Sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ lete samo ptice, a ta vazdušna luka se bavi autobuskim prevozom kako bi opstala, po čemu je jedinstvena u svetu, izveštavali su mediji tokom devedesetih godina prošlog veka i u prvoj dekadi 2000-tih. Uprkos tome, država se za sve to vreme uglavnom nije mešala u rešavanje problema tog opustelog aerodroma.
Ozbiljnije interesovanje pokazala je tek nakon što je „Konstantin Veliki“ 2014. godine počeo da beleži dramatičan rast broja putnika, zahvaljujući novopridošlim lou kost kompanijama, privučenim pre svega izuzetno niskim putničkim taksama koje im je aerodrom ponudio. „Punu“ zainteresovanost formalizovala je prošle godine, kada je postala vlasnik „oživelog“ aerodroma, uprkos oštrom protivljenju dela niške i stručne javnosti.
Vlada Srbije je 29. marta prošle godine usvojila Zaključak u kojem „preporučuje“ besplatni prenos osnivačkih prava, celokupne imovine i sertifikata javnog preduzeća „Aerodrom Niš“ sa Grada na Republiku, a niško Gradsko veće je požurilo da već sutradan usvoji predlog takve sadržine. Ovakve odluke, koje su za mnoge bile neočekivane, izazvale su seriju građanskih protesta u Nišu, na kojima je izražena sumnja da država naprasno želi da preuzme aerodrom kako bi narednih godina ograničila broj njegovih putnika u korist koncesionara beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, francuske kompanije „Vansi erport“.
Uprkos protestima, Skupština grada Niša je 22. juna prošle godine usvojila odluku o besplatnom ustupanju imovine, osnivačkih prava i udela niškog aerodroma Republici. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i niški gradonačelnik Darko Bulatović su dve sedmice kasnije, 9. avgusta, sve to „zapečatili“ Ugovorom o prenosu osnivačkih prava u javnom preduzeću „Aerodrom Niš“.
Država preuzela niški aerodrom da bi mu ograničila broj putnika u korist koncesionara beogradskog aerodroma?
U Zaključku Vlade Srbije kojim je „preporučeno“ besplatno ustupanje niškog aerodroma Republici nije navedena nijedna konkretna obaveza Republike prema aerodromu i Gradu Nišu. U Zaključku je navedeno da su obaveze budućeg državnog aerodromskog operatera u pogledu preuzimanja dela ili celokupnog operatorskog poslovanja niške vazdušne luke-„eventualne“. „Eventualno“ je i državno preuzimanje obaveze Grada Niša da Ministarstvu odbrane, po ugovoru iz 2010. godine, isplati 5,8 milijardi dinara na ime ustupljenog zemljišta od 157 hektara i pripadajućih objekata u civilnom delu aerodromskog kompleksa.
Nakon predloga Gradskog veća Skupštini grada da ovakve „preporuke“ usvoji, započeli su građanski protesti, u organizaciji novoformirane Inicijative „Ne damo niški aerodrom“. U ovu neformalnu organizaciju ušle su nevladine organizacije Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS), Medija i reform centar i Proaktiv Niš, kao i bivši član i poslanik Pokreta „Dosta je bilo“ Miloš Bošković, koji je prvi pozvao na proteste preko društvenih mreža.
Na protestima je izražena sumnja da u ugovoru o davanju koncesije za Aerodrom „Nikola Tesla“ francuskom „Vansi erpotu“ postoji klazula o ograničenju razvoja niškog aerodroma. Uprkos početnim negiranjima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministarka saobraćaja Mihajlović i njen pomoćnik Zoran Ilić kasnije su direktno ili indirektno potvrdili da koncesioni ugovor predviđa ograničenje broja putnika na niškom i svim drugim aerodromima u Srbiji u radijusu do 230 kilometara od „Nikole Tesle“ na po milion godišnje, sve dok beogradski aerodrom ne dostigne 12 miliona putnika godišnje.
