saveta za štampu trebalo da budu obavezujuće prilikom odlučivanja o raspodeli sredstava.
„Trebalo bi da se prezicira u smislu ’podnosilac koji ima više od ovoliko negativnih ocena Saveta za štampu u ovom periodu ne može da bude učesnik konkursa za čija sredstva novac obezbeđuju građani Srbije’. Takođe, smatram da bi trebalo, i zalagaću se da možda i mera priznavanja nadležnosti Saveta za štampu bude obavezajuća za učestvovanje na konkursima, i da to bude definisano zakonima“, podvukao je Kremer.
Aneksi ili izdvojena mišljenja?
Zoran Sekulić je na javnoj raspravi istakao da je Asocijacija medija izričito protiv aneksa koji su sastavni deo Nacrta strategije.
„Smatramo da su aneksi, odnosno izdvojena mišljenja retrogradna i da predstavljaju reviziju kompletnog koncepta medijske reforme koji je do sada u Srbiji sproveden“.
Prema mišljenju Dragana Kremera, ova dokumenta bezrazložno su nazvani aneksi, a jesu u formalnom smislu, i po sadržini, dva izdvojena mišljenja dva člana, Dragane Čabarkape i Nina Brajovića.
„Ne mogu izdvojena mišljenja pojedinaca biti tretirana na istom nivou i sa istim uvažavanjem kao većinsko mišljenje radne grupe, jer čemu onda radna grupa“, istakao je Kremer i dodao da predlaže da se o navodima iz izdvojenih mišljenja izjasne radna grupa kao kolektivno telo, nadležno Ministarstvo kulture i informisanja i kabinet predsednice Vlade Srbije koji vodi ovu javnu raspravu.
„Ako podrže bilo šta od tih tačaka, da znamo, da ustvari i država, odnosno izvršna vlast, želi da u dalji proces medijskih problema vrati povampiranje Tanjuga, paravan nad vlasništvom Politike i Večernjih novosti, da želi regionalne javne servise koje će osnovati država, jer su to stvari koje su brutalno i u čeonom sudaru sa svim ostalim tendencijama u strategiji“.
Ukoliko je tako, smatra Kremer, imaćemo „šizofreni dokument koji će unutar sebe poništavati ono dobro što je mogao da donese“.
Rasprava javna, ali nepristupačna svima
Na javnoj raspravi u Nišu obratio se i Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava Niš, koji je ukazao na činjenicu da se o Nacrtu medijske strategije raspravlja u nepristupačnom prostoru, te da se na taj način diskriminiše deo građana. Fondacija PONS prethodno je izdala saopštenje o ovom pitanju.
Primedbe, predlozi i sugestije u vezi sa Nacrtom strategije mogu se dostaviti Kabinetu predsednice Vlade Srbije, na mejl medijska.strategija @gov.rs ili na adresu Nemanjina 11, Beograd (sa naznakom „Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji“), najkasnije do 1. marta 2019. godine.
Izvor: mediareform.rs
Foto: DIP Production
