Poseban, potkovičasti oblik glavnog grebena Suve planine uslovio je da se najviši vrh ove planinske lepotice – Trem, visok 1810 metara, i vrh Divna Gorica, visok 1389 metara, nalaze jedan preko puta drugoga, vazdušnom linijom blizu, tek ih dolina u kojoj su sela Kosmovac i Veta razdvaja. Ali, greben Suve planine prilično će vijugati i stvoriti izraziti oblik potkovice, te će se na potkovičastom grebenu nanizati mnogo vrhova, prevoja i uvala. Tako na Suvoj planini postoji „niška potkovica“, koja počinje u Niškoj Banji, i na kojoj su nanizani vrh Crni kamen, livada Rajac, vrh Čelin kamen, vrh Mosor, vrh Sokolov kamen, prevoj Devojački grob, vrh Trem, vrh Đorđina čuka, vrh Golemo Stražište, sve do prevoja Pasarelo. Ako Suvu planinu posmatramo iz pravca Bele Palanke, onda se nižu vrh Divna Gorica, prevoj Preslap, vrh Rženac, vrh Smrdan, sve do prevoja Pasarelo. Prelomna tačka „niške potkovice“ i „belopalanačke potkovice“ upravo je prevoj Pasarelo, visok 1523 metara, a od njega se odvaja još jedan krak masiva Suve planine, koji doduše nije u obliku potkovice, ali je značajan, zato što vodi ka jugoistoku, prema Babušnici i reci Lužnici, gde će se masiv Suve planine završiti, a od Lužnice se dalje ka istoku i jugoistoku uzdiže Talambas planina.
Zbog svog položaja, Divna Gorica, iako od Trema znatno niža, podjednako je zadivljujući vidikovac. Dva su puta kako se može izaći na Divnu Goricu: iz sela Vrgudinac i iz sela Mokra, oba sela pripadaju opštini Bela Palanka. Iz sela Mokra, uspon je nešto lakši, a iz Vrgudinca valja na trasi dugoj 7 kilometara savladati bezmalo 1000 metara nadmorske visine.
Ali, ko želi, i ko zna – taj i može učiniti podvig. Planinarsko društvo „Preslap“ pokazalo je svoju „sabornost“ i 8. maja, kada je oko 150-oro planinarki i planinara iz mnogih gradova Srbije, prihvatilo inicijativu Planinarskog društva „Preslap“ i pohodilo vrh Divna Gorica. Većina njih penjala se iz pravca Vrgudinca, a planinari iz Babušnice i Beograda odabrali su trasu iz sela Mokra.
Sa promovisanjem vrha Divna Gorica, kao dominantnog na „belopalanačkoj potkovici“ Suve planine, otpočeo je pre nekoliko godina Milorad Ignjatović – „Mića Slovenac“, poznati niški planinar. Radni vek proveo je u Sloveniji, otud i njegov nadimak, a poreklom iz oblasti Toplica, svoje penzionerske dane provodi u Nišu, i najbolji je poznavalac planinarskih staza u okolini Niša. Ipak, pečat Mićinog stvaralaštva, najbolje je otisnut na trasi od Vrgudinca do Divne Gorice, koju je Mića osmislio po uzoru na planinske staze u Sloveniji. Na ovoj trasi odigrava se sve što odlazak u planinu može doneti: dinamika, napor, avantura, teškoća, prelazak preko proplanaka, kretanje kroz gustu stoletnu šumu, izlazak na greben, kretanej pored litica i onda…posle svega zahtevnog, uživanje…u pogledu, koji kao da je preslikan iz udžbenika geografije, ili iz čitanki, ili sa razglednica.
Sve ovo odigralo se i 8. maja. Veliku družinu su ispred Planinarskog društva „Preslap“, prema Divnoj Gorici poveli Branislav Todorović i Milan „Lane“ Stojilković. Malo iznad Vrgudinca, prelazi se preko predivnih, zelenih proplanaka. Onda se ulazi u šumu, u kojoj je uspon neprestan. Valjalo je često zastati, odmoriti, ali i posmatrati bogatstvo života, olistala i rascvetala stabla, lekovito bilje svuda unaokolo i mnogo divljeg belog luka – sremuša, koji se video svuda oko staze, ali se i po mirisu osećalo da je ovog proleća dobro rodio. Staza je izvanredno obeležena, i samo valja biti strpljiv i uporan. Kako je uspon odmicao, tako je i šuma postajala nešto ređa. To je bio znak da je družina blizu grebena. Na blizu 1300 metara nadmorske visine izlazi se na litice Suve planine, na greben, na prvi vidikovac. Bilo je to idealno mesto za dug odmor i mnoštvo fotografija. Odatle, ni vrh Divna Gorica nije daleko, ali završni uspon bio je za uživanje i posmatranje okoline, za povratak u školske klupe i ponovno prelistavanje čitanki i geografskih atlasa. Možda i za osmišljavanje lepih pozdrava, koje u par redaka napišemo u razglednicama.
Divna Gorica je dočekala planinare osunčana, ali i blago vetrovita. Ljubitelji prirode i dobri ljudi, uvek će uživati, u svemu će naći meru i svrhu. Radost još je postala veća, kada su se, simbolično, dve grupe planinara, susrele na vrhu – iz Vrgudinca i iz Mokre. U tim trenucima, više se niko nije osvrtao na prilično zahtevan uspon, zato što je vreme provedeno na vrhu – vreme za uživanje u životu i vreme za nove spoznaje.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