Pojedini mediji su pisali da „Vansi erport“ ima interes da suzbije „nišku“ konkurenciju ne samo zbog beogradskog, već pre svega zbog prištinskog aerodroma kojim upravlja francuska korporacija u kojoj „Vansi“ ima većinski udeo. Ugovor o koncesiji za beogradski aerodrom nije javno objavljen, iako su državni zvaničnici najavljivali da će to biti učinjeno do kraja prošle godine.
Građanski protesti su izazvali reakcije državnih zvaničnika, te je tako predsednik Srbije Vučić ocenio da su oni „tupavi“, a da su u njih „upetljani strani faktori“. On je kazao da su „po Ustavu aerodromi državni“, ne precizirajući odredbe koje to regulišu.
„Ali, ostavimo to po strani, Srpska napredna stranka ga je (aerodrom, p.a.) podigla, a ne Demokraska stranka“ – rekao je on, uz zaključak da „država treba da upravlja onim u šta ulaže novac“.
Ministarka Mihajlović je dodala da niški aerodrom ne može da se razvija bez pomoći države. Prema njenim rečima, Grad Niš i menadžment aerodroma su „godinama unazad upućivali molbe državi da pomogne“ njegov dalji rad i razvoj, s obzirom na to da Grad Niš, kao vlasnik aerodroma, „ne raspolaže neophodnim finansijskim sredstvima“.
„Ni grad Niš ni poslovodstvo aerodroma nisu sposobni da upravljaju ovim, za Srbiju strateški važnim preduzećem“ – ocenila je ona.
Ministarka saobraćaja i gradonačelnik Bulatović su kao argument za neophodnost državnog preuzimanja aerodroma navodili i dug Grada Niša za aerodromsko zemljište i prateće objekte koje mu je ustupilo Ministarstvo odbrane, a koji Niš „nije u stanju samostalno da isplati“. Ugovorom je definisano da je Niš dužan da do 2020. godine Ministarstvu odbrane u potpunosti isplati vrednost ovog zemljišta i objekata. Prema dostupnim podacima, do sada je isplatio tek oko jedan odsto duga.
Odluka grada Niša doneta u poslednjem trenutku, na vladajuće odbornike navodno vršen pritisak
Uporni građanski protesti, koji su okupljali i po više hiljada demonstranata, uticali su da se sednica Skupštine grada, na kojoj je trebalo da se donese odluka o besplatnom ustupanju niškog aerodroma Republici, održi samo dan pre nego što će u Nišu potencijalno biti uvedena prinudna uprava. Zakon o lokalnoj samoupravi, naime, predviđa da se skupštinske sednice moraju održavati u roku od 90 dana od prethodne, a obornici niške SG su poslednji put zasedali 23. marta.
Predsednik Skupštine Rade Rajković je dvoipomesečno prilongiranje zasedanja pravdao time da „kasni završetak radova na uvođenju klimatizacije i postavljanju elektronskih insatalacija“ u velikoj sali Skupštine grada, u kojoj se sednice održavaju. Nezvanični izvori su, međutim, tvrdili da je građanska reakcija na ideju centralne vlasti o prisvajanju niškog aerodroma izazvala ozbiljna „komešanja“ u SNS-u, te da je ovom povodom bili nekoliko sastanaka „na različitim nivoima“, kako bi se obezbedilo „potpuno jedinstvo“.
Prema tvrdnjama opozicionih odbornika, odbornici vladajuće koalicije bili su izloženi različitim pritiscima, od verbalnih ubeđivanja do ucena u vezi sa zaposlenjem. Čelnici SNS-a su to negirali, uz objašnjenje da za takvim pritiscima i nije bilo potrebe, pošto većinska podrška „nikada nije ni dovedena u pitanje“.
