Boris Simeonov, izuzetno mladi bugarski slikar zavidne biografije: 14 godina života, a deset samostalnih izložbi

Izabrao sam slikarstvo još kao veoma mali, sa četiri godine, i to potpuno svesno jer sam se bez boja osećao ograničenim. Imam osećaj da sa bojama mogu sve da stvorim, bez specifičnosti i forme, i to će mi uvek biti dovoljno, kaže Boris Simeonov, četrnaestogodišnji bugarski slikar, koji, uprkos mladosti, iza sebe ima čak deset samostalnih izložbi u Bugarskoj, Srbiji, Francuskoj, Rusiji…

Simeonova poslednja izložba slika priređena je u Galeriji Niškog kulturnog centra, gde su do juče mogli da se pogledaju njegovi tematski radovi. Ovu izložbu, pod nazivom „Slušajući miziku“, otvorio je Gudački kvartet „Kuart“, koji čine Branka Baroš (violina), Jovana Milutinović (violina), Jovan Timilijić (viola) i Ksenija Janković (violončelo).

Zašto izložba „Slušajući muziku“? Šta je bio motiv i povod?

U muzici pronalazim smirenost, koncentraciju, šansu da se distanciram od haosa oko sebe, ali i veliku inspiraciju.

Koju slikarsku tehniku preferirate, a koji motivi su najveći izazov i inspiracija?

Volim da radim ulje na platnu tehnikom: mokar u mokrom. Moja glavna inspiracija u slikarstvu je da ponovo stvorim osećaj trenutka u trenutku kada sam ga „uhvatio“. Ne motiviše me da crtam sliku kao foto realista, to može da uradi svaka kamera.

Da li volite velika platna ili ipak birate manje dimenzije slika?

Ja lično volim da platno bude veliko. Ali, pokušavam da radim sa prosečnom veličinom, dimenzijama 50 puta 70 santimetara, jer još nemam dovoljno iskustva za velika platna.

A šta su Vaši planovi za budućnost? Dokle ste stigli sa obrazovanjem u Nacionalnoj školi lepih umetnosti u Sofiji i šta ćete raditi kada završite tu školu? Dokle sežu Vaše ambicije?

Teško je praviti planove. Diplomirao sam na Umetničkoj školi u Sofiji, a trenutno sam učenik poznatog bugarskog umetnika Dinka Stoeva, kome sam vrlo zahvalan. Planiram da steknem visoko obrazovanje na studijama. A da li će to biti u Bugarskoj ili u inostranstvu, još je vrlo rano i teško reći, pošto imam samo 14 godina i toliko je vremena ispred mene.

VEĆ BOGATA BIOGRAFIJA

Boris Simeonov je rođen 2004. godine u Sofiji. Sa šest godina je upisao školu slikanja za decu Nacionalne škole “Il. Petrov” pod vođstvom umetnika Cvetomila Hristova. Od 2017. i 2018. godine aktivno radi sa poznatim bugarskim umetnicima Desislavom Denevom i Čavdarjem Petrovom.

Imao je deset samostalnih izložbi: u Galeriji NMS “L. Pipkov” u Sofiji, Galeriji “Zeleni centar” Šabla, Galerija “Kulturni centar Ljulin”, Galeriji “Kulturni kompleks” sala “Bugarska”, “Marbled lobi” Moskva, Narodnom muzeju “Zemlja i čovek”, Galeriji “Šumen Regionalna biblioteka”, Galeriji “Filomuzej” u Parizu, Galeriji – muzeju “Boris Hristov” i Galeriji Art 36 u Sofiji.

Dve njegove izložbe su svečano otvorene od strane Vlade Republike Bugarske i premijera Bojka Borisova, gradonačelnice Sofije Jordanke Fandakove i zamenika gradonačelnika Todora Čobanova.

Kao osmogodišnjak, 2012. godine, izložio je svoju sliku zajedno sa slikom osamdesetogodišnjeg slikara Georgi Bojdžieva. Te godine je izlagao i u Galeriji Seazons u Sofiji. Njegove slike dva puta su izlagane u Galeriji „Rezonanca“ u Plovdivu. U septembru 2015. tri njegove slike su odabrane za učešće na izložbi Aspekt Galerije u Plovdivu. Iste godine je nominovan, od strane Upravnog odbora Fondacije “Mali zograf”, za Veliku nagradu u Sofiji zbog „kreativnih dostignuća“.

Od jeseni 2018. godine Boris je učenik na Nacionalnoj školi lepih umetnosti u Sofiji. Već sledeće godine pozvan je od strane gradonačelnika Pariza da učestvuje na raznim manifestacijama i da slika u „gradu svetlosti“.

Zorica Miladinović, Niš

Foto: privatna arhiva Borisa Simeonova / NKC