Tanja Maksić (BIRN): Vlast kampanjama pravi mete od novinara

Srbija se i inače ne može pohvaliti medijskim slobodama, kao što pokazuju brojni izveštaji domaćih i međunarodnih novinarskih organizacija.

Režimske kampanje protiv nezavisnih medija su samo jedna u nizu nedemokratskih praksi koje doprinose urušavanju medijskih sloboda. Takva praksa ne samo da negativno utiče na rad novinara, povećavajući cenzuru i samocenzuru, već dovodi u pitanje i poverenje građana u medije i sam kvalitet informisanja. Etiketiranje i javne kampanje protiv medija koji kritički izveštavaju o potezima vlasti, mogu ozbiljno da ugroze i bezbednost novinara, jer ih pretvaraju u „mete“. Uz ovu okolnost, nezavisnim medijima se godinama uskraćuju izvori budžetskog finansiranja, što čini njihov rad krajnje otežanim. Krajnji cilj je, zapravo, da se informacije i nalazi do kojih dolaze ovi mediji, sakriju od javnosti i tako prikriju brojne afere i koruptivni aranžmani nosilaca vlasti, kaže za Danas Tanja Maksić, projekt koordinatorka BIRN-a.

Uporedo sa pritiscima na medije, čest je i upliv izvršne vlasti u nadležnosti pravosuđa, kada nosioci najviših funkcija u javnosti ocenjuju verodostojnost novinarskih priča, određuju krivicu, a dok ruše čak i lični i profesionalni integritet samih novinara i urednika, urušavaju i kredibilitet potencijalnih svedoka na sudu, i time preuzimaju ulogu tužilaštva.

– To je takođe jedna vrsta pritiska, na pravosuđe. I sudska vlast i mediji funkcionišu, osim po slovu zakona, i po sopstvenim etičkim kodeksima, u kojima se jasno navodi da objavljivanje pojedinih informacija u javnosti može da ugrozi sam tok sudskog postupka. Ukoliko takve informacije iznose predstavnici izvršne ili zakonodavne vlasti, oni zapravo koriste medije da utiču na tok postupka, pripremaju javnost za osuđujuće ili oslobađajuće presude, objašnjava Maksić.

U diskreditaciji pojedinih kritički nastrojenih nezavisnih medija i njihovih novinara ogromnu ulogu imaju provladini tabloidi i televizije sa nacionalnom frekvencijom, ali se često prikrivaju motivi kao i prava priroda tog zavisnog odnosa. Rade li oni to svojevoljno ili zbog pritiska, zbog finansijske koristi ili privilegija, u dogovoru ili samostalno, podilazeći aktuelnoj vlasti?

Maksić je uverena da provladini tabloidi, uz vodeće TV stanice, svesno odustaju od novinarske etike i profesionalnih pravila, uključujući se u dirigovane kampanje protiv nezavisnih medija.

– Za svoju ulogu u širenju propagande nagrađeni su reklamnim ugovorima sa javnim preduzećima, javnim nabavkama ili novcem sa medijskih javnih konkursa. Njihova dodatna uloga je da etiketiraju nezavisne medije, diskredituju urednike i novinare, senzacionalističkim i poluproverenim izveštavanjem zbune javnost i sakriju realno stanje stvari, a sve za račun vlasti i sopstvenu korist, jasna je Maksić.

Širenje propagande vlasti, obračun sa političkim neistomišljenicima i medijima koji istinito izveštavaju, kao i kreiranje paralelne stvarnosti su kontinuiran proces. Ali čini se da u vreme predizborne kampanje i borbe za vlast, sredstva postaju beskrupuloznija, govor mržnje intenzivniji, a targetiranje „neprijatelja“ agresivnije. Javnost se bombarduje lažnim vestima, izmišljenim aferama, imaginarnim neprijateljima. Svakodnevica se zatrpava senzacionalističkim „otkrićima“, a sve u cilju da se što više zatrpaju i suze kanali kojima istinite informacije mogu da dopru do građana.

Ostaje neizvesno hoće li se nakon izbora išta promeniti na medijskoj sceni Srbije, ili će i promene ići u pravcu daljeg, još većeg okupiranja javnog prostora od strane vlasti, tabloida i privatnih televizija. Sagovornica Danasa, međutim, ne očekuje velike promene, s obzirom da je medijska scena „godinama unazad zarobljena, a vodeći mediji striktno kontrolisani i stavljeni u službu propagande vlasti“.

Spora primena medijske strategije

– Implementacija strategije i medijskih zakona je spora, nedosledna, često opstruirana i kao takva ne doprinosi razvoju medijskih sloboda. Ulazak opozicionih poslanika, posle dužeg vremena u jednopartijski parlament, može donekle da doprinese promeni javnog govora u samom parlamentu ili debati o pojedinim zakonskim rešenjima, pa i onim koji se tiču samih medija. Ali, u globalu, ne očekujem da će dramatičnih promena na medijskoj sceni biti, zaključuje Maksić.

Piše: Ivana Nikoletić (izvor: Danas)

Foto: N1