Uspeh visokogoraca u Crnoj Gori: Na vrhovima Durmitora

Uspešna, lepa, izazovna i naporna visokogorska akcija Planinarskog društva “Preslap” izvedena je od 11. do 14. avgusta na planini Durmitor, u Crnoj Gori. Dva glavna odredišta akcije bili su vrh Savin kuk, visok 2.313 metara, i vrh Bobotov kuk, sa svojih 2.523 metra prvenac Durmitor planine. Učestovalo je 15-oro planinarki i planinara, visokogorki i visokogoraca iz Niša, Prokuplja, Lukomira i Mrštana. Prvobitno, bilo je predviđeno da se družina na Savin kuk popne u petak, a u subotu i na Bobotov kuk. Međutim, loše vreme u subotu, pre svega kiša u najvišem delu Durmitora, uticali su da subota, nenadano, postane slobodan dan na akciji, a da se uspon na Bobotov kuk izvede u nedelju.

Uspon na Savin kuk izveden je od skijališta Babin zub, u okolini varoši Žabljak. Ka ovom vrhu nema tehnički zahtevnih deonica, ne koriste se užad, tehnička oprema sl., ali je zato uspon neprestan i prilično snažan. Na trasi dužine nešto preko 3 km, valja savladati 800 metara visinske razlike. Svi iz družine u tome sui uspeli, ali nekog lepog i širokog pogleda sa Savinog kuka nije bilo. Naravno, ispod samog vrha nalazi se i čuvena Savina voda, nazvana po Svetom Savi, kao što je i područje oko vrha nazvano Savin kuk. Silaak sa Savinog kuka izveden je istom stazom.

Uspon na Bobotov kuk, ma sa koje strane da se ka ovom gorostasu krene – težak je. Stenoviti vrhovi Durmitora i stenovite padine, i padine pod siparom, tipične su slike planina Dinarskog planinskog sistema. Družina, koju je predvodio Miroslav Dokman, ka Bobotovom kuku uputila se od prevoja Sedlo, na oko 1900 metara nadmorske visine. Odavde se Bobotovom kuku prilazi sa njegove južne strane, trasa je do vrha duga jedva 5 kilometra, i vodi preko Surutke, Uvite grede, Zelenog vira i Velike previje. Plan je bio da se družina sa Bobotovog kuka spusti sve do Crnog jezera, u blizini Žabljaka, i da se tako prevali 14 kilometara na trasi.

Uspon na Bobotov kuk sa Sedla možda je nešto lakši od drugih pravaca, ali je teži od većine, a možda i svih uspona u Srbiji. Na Dinaridima, u državi Crnoj Gori, skoro svaki pohod na neki planinskih vrh podrazumeva teško, ponekada i opasno kretanje po stenama i liticama. Tako je i sa Bobotovim kukom. Blizu Sedla već se nalazi litica osigurana užetom. Dalje trasa često vodi naviše, pa naniže, i tako nekoliko puta. Nekako, od malog jezera Zeleni vir počinje zahtevan uspon. Ovde se družina penjala preko sipara, nagib je izuzetno veliki, kamenje lako proklizava. Jedna kraća deonica osigurana užetom uvodi u nove strmine.

Mesto za odmor je na oko 2.300 metara nadmorske visine, kod Velike previje i raskrsnice za silazak prema Crnom jezeru. Odavde već, više i nema klasičnog hodanja već samo penjanja, veranja po stenama. Ove stene bile su vlažne, i na nekim mestima činilo se kao da s u zaleđne – toliko su bile klizave. Tek je valjalo savladavati ove stene, često na samim liticama, pre nego što je družina došla do užeta podno Bobotovog kuka. Strahovita magla okupirala je Bobotov kuk, i ova vrh,koji se maltene vidi još sa početnih delova staze, nije se video ni podno njega. Ovakva belina i mokro kamenje itekako umaraju i fizički i psihološki. Nisu se videla ni Škrička jezera. Nije se zbog magle ni sam trenutak izlaska na Bobotov kuk na pravi način doživeo. Ništa se nije videlo sa Bobotovog kuka, a inače se može videti pola Crne Gore i dobar deo Bosne i Hercegovine. Uspon je trajao bezmalo pet sati.

Posle predaha, usledio je novi izazov za našu družinu – spuštanje sa Bobotovog kuka! Ovoga puta uglavnom tehnikom otepenjavanja, licem ka steni, samo da se izbegne otklizavanje u ambis!

Dugo je trajalo i spuštanje do Crnog jezera. Najpre neprijatna, strma deonica, kao da se ulazi u ambis, sa mnogo sipara. Nekoliko puta družina se spuštala u krečnjačke amfiteatre iz njih izlazila! Za povratak je odabrana trasa preko katuna Lokvice, ne i preko Ledene pećine, valjalo je misliti o pristojnom vremenu silaska i dugom putuovanju za Niš. Družina se na Crno jezero spustila za 12 sati penjanja, veranja i spuštanja.

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo „Preslap“