Poljoprivreda je veoma zahtevna delatnost koja traži potpunu posvećenost. Korona virus sa kojim se trenutno suočava ceo svet samo je otežao već dovoljno težak posao.
Aleksandar i Emilija Mladenovi iz Dimitrovgrada bave se poljoprivredom više od dve decenije. Na njihovom gazdinstvu nalazi se osam krava, petnaest ovaca i desetak kokošaka.
Aleksandar Mladenov
Zbog posla Aleksandar je primoran da spava u pojati koja je se nalazi na oko kilometar od njegove kuće, iznad Dimitrovgrada. Ustaje u 5:00 da bi pomuzao krave, nahranio životinje i obavio još puno toga.
Emilija i ćerke bliznakinje Jelena I Julija pridružuju mu se oko 7:00 sati da bi mu pomogle oko poslova.
Aleksandar u pojati
Jutarnja muža
Supruga i ćerke pomaću Aleksandru oko poslova
Emilija ovako opisuje deo njenog posla na gazdinstvu:
“Ja i ćerke spavamo u kući i dolazimo ovde odmah posle doručka. Sipam pomuženo mleko u flaše, stavljam u kolica i idem zajedno sa ćerkama u grad da ga prodam. Nema posla, čuvamo stoku da bi preživeli, ona nam je glavni izvor prihoda. Virus nam još više otežava posao zato što su ljudi uplašeni i manje kupuju mleko u poslednje vreme. Situacija je veoma teška, ali nekako uspevamo da preživimo”.
Emilija sipa mleko u flašu
Da bi stigle do grada, svakog dana prolaze pored gradskog groblja
Promena u načinu nastave u školi izazvana vanrednim merama, odrazila se i na obim Emilijinih svakodnevnih obaveza:
“Škole su zatvorene zbog virusa i deca imaju onlajn nastavu. Idu u drugi razred i moram da gledam nastavu zajedno sa njima. Pomažem im oko domaćeg zadatka i po završetku vraćamo se na pojatu.
Moraju stalno da budu pored mene, što dodatno otežava posao zato što moram da ih pazim. Nekad ih ostavim kod komšija, ali oni ne mogu stalno da ih čuvaju zato što i oni imaju svoje živote i probleme. Završavam sve poslove i vraćamo se kući pre početka policijskog časa” – dodaje Emilija.
Emilija pomaže cerkama oko domaceg zadatka
Emilija čisti štalu
Emilija čisti kantu za mleko dok Jelena nestrpljivo čeka da idu kući
Ljubav prema ćerkama je osnovna pokretačka snaga u životu Emilije i Aleksandra:
“Ja i suprug se trudimo da obezbedimo ono što je nephodno našoj deci, ona su naš život i za to smo se borili. Udala sam se sa nepunih šesnaest godina i već dvadeset godina živimo zajedno. Dvanaest godina smo pokušavali da imamo decu, ali bezuspešno. Imala sam dve vantelesne oplodnje – prva je bila bezuspešna, a na drugoj sam dobila dve ćerke. Porodila sam se pre vremena, u 6. mesecu. Zbog komplikacija, obe su morale da budu u inkubatoru pet meseci. Kada su malo porasle, pustili su ih i napokon sam mogla ih da vidim.
Nekoliko meseci po izlasku iz bolnice dobile su bronhitis i upalu pluća i jedva su ostale žive. I one su borci kao i ja… veoma sam uplašena zbog korona virusa i trudim se da ne izlaze toliko često napolje, ali s druge strane, zbog posla ne smem da ih ostavim same kod kuće. Nadamo se da će ovo što pre proći, bitno nam je da smo živi i zdravi. Ne možemo svi da budemo predsednici, mora neko da čuva ovce” – kaže Emilija i nastavlja poslove koji je čekaju na pojati.
Julija i Jelena
Emilija Mladenov
Autor teksta i fotografija: Stefan Pavić