Uprkos njihovim negiranjima, previranja je indirektno potvrdio i sam predsednik Vučić, koji je i lider SNS-a, koji se javno naljutio zbog situacije u Nišu, ocenjujući da su predaju ovog aerodroma „iskomplikovale podele“ unutar niškog SNS-a. Nešto kasnije je ocenio i da se “lako može dogoditi da Vlada Srbije vrati Aerodrom gradu Nišu”.
O „različitim pritiscima koje trpi“ zbog svog (negativnog) stava prema besplatnom ustupanju „Konstantina Velikog“ državi javno je govorila jedino Jelena Đorđević, odbornica vladajuće Jedinstvene Srbije (JS) u Skupštini grada. Nakon njenog učešća na građanskim protestima i javnog istupanja, JS ju je isključila iz odborničke grupe i stranačkih redova. Đorđević je zatim izgubila posao u niškom javnom komunalnom preduzeću Objedinjena naplata, gde je duže od godinu i po dana radila na određeno vreme, odnosno kao zamena za privremeno odsutne radnike.
„Jasno mi je rečeno da ću dobiti otkaz ukoliko ne promenim stav da neću da glasam za poklanjanje aerodroma Republici. Takva poruka je stigla iz SNS-a“ – kazala je ona.
Odluka o državnom preuzimanju vlaništva niškog aerodroma odnela je i i još neke (političke) žrtve.
Bojan Avramović
Istoga dana kada su ministarka Mihajlović i gradonačelnik Bulatović potpisali ugovor kojim je Republika preuzela osnivačka prava nad aerodromom, tadašnji direktor aerodroma Vladica Đurđanović podneo je neopozivu ostavku. Mesec i po dana kasnije ostavku je podneo i Bojan Avramović, direktor Regionalne razvojne agencije „Jug“ (RRA „Jug“), koja kroz studije i elaborate uređuje poslovanje niškog aerodroma i cene aerodromskih usluga. Obojica su kritikovala odluku o državnom preuzimanju aerodroma, prognozirajući da će ona negativno uticati na njegovo poslovanje.
Evropa hvali uspeh aerodroma, Beograd sumnja u njegov opstanak
Uprkos tvrdnjama republičkih zvaničnika da će opstanak niškog aerodroma biti ugrožen ukoliko vlaništvo nad njim ne preuzme država, različiti parametri govore da je on doživeo ozbiljnu poslovnu ekspanziju od pre pet godina, kada je bio u vlasništvu grada. Broj putnika je sa 1.300, koliko ih je bilo 2014, porastao na 330.000, u 2017. godini.
Izveštaji ACI Europe pokazuju da je „Konstantin Veliki“ 2016. i 2017. godine bio prvi u Evropi po rastu putnika u Grupi 4, koja obuhvata aerodrome do pet miliona putnika godišnje. Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je niški aerodrom, nakon što je 2014. godine zabeležio gubitak od 31,6 miliona dinara, već 2015. uknjižio dobit od 46,3 miliona dinara, 2016.- od 28, 4 miliona dinara, a 2017. – od 65,7 miliona dinara.
Povećanju broja putnika doprineli su letovi lou kost kompanija „Viz er“ i „Rajaner“ uz maksimalno niske aerodromske takse- od svega tri evra, što je rezultiralo izuzetno jeftinim avionskim kartama do različitih evropskih destinacija, koje su iznosile i samo deset evra. Prema dokumentima u koje smo imali uvid, Vlada Srbije nije podržala takve takse, koje su, kako je navela, niški aerodrom i RRA „Jug“ utvrdili „bez konsultacija“ sa resornim ministarstvom.
