Ovako se piše istorija planinarstva i kulture! I piše se u selu Vrmdža, na obroncima Rtnja, u okolini Sokobanja. Čudesan dan u kome su 1115 planinarki i planinara iz svih krajeva Srbije, iz Bugarske, Švajcarske, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država i Meksika, došli u selo Vrmdža, i na kružnoj stazi oko ovog jedinstvenog sela, i na stenama koje ga okružuju, po šesti put obeležili planinarsku slobodu i dostojanstvo.
Zlatnim slovima, u istoriji će biti upisan 16.mart 2019.godine i praznik nad praznicima u Vrmdži. Podvig epohalnih razmera ostvarili su Planinarsko društvo „Oštra čuka“ iz Sokobanje, Mesna zajednica Vrmdža i Udruženje mladih „Um“ iz Sokobanje.
Zlatnim slovima, jer i ne može biti drugačije, kada ovoliko ljudi iz celog sveta dođe u Vrmdžu, da u slavu planinarske slobode i dostojanstva – slobodno i dostojanstveno pređe predivnu kružnu stazu oko Vrmdže i ponosito se popne na stene Vidikovac, Sokolovica i Latin grad.
Selu Vrmdža pripala je i ta čast da po prvi put u Srbiji, na nekoj planinarskoj akciji, učestvuje osoba stara sto godina. Legendarna Jelena Minardi, rođena 1919.godine, nije zaboravila kraj iz koga potiče, i odabrala je da upravo akcija u Vrmdži bude prva na kojoj će učestvovati kao stogodišnjakinja.
Vrmdža je još jednom, makar samo dva dana tokom ovog vikenda, postala planinarsko i kulturno središte Balkanskog poluostrva. I to se odigrava od 2014.godine. I taman kada se pomisli da je u Vrmdži dostignut neki maksimum – otvaraju se novi vidici. Samo je nebo granica na planinarskoj akciji u Vrmdži, i svuda na jugu Srbije!
Prelep prolećni dan, idealan za pešačenje i planinarenje, omogućio je da sve protekne onako kako se i znalo da će proteći – besprekorno, bezbedno. Uostalom, Planinarsko društvo „Oštra čuka“ najbolje je u Srbiji kada je u pitanju rad na uređivanju planinarskih staza i rad sa decom i mladima. Par stotina dece ulepšalo je ioanko nestvarno lep dan u Vrmdži. Deca na kružnoj stazi oko Vrmdže su budućnost planinarstva, među njima ima i onih koji će, kada poodrastu, dostići nivo planinarskih junaka sa juga Srbije, koje predvodi Zoran Pavlović Paća.
Deca Vrmdže, i po povratku sa kružne staze, u pratećem kulturnom delu manifestacije, obradovala su sve goste Vrmdže izvođenjem poučne predstave „Usamljeni prinčevi i princeze“, koja govori o lošem uticaju društvenim mreža na odnose između ljudi i na stvaranje otuđenosti.
A kružna staza oko sela Vrmdža – besprekorno i profesioanlno je uređena i obeležena. Onako kako su nas i navikli članovi Planinarskog društva „Oštra čuka“. Dužina trase bila je 15 kilometara. Sve je počelo na brdu Crkovac, pored muzeja sela Vrmdža (i po ovome je Vrmdža jedinstvena na Balkanu), crkve Svete Trojice i ostataka škole koja je ovde podignuta još po nalogu knjaza Miloša Obrenovića. Po izlasku iz sela, planinarke i planinari kretali su se uz Vrmdžansku reku, do deda Mijine vodenice i izvora Vrmdžanske reke. Odavde je blizu i malo, ali prirodno Vrmdžansko jezero, na jugozapadnom obodu Rtnja, na mestu gde se masiv Karpata završava, a počinju Balkanske planine. U blizini Vrmdžanskog jezera zabeležen je i prvi pad meteorita na području Srbije, 13.oktobra 1877.godine. Dalje od Vrmdžanskog jezera, staza je vodila granicom Sokobanjske i Crnorečke kotline, sve do mesta Oblozi. Na ovoj raskrsnici, staza skreće naglo na jug, kako bi planinarke i planinare odvela nazad u Vrmdžu.
Povratak u Vrmdžu odigrao se u velikom stilu. Od brojnih stena koje okružuju Vrmdžu, bezbedan i jednostavan prilaz je na stene Vidikovac, Sokolovica i Latin grad. Staza je trasirana da se svi popnu na ova mesta fenomenalnih pogleda. Stena Latin grad je simbol sela Vrmdža, svetinja, na kojo je hiljadu godina, od vremena Istočnog Rimskog carstva, sve do turskog razaranje 1413.godine – postojao utvrđeni grad.
Simbolično, stena Latin grad je i bastion planinarskog dostojanstva. Radom, povećenošću, ljudskom dobrotom, neprestanim učenjem i naredovanjem – planinarsko dostojanstvo se čuva.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap” / Planinasko društvo “Oštra čuka”