Deseti međunarodni uspon na Ruj – Decenija druženja, decenija dominacije

Za nama je prva decenija održavanja međunarodnog uspona na Ruj. Posebna je to planinarsko-kulturna manifestacija. Najveća na ovim prostorima, delom zbog svoje sopstvene snage, još više zato što je po modelu organizovanja međunarodnog uspona na Ruj, i posle njegovog pokretanja, pokrenuto sijaset ovakvih događaja na jugu Srbije, gde planinarska sportska udruženja i kulturne institucije uz podršku svojih lokalnih samouprava okupljaju planinare iz cele Srbije i zemalja regiona, i na pravi način prestavljaju svoje prirordne lepote, kulturu i tradiciju.

Deseti međunarodni uspon na Ruj održan je 22. juna pod zvaničnim sloganom „Decenija druženja“. Mi bismo ovde dodali i nezvanični slogan – „decenija dominacije“, jer na ovaj način, za samo deset godina, ovoliko pokrenuti jug Srbije da pristupi organizaciji ovakvih događaja, predstavlja veliki, istorijski uspeh. Međuanrodni uspon na Ruj ubrzo je pokrenuo i održavanje manifestacije „Vurdijada“ u Babušnici, i brojnih planinarskih pohoda i uspona: na Oštru čuku kod Sokobanje, međunarodni Vlasinski uspon, međunarodni uspon na Crnook, uspon na Radan planinu u čast Ivana Kosančića, dan planinarske slobode i dostojanstva u selu Vrmdža kod Sokobanje, međunarodni zaplanjski uspon, pohod planinama Aleksinačke kotline, uspon na Seličevicu u čast oslobodilaca Niša, planinarsko-rekreativno-edukativne akcije u okolini Niša.

Izvanredno su deseti međunarodni uspon na Ruj, sa srpske strane Ruja, organizovali Planinarski klub „Ruj 1706“ iz Babušnice i Turistička organizacija opštine Babušnica. Sa bugarske strane Ruja, organizatori akcije bili su Trnsko planinarsko društvo i opština Trn. Finansijska i logistička podrška bila je na najvišem nivou, naročito uzevši u obzir ovaj veliki jubilej.

Prema podacima koje su ažurirali Turistička organizacija opštine Babušnica i opština Trn, oko 750 planinarki i planinara uzelo je učešće na desetom usponu na Ruj. Od toga, 450 njih bilo je sa srpske strane Ruja, a oko 300 sa bugarske strane.

Sa srpske strane Ruja, kao i uvek, trasa je bila duga 18 kilometara, kružnog oblika, počela je u selu Rakita, vodila najpre do vrha Vetren ili Rakitski kamen (1456 m), potom pograničnim putem do podnožja vrha Ruj, izvora vode i, naravno, na sam vrh Ruj (1706 m). Sa Ruja, silazak je vodio preko sela Vuči Del, do sela Rakita, gde je priređen kulturni program, izložba fotografija sa planinskih pohoda Planinarskog kluba „Ruj 1706“, a svi učesnici posluženi su i besplatnim ručkom.

Sa bugarske strane Ruja, na raspolaganju su bile tri staze, od kojih je svaka vodila do hiže Ruj, kao mesta gde je počinjao završni uspn na vrh Ruj. Sa bugarske strane se zbog nepovoljne konfiguracije terena ne izlazi na vrh Vetren, a prema Ruju, iz trnskog kraja staze su počinjale u selima Zelenigrad, Zabel ili Lomnica.

Akcija je izvedena po pravom letnjem vremenu. Iz Rakite, planinarke i planinare poveo je 13-člani vodički tim, sastavljen pre svega od članova Planinarskog kluba „Ruj 1706“, a trojica „počasnih“ vodiča uvrštenih u vodički tim bila su iz Planinarskog društva „Preslap“ iz Niša.

