Perica Gunjić: Kritičko novinarstvo na lokalu je ipak preživelo

Urednik portala Cenzolovka, Perica Gunjić, izjavio je za Magločistač da uprkos tome da je vlast toliko godina urušila sa svih strana novinarsku profesiju, kritičko novinarstvo na lokalu je ipak preživelo i to je danas najveći podvig.

„Nije ni malo lako biti novinar, a najteže je biti kritički i profesionalan novinar na lokalu – to je zaista nešto za divljenje danas u Srbiji“, naveo je.

Prema njegovom mišljenju, i dalje u Srbiji ima na desetine lokalnih medija koji jako profesionalno i hrabro izveštavaju o svim problemima u svojoj sredini.

„Oni svoj posao rade u skladu sa svojim kapacitetima, a to su često dve do tri osobe koje ne mogu sve da pokriju od informacija“, podseća Gunjić.

U većim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, mediji opstaju, napominje, dok u manjim gradovima samo neki od njih opstaju.

„To su samo najhrabriji i izdržljiviji kao što je i Magločistač, koji je prošao kroz godine nemaštine i pritisaka, ignorisanja, pa je ipak na kraju uspeo, jer su novinarke koje rade u ovom mediju posvećene tom poslu i zato što su napravile neki podvig kog mnogi novinari u Beogradu uopšte nisu ni svesni“, ocenio je Gunjić.

Autocenzura ili nestanak?

Podseća da neki kvalitetni novinari svesno pribegavaju autocenzuri da bi mogli da dobiju neka sredstva na lokalnim konkursima.

„Oni imaju dva izbora: autocenzura ili nestati. Mnogi novinari ne žele da ulaze u autocenzuru, a neki koji žele da opstanu u ovom poslu, nadajući se boljim vremenima, sami sebe cenzurišu“, ističe Gunjić.

Postoji mnogi mediji na lokalu koji samo prenose informacije, navodi naš sagovornik i dodaje da oni ne slave lokalnu vlast kao što to mnogi drugi rade, ali neće ni da ih kritikuju.

Gunjić smatra da je medijska situacija danas gora nego pre osam godina, kada je nastajao portal Cenzolovka, čiji je osnivač Fondacija Slavko Ćuruvija, ali da ima i svetlih primera čija je situacija bolja.

„Posle toliko godina različite vrste finansijske represije do toga da medije uopšte ne obaveštavaju o aktivnostima u lokalnoj vlasti, ukidaju im izvor informacija… Vlast je shvatila, ne svi, da oni mediji i novinari koji su preživeli su mnogo nezgodni igrači. Ako vi preživite bez para, sa pritiscima, uprkos svemu, ne mogu vas više tako ignorisati, a sa druge strane se možda i neka publika okupila oko pojedinih medija što onda primećuje i vlast“, istakao je.

Dodaje da su ti mediji, koji su sve ovo izdržali, danas jači, ne možda u finansijskom smislu, nego su „mentalno preživeli jednu višegodišnju torturu što je nešto što je zaista za divljenje“.

„To je pokušaj jednog veoma jasnog i sistemskog uništavanja kritičkih medija na svim nivoima. Uništiti informisanje u lokalnim sredinama je u stvari uništavanje svega, i demokratije, i ljudskih prava, i prava na kritičku reč, slobode govora“, smatra Gunjić.

Problemi lokalnih medija su ogromni

Novinari Cenzolovke traže što je više moguće prostora za izveštavanje o problemima lokalnih medija i novinara dok Fondacija Slavko Ćuruvija pruža pomoć svojim kolegama i aktivno radi na razvoju informisanja u lokalnim sredinama.

„Mi smo orijentisani na medijsku sferu i na probleme novinara i medija. Mislim da na ovaj način dajemo podršku lokalnim novinarima i medijima jer im pomažemo da budu vidljiviji kada su njihovi problemi u pitanju, a njihovi problemi su ogromni“, istakao je Gunjić.

U proteklih osam godina, kako navodi, primetio je da je kompletna medijska scena Srbije prepakovana veoma uspešno od strane naprednjačke vlasti, a da kvalitetni, profesionalni, kritički mediji nestaju, a da nastaju propagandni mediji.

„Oni zauzimaju sve veći prostor i dobijaju najveća sredstva na medijskim konkursima. Mediji koji krše sve profesionalne i etičke standarde, koji lažu, izmišljaju i propagiraju su prosto u boljoj situaciji jer imaju više novinara, više para, više tehničkih mogućnosti, dok novinari u profesionalnim medijima na lokalu ne dobijaju redovno plate, i plate su najčešće neki minimalci. Oni nemaju oglase jer se svi plaše na lokalu da daju oglase u kritičkim medijima“, napominje Gunjić.

Podseća da u Srbiji ima veliki broj novinara koji su otišli u neke druge profesije, što je ogroman problem jer u mnogim gradovima nema više novinara uopšte, ali zato ima mladih entuzijasta koji pokušavaju nešto da urade.

„Mi smo toga svesni jer imamo školu za mlade novinare sa lokala. Zanimljivo je da je u 80 odsto slučajeva reč o novinarkama, jer su devojke mnogo aktivnije i bolje kada je novinarstvo u pitanju. