Mleko jeste hrana na kojoj smo odrasli. Kod nekih ljudi i u nekim stanjima ono može biti i izvor zdravstvenih problema, ali ne svako mleko. O tome zašto i od kojih životinja mleko može biti opasno po zdravlje, kao i kako naša autohtona rasa buša može dobiti na važnosti, Portal FAR je razgovarao sa stručnjacima humane i veterinarske medicine.
Prof. dr Borislav Kamenov je jedan od imunologa koji već duži vremenski period ukazuje na lošu stranu kravljeg mleka koja se ispoljava kroz zdravstvene probleme poput šećerne bolesti, kardiovaskularnih smetnji i sl. On u izjavi za FAR opisuje mehanizam štetnog uticaja A1 beta kazeina iz ovog mleka, uz napomenu da ovaj sastojak ne utiče isto na svakog čoveka, kao i da ostaje u većini mlečnih proizvoda nakon prerade mleka.
Nadu da ipak ima kravljeg mleka koje neće nepovoljno uticati na zdravlje čoveka daju saznanja da pojedine rase krava luče mleko bez štetnog A1 beta kazeina. Upravo na tome se angažovao Fakultet veterinarske medicine u Beogradu.
Marko Ristanić je asistent na istoimenom fakultetu, a tema njegovog istraživanja i doktorske disertacije je upravo A2 A2 genotip krava. Ovaj doktorant zajedno sa svojim mentorom prof. Zoranom Stanimirovićem proučava genom buše kako bi utvrdili u kojoj meri ova rasa može biti izvor mleka koje neće imati ta štetna dejstva kao tzv. A1 mleko.
Skoro 40% ukupnog broja goveda rase buše u Srbiji nalazi se na području opštine Dimitrovgrad, gde Fakultet veterinarske medicine ima svoju nastavnu bazu za planinsko stočarstvo.
Istraživanje doktoranta Marka Ristanića može dati konkretne smernice za komercijalnu proizvodnju tzv. A2A2 mleka, što bi predstavljalo jednu inovaciju za područje regiona.
I dok se čekaju rezultati istraživanja genoma buše, koji će pokazati u kojoj meri je zastupljen poželjni A2 A2 genotip, kod nekih drugih rasa već postoje konkretniji podaci.
Buša koja je nekada predstavljala najzastupljeniju rasu goveda na području Balkana danas je predmet podsticajnih mera država u regionu kojima se pokušava sprečiti dalji pad njene brojnosti. Izuzetna otpornost i izdržljivost ove rase svakako jesu od izuzetnog značaja, ali za njen opstanak su podjednako važna upravo ovakva istraživanja koja treba da dokažu i superiornost njenih proizvoda, prvenstveno mesa i mleka.
Iako je njena mlečnost višestruko manja od nekih inostranih rasa koje danas čine preko 95% goveda u Srbiji, nadajmo se da će upravo rezultati istraživanja sa Fakulteta veterinarske medicine uticati na to da u buši ne vidimo samo “primitivno” istorijsko nasleđe već i genetski potencijal koji može pomoći savremenom čoveku.
Novinar: Sergej Ivanov
Snimatelj: Stefan Pavić / Žiža Kostić
Montaža: Miki Kostov
Odgovorni urednik: Petar Videnov
Produkcija: Internet portal FAR, Decembar 2019.