U Mišljenju o Studiji održivosti i opravdanosti proširenih kapaciteta Aerodroma „Konstantin Veliki“ 2017- 2022 koju je izradila RRA „Jug“, a koje je potpisala resorna ministarka Mihajlović, kao i u Vladinom Izveštaju o stanju na aerodromu „Konstantin Veliki“ Niš, precizira se da ovako niske putničke takse, koje su, kako se navodi, dvostruko niže od najnižih cena iz konkurentskog okruženja, “onemogućavaju komercijalnu održivost“ aerodroma, koji „neće uspeti da opstane bez ozbiljnih ulaganja i podrške od strane Republike Srbije“. U tim dokumentima se dodaje da „poslovanje ovog aerodroma sa ekstremno niskim cenama aerodromskih usluga podržava niskobudžetne kompanije, koje su prepoznate kao konkurencija ‘Er Srbiji’ na linijama na kojima je ona već stabilizovala svoj rad“.
Državno investiranje u aerodrom „verbalno“, ne primećuje se u dokumentima
Vlada Srbije i resorno ministarstvo se do danas nisu zvanično obavezali da će nakon preuzimanja „Konstantina Velikog“ preuzeti i neke obaveze prema Gradu Nišu i aerodromu. „Takav dokument ne postoji“ i „Takav dokument ne posedujemo“, odgovori su Ministarstva saobraćaja na zahtev dnevnog lista Danas za dostavljanje dokumenta u kojima se navode konkretne obaveze države prema aerodromu i gradu Nišu.
Sve najave državnih zvaničnika o investiranju u niški aerodrom i njegov razvoj do sada su bile isključivo verbalne. Predsednik Vučić je obećao da će država nakon preuzimanja ovog aerodroma, koji će narednih godina „postati najvažniji srpski aerodom“, u njega ulagati „još mnogo više“. Ministarka Mihajlović je dodala da će ubuduće „rasti“ i investicije, i broj linija, i broj putnika i broj zaposlenih na aerodromu, a da će cene aerodromskih usluga „ostati iste“. Za sada, međutim, nema zvaničnih podataka o ulaganjima Republike nakon promene vlasništva nad erodromom.
Resorna ministarka Mihajlović je pre nešto više od dva meseca indirektno rekla da država nije spremna da izmiri ni dug Grada Niša za aerodromsko zemljište. Ona je konstatovala da je taj dug „ozbiljan problem“ i da bi Ministarstvo odbrane i Niš trebalo da formiraju komisiju koja će se „pozabaviti tim pitanjem“. Gradonačelnik Bulatović je, pak, samo dve sedmice ranije kazao da će država „oprostiti“ ovaj dug Gradu Nišu, navodeći da je njegovo otpisivanje „u proceduri“ i u „fazi raskida“.
Mladen Jovanović
„Ne postoji niti jedan zvaničan dokument koji obavezuje Republiku da oprosti dug Grada Niša za aerodromsko zemljište. Ukoliko Republika i Niš ne regulišu pitanje ovog dugovanja, i to najkasnije do 29. juna sledeće godine, naš grad će biti u obavezi da od tog datuma isplaćuje dnevnu kamatu od 6.313 evra“ – upozorio je Mladen Jovanović, aktivista Inicijative „Ne damo niški aerodom“ i predsednik Upravnog odbora NKD.
I podaci o ulaganju države u niški aerodrom od 2014. do prošlogodišnje promene vlasništva nad njim su u velikoj meri kontradiktorni. Ministarka Mihajlović je saopštila da je Srbija od 2014. do danas u ovaj aerodrom uložila 9,8 miliona evra, ukoliko se pored direktnog ulaganja od 3,6 miliona evra, obračunaju i troškovi poslovanja Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA), kao i Uprave granične policije i Uprave carina, koje su „stacionirane“ na aerodromu.
Bivši direktor aerodroma Đurđanović je, pak, kazao da Republika od 2014. nije subvencionisala vazdušnu luku ni sa jednim dinarom, a da se njena ulaganja svode na poklanjanje polovne opreme, koju je rashodovao beogradski aerodrom. To su saopštili i stručnjaci Inicijative „Ne damo niški aerodrom“, koji su analizirali finansijske izveštaje niškog aerodroma za 2014, 2015, 2016, 2017. i prvu polovinu 2018. godine.
