Gde Slobodan Manov, pionir seoskog turizma, vidi šanse za njegov razvoj u opštini Dimitrovgrad

Poslednjih godina pokrenuli smo akcije zasnovane na tradiciji i kulturnom nasleđu sela, želeći da uverimo i sebe i druge, da postoje i načini i mogućnosti da oživimo dimitrovgradski kraj. I pored toga što su rezultati skromni, ipak nam daju za pravo da nastavimo u željenom smeru. Naše zadovoljstvo bi bilo i veće, kada bismo uspeli da pokrenemo ljude koji su poreklom sa prostora Dimitrovgrada i okoline ili su samo na neki način vezani za njega.

Hoćemo da istaknemo da smo razuverili sve one koji su sumnjičavo vrteli glavom i govorili da od te naše inicijative neće biti ništa. Jedina istina je da je taj naš prostor privremeno napušten. Razlozi su svima poznati, ali vredi okrenuti novi list i jednom zauvek raskrstiti sa starim navikama i izvući pouke iz prošlosti. Ako to uradimo ostavićeno težak posao budućim generacijama.

Više od dvanaest godina pokušavamo, baveći se seoskim turizmom, da popularišemo caribrodski ili dimitrovgradski kraj ne samo u Srbiji, nego i van nje. Taj period možda nije dovoljno dug za konačne ocene, ali je dogovaljan da ukažemo na sve ono što nas sprečava da budemo bolji, atkraktivniji i uspešniji u razvoju seoskog turizma.

Nedefinisano, konfuzno pa samim tim i nezavidno stanje u kome smo ne daje nikome za pravo da odustane, a neznanje i nesnalažennje pokušava da pravda, jer dalji razvoj opštine treba da vidimo u razvoju prirodnih resursa, tradicije, kao i u korišćenju njenog geografskog položaja.

Moramo biti svesni da za zaštitu nije dovoljna samo zakonska regulativa, već i njena primena.

Svedoci smo da period beznađa traje dugo, a broj stanovnika na našem prostoru iz godine u godinu opada. Tako je u svim selima, pa i gradu.

U selima, pored stalnih žitelja sela, postoje još dve grupacije. Oni koji povremeno borave i oni koji „često“ povremeno borave u selu. Ljudi iz prve grupacije borave nezavisno od doba godine, dok drugi imaju svoj „godišnji kalendar“.

On zavisi od njihove zainteresovanosti za određenu oblast delovanja, pa je ta grupacija aktivinija, duže boravi na selu, ali sebi daje za pravo da kontroliše ceo prostor, pa ako neko pokuša da nešto promeni na bolje, nađe se na njihovom udaru, pošto oni dobro znaju da svaka promena na bolje i oživljavanje sela ugrožava njihovo delovanje.

Zbog toga je neminovno udruživanje i angažovanje svih koji se bave seoskim turizmom, a tu je posebno značajna uloga lokalne samouprave, ali uz striktnu primenu zakona i aktiviranje svih službi u cilju zaštite prostora.

Na taj način će se svoriti uslovi za realizaciju ideja i inicijativa, od kojih neke već postoje kod lokalnih entuzijasta, ali i ljudi sa drugih prostora, koji se često pojavljuju kao zaštitnici prirodnih resursa, čuvari kulturnog nasleđa, tradicije, običaja i autentične kuhinje.

Sa takvim ljudskim potencijalom stvorili bismo ambijent u kome bi svako ko je zainteresovan pronašao sebe i to je za sada jedina mogućnost da ljudi u selima obezbede opstanak na svom ognjištu, pogotovo što je reč o porodičnom biznisu koji za početak i ne traži velika ulaganja. Najbitnije je da sve to bude prepoznato i prihvaćeno od strane lokalne samouprave. Posebno je važno njeno angažovanje u stvaranju razvojne strategije i okupljanju stručnog kadra, nezavisno od toga gde je ko trenutno nastanjen, angažovan ili kojoj političkoj opciji pripada. Evidentno je da je stručni potencijal u opštini veoma skroman. Da zlo bude veće, podeljen je i po stranačkoj pripadnosti.

Zato je krajnje vreme da aktuelna lokalna vlast prekine sa dosadašnjom praksom koja ide po sistemu i podeli na „naše“ i „njihove“, već da uz optimalno angažovanje objedini i motiviše svu stvaralačku energiju i uz pomoć institucija i nauke, odredi razvojne smernice opštine.

Podsećamo da u ovim, našim vremenima i uslovima do izražaja dolazi individualna sposobnost i umešanost. Zato, upravo to mora da bude prepoznato od strane lokalne vlasti, pošto smatramo da od ozbiljnosti i punog angažovanja svih u jednom „lancu“, zavisi da li ćemo uspeti da pokrenemo kreativni potencijal, pošto je „prividnim“ rezultatima i improvizacijama davno odzvonilo.

Sve to neće ići lako, posebno ako ne uspemo da jasno, odgovorno i precizno postavimo ciljeve, a dosadašnja iskustva nas podsećaju da su brojne inicijative i akcije „padale u vodu“ i to zbog navodnog nedostatka novca.

Tada su prizvani investitori i donatori, bez razvojne strategije opštine i područja, a bez toga se ne mogu očekivati investicije, razvoj i pomak ka boljem.

Činjenica je da su sredstva uvek nedostajala, ali je istina i da su trošena po neshvatljivom ključu, pa konkretnih rezultata i nema.

Zato je potreban novi pristup, uz određenu ozbiljnost i odgovornost, pa samim tim i rezultati neće izostati. Inicijative i ideje koje se predlažu moraju da se uklapaju u razvojnu strategiju Opštine.

Posebna je važna njena uloga da ubrza i prati realizaciju tih ideja i akcija. Pored ostalog, treba zauvek napustiti dosadašnju praksu da se sredstva dele po „ključu“ i sve to radi postizanja „pravde i nezameranja“. Jedino opravdanje za ulaganja u određene projekte i akcije, jeste ostvarivanje utvrđenih zadataka i ciljeva. Improvizacija više ne sme biti!

Slobodan Manov Bambi, pionir seoskog turizma u opštini Dimitrovgrad

Foto: lična arhiva