Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 21. septembra obeležavaju Roždestvo Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat i kao Mala Gospojina. Ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Prema crkvenim knjigama, roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu pobožno. Ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka i dugogodišnjih molitvi. U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju.
Maloj Gospojini naročito se raduju mladi koji pohode svetinje. Neke porodice u svečanom ruhu, iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju, a posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski sabori.
U narodu se veruje da kada je na ovaj praznik vedar dan, sunce će se smešiti tokom jeseni i zime. Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva, a priređivane su i razne stočarske svečanosti. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva
Mala Gospojina je jedan je od najpoštovanijih praznika, kada se u mnogim gradovima i selima održavaju narodni sabori.
Rođenju Presvete Bogorodice posvećene su gradske crkve u Dimitrovgradu i Bosilegradu, a 21. septembar je dan ovih opština, gde žive uglavnom pripadnici bugarske nacionalne manjine.
P. Videnov
Foto: Stefan Pavić