Oprečna objašnjenja o tome zašto je pao broj putnika od kada je Vlada preuzela aerodrom
Prema informacijama na oficijelnom sajtu aerodroma, ni podaci o prometu putnika, robe i aviona nakon promene vlasništva nad njim nisu razlog za optimizam. U prvom kvartalu ove godine broj putnika je pao za 11,2 odsto, broj aviona za 4,7 odsto, a kargo promet za 61,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Broj putnika u prvom kvartalu 2019. godine bio je 75.320, a u istom periodu prošle skoro 10.000 putnika više (84.894).
Broj aviona koji su leteli preko Niša je u prva tri meseca ove godine bio 305, a u istom periodu lane – 320. U kargo saobraćaju je u prvom kvartalu ove godine prevezeno 99.100 tona robe, a u istom periodu prošle godine oko 160.000 tona više (258.392). Niški aerodrom trenutno ima redovne linije do deset evropskih destinacija, odnosno jednu manje u odnosu na početak 2018, a pojedine linije su redukovane.
Aktivista Inicijative “Ne damo niški aerodrom” i predsednik UO NKD Jovanović je ocenio da je do ovakvih rezultata dovela centralistička odluka o preuzimanju aerodroma, naglašavajući da je državno upravljanje gradskim resursima uvek lošije od upravljanja lokalne samouprave, koja adekvatnije brine o resursima kojima raspolaže. Padu poslovnih parametara doprinela je i loša promocija aerodromskih putnih usluga i prebacivanje prihoda kargo saobraćaja u Beograd, rekao je on.
Bivši direktor RRA “Jug” Avramović je kazao da je pad broja putnika počeo odmah po državnom preuzimanju aerodroma, ali da to prošle godine nije bilo vidljivo jer je „u drugoj polovini godine smanjivan rast koji je napravljen u prvoj polovini“, kada je Grad bio vlasnik, pa je godina završena sa rastom broja putnika za šest odsto. Ove godine više nema prostora za ovakva „maskiranja“, te je rezultat realan.
Bojan Avramović
„Sve ovo je rezultat hajke koju je prošle godine ceo državni i lokalni establišment vodio protiv aerodroma i poslovnog modela koji se primenjivao. Stvorena je atmosfera nesigurnosti, koju su inicirali kreatori preuzimanja aerodrome sa republičkog novoa, pokušavajući dozvoljenim ali i nedozvoljenim ponašanjem da na svaki način omalovaže i ospore rezultate, a naročito poslovni model koji je podrazumevao sinergiju vazdušnog, kargo i drumskog carinskog terminala. Ako hoćete da uništite posao, napravite ga nesigurnim, i to se desilo u Nišu“ – rekao je Avramović.
Na samom aerodromu su, međutim, ponudili potpuno drugačije objašnjenje za pad prometa putnika, robe i aviona: kriv je čitav spektar događaja na koje oni ne mogu da utiču- od izlaska Velike Britanije iz EU do „nestašice aviona“ među avio-prevoznicima.
„Pad broja putnika početkom 2019. godine je isključivo posledica ukidanja nekoliko linija: oba leta za Ajndhoven od marta prošle godine, jednog leta za Diseldorf i tromesečne obustave oba leta za Malme, koje su posledica tržišnih procena avio- prevoznika. Aktuelno uvođenje linije za Beč je doprineo da pad bude manji, ali je očigledno do pada moralo doći“ – rekao je v.d. direktora aerodroma Dušan Knežević.
On je kazao da je dalje povećanje broja putnika moguće pre svega kroz povećanje broja letova „na čemu rukovodstvo Aerodroma radi praktično odmah od stupanja na posao“. No, niz otežavajućih okolnosti u kojima se sada razvija saobraćaj su usporili konkretizaciju planova za povećanje linija. Jedna od njih je i „veliki porast cene avio-goriva tokom 2018, što je doprinelo da avio-kompanije veoma oprezno otvaraju nove linije, pogotovo jer je potreba za novim linijama u celoj Evropi velika“.
„Postoji i prilična uzdržanost nekih kompanija od daljeg širenja linija dok se ne reši Bregzit, pošto od toga zavisi kako će se avio-kompanije organizovati nakon što se u EU na novi način regulišu granice Velike Britanije i EU. Evidentan je i nedostatak aviona u floti kod nekih kompanija, a što se očekuje da se reši isporukama tokom 2019. godine“ – rekao je Knežević.
Prema njegovom mišljenju, padu prometa je doprinela i najava Vlade Srbije da će raspisati međunarodni javni poziv za izbor ponuđača za obavljanje avio-prevoza na 12 linija u javnom interesu sa niškog aerodroma.
„Kompanije su čekale da vide koji će biti uslovi, a sada razmatraju i svoje učešće u tom procesu izbora“ – rekao je on.
Da li se otvaranje 12 linija od javnog interesa „namešta“ za nacionalnu „Er Srbiju“?
Odluku o uvođenju ovih linija od javnog interesa Vlada Srbije je usvojila krajem januara ove godine, a Ministarstvo saobraćaja je potom na veb sajtu objavilo tekst tendera, ugovora za izabranog ponuđača i potrebne dokumentacije za izbor avio- prevoznika.
Letovi izabranih kompanija biće subvencionisani u periodu od 1. jula 2019. do 30. juna 2023. godine, a za tu namenu iz republičkog budžeta planirano je 1,8 milijardi dinara za tri godine, odnosno 600 miliona godišnje. Uslov za subvencionisanje je da linije na kojima se leti budu nekomercijalne. Prema zvaničnim izjavama, linije do destinacija u Nemačkoj, Italiji, Švedskoj, Austriji, Mađarskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, predložio je Grad Niš.
Bivši direktor RRA „Jug“ Avramović je ocenio da je „potpuno siguran“ da će jedini ponuđač na tenderu za 12 subvencionisanih linija sa niškog aerodroma biti nacionalni prevoznik, „Er Srbija“, jer „kriterijumi u tenderu, procesu ocenjivanja ponuda i ugovoru za izabranog ponuđača stavljaju u podređeni položaj sve druge avio- kompanije, a posebno loukostere“.
„Tender je naslikan za „Er Srbiju“. Čak šest ili sedam od ukupno 12 avio- linija potpuni su nonsens i manje ili više direktno konkurišu postojećim linijama u Nišu na kojima voze lou kost kompanije. A čak i ako progutaju tu „žabu“, loukosteri se susreću sa tenderskim kriterijumima koje može da zadovolji „Er Srbija“, a one ne mogu“ – rekao je on.
Avramović je precizirao da su to pre svega ponderisani kriterijum „povezanih letova“ ponuđača, na koje odlazi čak 15 odsto od ukupnog broja poena na tenderu, ili kriterijum o 15 zaposlenih u kol centru ponuđača koji imaju dokazano iskustvo i bezbednosnu proveru. Lou kost kompanije nemaju „povezane letove“, kao ni kol centre, već koriste usluge takvih centara na samim aerodromima.
On je dodao da su odbijajući faktor za sve avio-kompanije koje nisu nacionalne, a posebno za loukostere- uslovi u objavljenom ugovoru za izabrane ponuđače. Posebno je problematičan član 18. tog ugovora koji „poništava čitav tenderski, odnosno ugovorni aranžman“. On definiše da se, ukoliko iz bilo kog razloga u toku trogodišnjeg trajanja ugovora ne budu bila obezbeđena sredstva u godišnjem budžetu Srbije, ugovor otkazuje bez ikakvih posledica po naručioca, odnosno državu Srbije.
