U Narodnoj biblioteci „Detko Petrov“ u Dimitrovgradu pirotska književnica i novinarka Kaja Pančić Milenković predstavila je ljubiteljima poezije svoje dve zbirke pesama „U dva koraka“ i „Lica ljubavi“.
Prema rečima autorke, knjiga „U dva koraka“ nastala je 2013. godine posle smrti njenog oca i završena je za dve nedelje. Sve njene knjige izuzev „Lice ljubavi“ i „Čas nove istorije“ napisane su za veoma kratko vreme.
„Primarni simbol – kamen, to je unutrašnje okamenjivanje. Nikome život nije lak, svi imamo tragične i teške trenutke, moj je bio ispunjen sa mnogo tih iznenađenja i poteškoća“ – prokomentarisala je autorka.
Knjiga „Lica ljubavi“ obuhvata osećanja koja čoveka opsedaju, ali mogu i da ga rastuže, razmatra ljubavi iz šest perspektiva kao šest lica – iz perspektive tišine, vremena, prirode, pa i iz prespektive lica gde dominiraju elementi figurativnosti muškarca i žene, ko koliko daje i ko koliko uzima u ljubavi.
„Sva ta nerazumevanja i sva ta magnetičnost koja postoji, kada je u pitanju ljubavna poezija, između muškarca i žene, proističe iz tog straha da se ne izgubi sloboda, da se ne izgubi nešto suštinski svoje. Svako bi hteo da bude što bliže i da oseti što dublju ljubav, da postane deo nečijeg života, a da istovremeno sačuva slobodu“ – dodala je Kaja Pančić Milenković.
Pirotska književnica je ljubiteljima poezije poznata po svojim zbirkama „Čas novije istorije“ iz 2016. i „Beskućnik u izlogu“ iz 2017. godine.
Biografija
Kaja Pančić Milenković je rođena 1958. godine u Ragodešu kod Pirota gde je završila gimnaziju, a diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Nišu, odsek Sociologija. Od 1987. do 1999. godine živela je i radila u Uroševcu, na Kosovu i Metohiji, nakon čega se vraća u Pirot i počinje da radi kao novinarka u nedeljniku „Sloboda“. Članica je „Udruženja novinara Srbije“ i „Udruženja književnika Srbije“. Piše poeziju i prozu. Objavila je nekoliko zbirki poezije: „Prvi dan govora“, „Božji cvet“, „Mera“, „Čas novije istorije“, „Beskućnik u izlogu“, „U dva koraka“ i „Lica ljubavi“. Dobitnica je nagrada “Kosovski božur”, “Zlatni pečat praviteljstvujušćeg sovjeta serbskog”, “Dragojlo Dudić”, “Venedikt Crepović” i “Stojan Stepanović”.
V. Stojčev
Foto: Valentina Stojčev