Ne posustaje Zoran Pavlović Paća, neprestano pomera granice (ne)mogućeg. Čudesan podvig ostvario je Paća, kao vođa ekspedicija, ali i lično sportsko dostignuće, za tri nedelje, krajem juna i u prvoj polovini jula meseca ove godine. Elbrus, najviši vrh Evrope (5642 m), na planini Kavkaz, surov, negostoljubiv, opasan vrh, iscrpljujući – za mnoge planinare je nedosanjani san. Potrebne su temeljite, naporne pripreme, mnogo odricanja, da bi se ušlo u predvorje večnosti Elbrusa. Potrebno je ljudi sa ovih prostora da se aklimatizuju na Kavkazu, da barem malo liče na kavkake narode – Gruzine, Kabarince, Balkare, Alane, Abhaze…koji su prirodno aklimatizovani za surov život na ovim visinama, gde je kisenoka manje upola u odnosu na sredine odakle mi dolazimo, i zato često pripadnici ovih naroda žive i duže od jednog veka.
Većina planinara na Elbrus će otići jednom u životu ili nikada u životu, tačnije – i taj jedan odlazak biće tek pokušaj osvajanja besmrtnosti, odlazak na put prepun opasnosti iskušenja. Zoran Pavlović Paća, velikan iz Predejana, učinio je nešto što niko ranije sa ovih prostora učinio nije – za tri nedelje tri puta se popeo na Elbrus, svake sedmice po jednom!
Svoju prvu ovogodišnju ekspediciju, sastavljenu od 16-oro članova “družine snova”, iz Srbije, Hrvatske i Severne Makedonije, Paća je izveo od 20 do 28. juna. Njih 14-oro se i popelo na Zapadni Elbrus, krov evropskog kontinenta i krov Rusije. Predvodeći svoju prvu kavkasku “družinu snova” u ovoj godini, Paća se, lično, sedmi put popeo na prvenac Evrope. Aklimatizacija je odrađena od sela Terskol do vrha Piket11 (3440 m), i od Garabašija (3800 m), prema domu Prijut (4060 m) i Pastuhovskim stenama, nešto niže od 5050 metara. Prilikom aklimatizacije, vreme je bilo loše, te se nije moglo doći do čuvene tačke od 5050 metara, na kojoj je zauvek ostao zarobljeni ratrak. To, međutim, nije poremetilo spremnost družine, te je završni uspon izveden profesionalno, odlučno, sa samo dva odustajanja.
Paća je svoju prvu “družinu snova” ispratio iz Rusije, ali je u podnožju Kavkaza ostao da sačeka drugu družinu. Do dolaska još četvoro planinarki i planinara iz Srbije i Severne Makedonije, Paća je samostalno krenuo put Elbrusa, i u jednom danu se popeo i na Zapadni Elbrus (5642 m) i na Istočni Elbrus (5621 m).
Potpuno aklimatizovan, posle ekspedicija na Akonkagvi, u Peruu i prvog ovogodišnjeg odlaska na Elbrus, Paća je iskoristio povoljan trenutak i svoju snagu, te je, čisto iz zadovoljstva, osvojio ova dva vrha sa takvom lakoćom, kao da se radi o nekoj planini par hilada metara nižoj.
I, kada je na Kavkaz došla i druga ovogodišnja družina, Paća je po istom metodu i istim pravcima, izveo aklimatizaciju. Vreme je ovoga puta bilo lepše, te je i aklimatizacija bila kompletno izvedena. Završni uspon izveden je 9. jula, na kome je jedan učesnik, zbog bolova u nozi, morao da odustane, dostignuvši prethodno visinu od oko 5000 metara.
Ostali su, sa Paćom na čelu, sasvim lagano, ali potpuno sigurno, izašli na Zapadni Elbrus. Paća je time po deveti put izašao na krov Evrope, i naredne, 2020.godine, očekuje se dostizanje jedinstvenog jubileja – deseti put na Elbrusu. Naravno da je Paća i bez ove statistike, i bez ovih jubijela, daleko najuspešniji planinarski vodič i vodič ekspedicije Srbije svih vremena. I ove godine, od 21 učesnika, samo je 3-oje odustalo na završnom usponu, što dovoljno govori na koji način Paća priprema svoje učesnike, ali i o discipline samih učesnika.
Naredni izazovi za Paću i njegove dve “družine snova” su ekspedicija na Mon Blanu, najvišem vrhu Alpa i zapadne Evrope, koja će se odigrati u zadnjoj nedelji jula meseca, na području gde je Paća takođe jedan od domaćina, i, po prvi put, odlazak na Pamir u centralnoj Aziji i uspon na Lenjinov vrh (7162 m) u Kirgistanu. Ekspedicija na Pamiru biće prva na kojoj će Paća preći nadmorsku visinu od 7000 metara, i važna karika u lancu priprema za ono što će za koju godinu biti vrhunac karijere velikog Paće – osvajanje Mont Everesta, krova sveta!
Miroslav Dokman
Foto: Zoran Pavlović Paća