„Ova odredba je krajnje problematična za loukostere, ali ne i za „Er Srbiju“, privilegovanu avio kompaniju, koja je i do sada uspešno izvlačila državni novac po raznoraznim osnovama. Iz mog skromnog iskustva, a učestvovao sam u pregovorima sa više avio- kompanija, svi ovi tenderski i ugovorni uslovi su više nego dovoljni razlozi da nikome, izuzev „Er Srbiji“, ne padne na pamet da se pojavi na tenderu“ – rekao je Avramović.
Ministarstvo saobraćaja je kategorički negiralo ovakve ocene. U saopštenju koje je potpisala ministarka Mihajlović navodi se da je javni poziv za izbor najpovoljnijeg ponuđača za obavljanje avio- prevoza na linijama proglašenim za linije od javnog interesa „napravljen prema evropskom modelu i i uputstvu za izbor avio- kompanija na takvim linijama“. O svim aktivnostima na uvođenju linija od javnog interesa „od samog početka konsultovane su i uključene nadležne agencije Evropske komisije“.
„Kriterijumi koje treba da ispuni avio- kompanija dati su u potpunosti prema odgovarajućoj evropskoj praksi“ – navela je ministarka saobraćaja.
Ona je dodala da je njeno ministarstvo „obezbedilo potpunu transparentnost postupka, nepristrasnost u izboru avio kompanija koje će obavljati ovu vrstu usluga i puno poštovanje prakse koja se primenjuje u EU“.
Ali, ona je i indirektno nagovestila da je moguće da na ovom tenderu za izbor prevoznika na linijama od javnog interesa sa niškog aerodroma pobedi upravo „Er Srbija“.
„Nije ništa neobično, štaviše postoje brojni primeri, da su u zemljama EU gde je sproveden ovakav postupak i gde postoje domaći avio- prevoznici, upravo oni i pobedili na tenderu“ – kazala je Mihajlović.
A šta će biti kada iz Niša odu loukosteri?
Aktivista Inicijative „Ne damo niški aerodrom“ Mladen Jovanović je, međutim, ocenio da uvođenje 12 avio- linija od javnog interesa od Niša do različitih destinacija u Evropi može ugroziti postojeće letove lou kost kompanija i poslovanje aerodroma „Konstantin Veliki“.
„Većina od 12 destinacija od javnog interesa nalazi se na samo 100 do 300 kilometara udaljenosti od postojećih destinacija do kojih lete „niški“ loukosteri. To znači da će subvencionisane kompanije leteti do tih gradova pod povoljnijim uslovima i izbeći različite rizike na tržištu, a postojeće lou kost kompanije biti dovedene u neravnopravni položaj i demotivisane da ostanu u Nišu“ – rekao je.
On je kazao da je moguće da je tender za izbor najpovoljnijeg ponuđača za letove na ovim linijama „nameštanje“ posla za „Er Srbiju“. Ne bi ga iznenadilo, rekao je, da je „Er Srbija“ uticala i na sam izbor ovih linija, podsećajući da će one biti subvencionisane do 2023. godine, kada ističe poslednji komercijalni ugovor loukostera sa niškim aerodromom.
Jovanović je dodao da to otvara pitanje šta će biti sa niškim aerodromom ako ove linije od javnog interesa dobije „Er Srbija“, a posle 2023. iz Niša odu loukosteri, što će automatski otvoriti put nacionalnom prevozniku da poveća cene aerodromskih usluga.
„Hoće li aerodrom „Konstantin Veliki“ u takvim uslovima uopšte moći da opstane, ili će njegove piste ponovo da opuste, kao nekada?“ – zapitao se on.
NACIONALNA KOALICIJA ZA DECENTRALIZACIJU: „NESTALE“ TRI MILIJARDE DINARA I DVE AERODROMSKE PARCELE
Vlada Srbije je u januaru ove godine, u potpunoj „tišini“, prenela zemljište i sve zgrade aerodroma „Konstantin Veliki“ društvu sa ograničenom odgovornošću „Aerodromi Srbije“, koje po važećim podacima APR-a ima „nula“ zaposlenih, procenjujući pri tom da je vrednost prenesenog zemljišta sa pripadajućim objektima čak 51,7 odsto veća od one koja je godinama unazad saopštavana, upozorili su u Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju.
