„Folklorno bogatstvo bugarske manjine“ – priče o ljudima i igrama (1)

Ono što jedan narod razlikuje od drugih nije samo jezik, pismo, književnost i zvanična kultura, nego i običaji, nošnja, tradicionalna pesma i igra, ili tradicionalna umetnost koja se prenosi s kolena na koleno i koja se naziva folklor.

Kod naroda, koji su bili izolovaniji, odnosno koji su zbog istorijskih prilika kasnije primili globalne ili evropske vrednosti, foklor je bio dominanantan vid umetničkog izražavanja skoro sve do druge polovine 20. veka. Takav je slučaj i sa Bugarima, a pogotovo sa najvećim delom Bugara u sadašnjim granicama Srbije, kojima je u prilog čuvanja svojih tradicionalnih umetničkih vrednosti išla i činjenica da su živeli u oblastima sa preovaladjujućim ruralnim stanovništvom.

Koliko je njihova narodna umetnost bila iskrena i čista i koliko su živeli sa njom, možda najbolje govori primer iz Caribroda 1933. godine. Tada je caribrodski „Soko“ na Ljubjanskom sletu bio reprezent Moravske banovine u narodnim pesmama i igrama. Grupa je napravljena od lokalnih igrača, pevača i svirača, gotovo pravo sa ulice i mesta gde se narod okupljao na veselja i skoro bez pripreme i bez koreografa postigla veliki uspeh na onda najvećoj smotri sportskih i kulturnih dostignuća u Kraljevini Jugoslaviji.

Poštanska marka iz 1933 (kupindo.com)

Pošto je poslužila svojoj svrsi, ta prva folkorna grupa koja je pod „firmom“ Moravska banovina“ ustvari predstavila folkolorno umeće Bugara sa prostora današnje Jugostočne Srbije je rasformirana. Međutim i do dana današnjeg, po neko se seti priča o majstorstvu koje je tada u sviranju na duduku pokazala Milka (Mica) Gogova Punina, po profesiji bolničarka ili sjajnih vilonista Žorža Gajdarova, koji je bio časovničar i zlatar i Mladena Ćide, jedinog može se reći profesionalnog muzičara.

Verovatno na talasu te genaracije iz Caribroda je potekla Margarita Ivanova Dikova, jedna od priznatijih koreografkinja Bugarske i saradnica globalnog začetnika savremenog folklornog iskaza – svetski priznatog Filipa Kuteva.

Trebalo je ipak da prođe više od deset godina, pa da se posle Drugog svetskog rata ponovo oformi folkolorna družina u Caribrodu. Ovoga puta, njoj će upravo biti zadatak da predstavi i čuva folkolorno bogatstvo Bugara u Srbiji ili kako se onda govorilo bugarske narodnosti.

Slično je bilo i u Bosilegradu i drugim sredinama gde žive Bugari, ali i ne samo Bugari.

Tako su nastala kulturno-umetnička društva, koja su često i po malim mestima i selima interpretirala i čuvala bugarsko kulturno bogatsvo. Zahvaljući tim entuzijastima ili prvim amaterima, sačuvane su u izvornom obliku mnoge bugarske i šopske igre, koje i danas predstavljaju sam vrh umeća čak I profesionalnih ansambala Srbije i Bugarske, upravo sa kojima su na mnogim mestima ili festivalima u svetu bili zapaženi i osvajali nagrade.

Naslednicima takvog pogleda na kulturnu baštinu FAR će posvetiti nekoliko novinarskih priča jer oni ne samo da nastavljaju put svojih prethodnika i po pravilu uzora, nego ga i obogaćuju novim formama, koregrafijama i stilom, koji iako ne odstupa mnogo od autentičnog, je donekle ipak drugačiji, savremeniji i prijemčiviji za publiku i umetničke ukuse širom sveta.

U Dimitrovgradu je to Kulturno-umetničko društvo „Caribrod“, koje radi pri Centru za kulturu. Njegovi članovi će pokazati autentične šopske igre iz ovog kraja, koje su ne samo njegov zaštitni znak na brojnim nastupima, nego kroz stilizacije i modifikovane koregrafije i deo nastupa velikih kulturno-umetničkih društava, pa i profesinalnih anasambala iz Srbije.

KUD „Caribrod“ je stožer oko koga se svakog proleća okupljaju igrači iz komšijskih, no i udeljenijih gradova Srbije i Bugarske na manifestaciji pesme, igre i muzike, koja se zove Međunarodni folklorni festival „Nišavski horovod“ i zvanično postoji od 2001. godine.

Takođe će se dati i kratkak istorijat KUD-a „Caribrod“, koji svoje korene ima još od pre Drugog svetskog rata, ili istih onih igrača i svirača sa Sokolskog sleta u Ljubljani 1933. godine.

Biće ispričana priča i o nezaobilaznim „Majskim susretima“ u Dimitrovgardu, na kojima se prikazivalo folklorno bogatsvo svih nacionalnih manjina tadašnje Jugoslavije.

FAR će se osvrnuti i na tradicionalne narodne igre Bosilegradskog krajišta. Njih će demonstrirati članovi Kulturno-umetničkog društva pri Centru za kulturu u Bosilegradu i KUD-a koji radi u okviru sportskog društva „Mladost“ u istom tom gradu.

Prvi ansambl postoji još od posle Drugog svetskog rata, a drugi je novijeg datuma, ali oba neguju muzičku i folklornu tradiciju Bugara u Pčinjskom okrugu.

Iz iz Bosilegradskog krajišta već su prešla nacionalne okvire, pa ih pored Bugara igraju i Srbi i drugi narodi.

FAR će dati i priču i o dva međunarodna folklorna festivala u Bosilegradu. Prvi je „Dečiji velikdenski festival“ sa 27. godišnjom tradicijom, a drugi „Bosilegradsko krajište peva i igra“, koji postoji 11 godina.

Biće obuhvaćeni i medijski sadržaji posvećeni očuvanju višejezičnosti i multikulturalnosti u najmanjem mestu na teritoriji Grada Pančeva, u selu Ivanovo u Banatu, sa posebnim osvrtom na banatske Bugare.

Naime, pri Domu kulture „Žarko Zrenjanin“, koji je osnovan je 1961. godine, a svoj rad zasniva na kulturno-obrazovnoj i scensko-muzičkoj delatnosti, uspešno stvara KUD banatskih Bugara-Palćena „Ivanovo 1868“. Taj KUD je 2011. godine osnovalo udruženje banatskih Bugara „Ivanovo – Banat“. Folklorna grupa tog udruženja je trenutno najaktivnija i osvaja priznanja na različitim festivalima. Najupečatljivija koreografija s kojom se predstavlja su „Palćenske svatovske igre“, tradicionalne za Bugare u Banatu.

Kroz ove, ali i druge igre, biće ispričana priča o složnom životu Bugara, Mađara, Nemaca i Srba ne samo u Ivanovu, nego i na prostoru celog Banata i Vojvodine.

I na kraju vredi podsetiti. Igra i pesma su savremenici govora, ako ne i njegovi prethodnici. I to važi na celoj zemaljskoj kugli i i za svaki narod na njoj. S druge strane svaki narod pored drugih odlika koji ga čine narodom, za osnov svog specifikuma ima folklor. Zato „Folklorno bogatstvo bugarske manjine“ ima veliki značaj za očuvenje igre i pesme, kao i kulturnog opstanka Bugara na tlu današnje Srbije.

Izvor i foto: FAR

Ovaj medijski sadržaj je deo projekta „Folklorno bogatstvu bugarske manjine”, koji se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2020. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.