Prosečna starost nosioca gazdinstva u Republici Srbiji je 61 godina i u odnosu na 2012. povećana je za dve godine, izjavio je a konferenciji za medijedr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor.
Predstavljajući Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Podsticaji merama ruralnog razvoja“ Pejović je rekao da se poljoprivredna mehanizacija smatra zastarelom i da je više od 80 odsto traktora i kombajna starije od 20 godina.
Kazao je da je strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja planirano povećanje učešća nosilaca poljoprivrednih gazdinstava do 35 godina starosti tako da dostigne 20 odsto u ukupnom broju nosilaca poljoprivrednih gazdinstava. Dodao da je u posmatranom periodu smanjeno učešće nosilaca gazdinstava koji su mlađi od 35 godina sa 4,6 odsto u 2012. godini na 3,1 odsto u 2018.
Prema njegovim rečima, poslednjih godina u Srbiji je usvojen veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, ali ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće.
Posebno je istakao veliki značaj poljoprivrede za privredni rast. Prema podacima iz Fiskalne strategije za 2017. sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu, učešće ove delatnosti u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije je oko osam odsto, što je značajno iznad proseka zemalja EU, rekao je Pejović.
Naglasio je da su u periodu 2017-2019. godine ukupna realizovana sredstva za podsticaje merama ruralnog razvoja iznosila 26 milijardi dinara – iz budžeta Republike Srbije 78 odsto, iz budžeta jedinica lokalne samouprave (JLS) 16 odsto i iz budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine (APV) šest odsto.
Izveštaj je pokazao da, iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera, kazao je Pejović.
Samo 26 odsto gradova i opština ima usvojene strateške planove ruralnog razvoja u 2019. godini
Đurđa Kovačević, vođa tima za sprovođenje revizije, je naglasila da je DRI u fazi planiranja revizije poslala upitnike na adrese 145 lokalnih samouprava i utvrdila da samo 26 odsto gradova i opština ima usvojene strateške planove ruralnog razvoja u 2019. godini. Upravo gradovi i opštine koji izdvajaju najviše sredstava za podsticaje merama ruralnog razvoja, nemaju strateške planove, kazala je Kovačević.
Nacionalni program ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih dokumenta za realizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata. Iz navedenih razloga teško je utvrditi da li su programi podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja JLS i APV usklađeni sa nacionalnim programom, rečeno je na na konferenciji za medije.
Kovačević je objasnila da dug period obrade zahteva, česte izmene obima podsticaja, izmene pravilnika kojim se uređuju uslovi, korisnici, prihvatljive investicije, kao i način ostvarivanja prava na podsticaje za sredstva iz budžeta Republike Srbije, utiče na planiranje srednjoročnih i dugoročnih investicionih aktivnosti, objasnila je Kovačević.
U periodu revizije, pravo na podsticajna sredstva iz budžeta Republike Srbije ostvarili su svi uredno podneti zahtevi korisnika podsticaja bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja. Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, dok je za druge neophodno čak više od 500 dana.
Uprava za agrarna plaćanja nije sprovodila postupak bodovanja i rangiranja uredno primljenih zahteva mladih poljoprivrednih proizvođača. Sredstva za ove namene se nisu isplaćivala na osnovu rang liste, a rang lista podnosilaca prijava na konkurs nije objavljena na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, odnosno na internet stranici Uprave za agrarna plaćanja.
Izveštaj o reviziji je pokazao i da Ministarstvo poljoprivrede ne vodi Registar podsticaja u kome treba da budu upisani javni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što dovodi do netransparentnog trošenja finansijskih sredstava.
Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo kao vanredni inspekcijski nadzor po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, jer ne vrši uvid u evidenciju korisnika podsticaja, što stvara rizik od nenamenskog korišćenja podsticajnih sredstava od strane korisnika podsticaja, istakla je Kovačević.
Izvor: dri.rs
Foto: Stefan Pavić