U Odluci Skupštine „Aerodroma Srbije“ o povećanju osnovnog kapitala, iz januara ove godine, procenjena vrednost prenesenog zemljišta sa pripadajućim objektima niškog aerodroma iznosi 8.829.573.171,50 dinara, a da pri tom u tu vrednost nisu uračunate dve parcele. Niški zvaničnici su, međutim, uvek, pa i u trenutku prošlogodišnjeg otimanja niškog aerodroma od strane Republike, tvrdili da Grad duguje Ministarstvu odbrane za kompletno aerodromsko zemljište sa pripadajućim objektima 5,8 milijardi dinara. Za sada je potpuno nejasno da li će Republika biti dužna da Nišu nadoknati tu razliku od tri milijarde dinara i šta se to dogodilo sa dve parcele koje su se u postupku ovog prenosa „izgubile“- naveli su u NKD.
Oni su kazali da je najavljeno preseljenje sedišta „Aerodroma Srbije“ u Niš „besmislen i populistički potez“, koji ni na koji način neće doprineti boljem funkcionisanju niškog i drugih „malih aerodroma“ u zemlji. Takva odluka ne predstavlja decentralizaciju jer će se sve odluke i dalje donositi u Beogradu, već „kukavičije jaje i zamazivanje očiju građanima“.
Novopostavljeni direktor „Aerodroma Srbije“ Mihajlo Zdravković kazao je nedavno da očekuje da će sedište tog preduzeća biti preseljeno u Niš do kraja ovog meseca. Resorna ministarka Mihajlović je pre više od dva meseca kazala da je odluka o preseljenju doneta jer je državi važan razvoj regionalnih aerodroma, a u Nišu se nalazi najveći takav aerodrom, koji je pri tom „strateški važan za državu“.
„Aerodromi Srbije“ bi ubuduće trebalo da brinu o razvoju 30.tak aerodroma, među kojima su osim niškog i aerodromi „Morava“ kod Kraljeva i „Ponikve“ kod Užica, kao i veći broj sportskih aerodroma.
Ovo društvo sa oganičenom odgovornošću je osnovano 2016, ali je tek sada postalo opertivno. Prema APR-u, ono spada u mikropreduzeća, a u poslednjem finansijskom izveštaju koji je podnelo, iz 2017. godine, nema niti jednog zaposlenog. Pojedini mediji su objavili da trenutno ima četvoro radnika, ali za to ne postoji dostupna zvanična potvrda.
INICIJATIVA „NE DAMO NIŠKI AERODROM“ POKRENULA VIŠE POSTUPAKA PRED DOMAĆIM I EVROPSKIM ORGANIMA
Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ je pokrenula postupke protiv gradskih odluka o poklanjanju aerodroma Republici pred niškim Višim javnim tužilaštvom, Pravobranilaštvom grada Niša, Upravnim sudom i Državnom revizorskom institucijom.
Prema roceni pravnih stručnjaka Inicijative, ovakvim odlukama prekršeno je više zakona i gradskih akata, te pričinjena šteta u iznosu od 8,4 milijarde dinara, kolika je vrednost aerodroma „Konstantin Veliki“ i javnog preduzeća „Aerodrom Niš“. Grad Niš je „ostao bez resursa kojima bi trebalo da upravlja u javnom interesu sa ciljem razvoja lokalne zajednice i regiona“.
Inicijativa se obratila se i Direktoratu za zaštitu konkurencije Evropske komisije, izražavajući sumnju da su zaključivanjem ugovora o koncesiji za beogradski aerodrom svi drugi aerodromi u zemlji, a među njima u niški, dovedeni u neravnopravni položaj, jer im se limitira broj putnika.
Konačne odluke u ovim postupcima još nisu donete.
Zorica Miladinović, Niš