Iznad Rakite, već prva denica, do pojate, prilično je strma, vodi kroz gustu šumu, gde je vreme sparno. Posle odmora na pojati, staza je postala nešto ravnija, blaža, i takođe kroz gustu, stoletnu šumu, izbila je ispod Vetrena, na granični patrolni put. Nedaleko od ove raskrsnice, usledio je drugi teži zadatak: strm, ali ne previše dugačak, uspon na Vetren. Posle dužeg odmora na Vetrenu i uživanju u fantastičnim vidicima, učesnici su se spustili na granični put, i sve do podnožja Ruja, deonica je bila sa neznatnim usponom. Treća nešto teža deonica na trasi sa srpske strane Ruja, bila je završni uspon na kupoliki Ruj, ogoljen, bez šume, sa nepreglednim pašnjacima, sa koga se pogled pruža kao na stranice geografskog atlasa: vide se planine Vitoša, Rila i Pirin u Bugarskoj, tu ispod je i oblast Znepole i Jarlovsko jezero, a zapadnije, kao tanka traka, vidi se i Vlasinsko jezero. Odlično se vide i planine Greben i Vlaška, onda planine oko Vlasinskog jezera – Vardenik, Gramada, Rudina, Milevska planina, Besna kobila.

Ono po čemu je međunarodni uspon na Ruj specifičan, jeste i čuveni susret planinara na najvišem i pograničnom vrhu Ruj. Idealni vremenski uslovi, disciplina učesnika, blagi povetarac, uslovili su da susret traje oko sat i po vremena, da se opušteno, polagano, iskoristi raspoloživo vreme za druženje na vrhu, koje su zajedničkim aktivnostima odredile policije Srbije i Bugarske.

Bilo je mnogo emocija, susreta starih prijatelja i poznanika, novih poznanstava. Predstavnici Trnskog planinarskog društva prijatno su iznenadili planinare sa srpske strane Ruja, prigodnim poklonima, koje su izradili uz podršku opštine Trn: na vrhu Ruj uručili su kutiju sa suvenirima – magnetima na temu jubilarnog desetog međunaodnog uspona na Ruj. I još je mnogo detalja, treutaka, koji su učinili da ovaj praznik bude nezaboravan, predivan. Izdvojićemo i bračni par iz Sofije, koji su svog dvomesečnog dečaka Hrista, izneli na vrh Ruj!

Jedan od junaka uspona sa srpske strane Ruja bio je i 79-godišnji Žarko Šotić iz Niša, koji je uz dvojicu pokretača manifestacije, Sašu Aranđelovića i Miroslava Dokmana, jedini planinar koji je učestvovao na svih deset uspona na Ruj. Na prethodnih devet, čika Žarko je uspevao i da se popne na Ruj, i sada su svi navijali da ovaj veliki čovek nastavi svoj zadivljujući niz. Čika Žarko, ipak, nije mogao da se popne na sam vrh Ruj, ali su organizatori, vodiči i svi ostali planinari, čika Žarka proglasili istinskim herojem, kao i da se popeo.

Svojim rekreativnim učešćem na akciji i laganom šetnjom po selu Rakita, praznik je uveličala i stogodišnjakinja Jelena Minardi iz Niša.

Na kraju akcije, mr Milan Stamenković, direktor Turističke organizacije opštine Babušnica, jedan od najboljih turističkih poslenika u Srbiji, vizionar razvoja juga Srbije, nije krio zadovoljstvo. Za čitaoce dvojezičnog portala FAR, mr Stamenković je istakao da je već sedam godina na čelu Turističke organizacije opštine Babušnica, i da je svaka nova manifestacija ogroman izazov za organizvoanje, a svaki učesnik koji dođe, u ove, ipak prilično udaljene krajeve, zlata je vredan. Mr Stamenković kaže i su uspon na Ruj i Vurdijada postali zaštitni znak Babušnice, Lužnice i Zvonačkog kraja zadnjh desetak godina. Takođe, ističe direktor Turističke organizacije opštine Babušnica, ovakvi događaji odlično se koriste za povezivanje sa drugim lokalnim samoupravama, sa Vladom Republike Srbije i sa opštinama u Bugarskoj radi korišćenja predpristupnih fondova Evropske unije.

M. Dokman

Foto: Petar Ratković / Goran Ćopić / Miroslav Dokman / Marijana Krapuševa / Katja Petrova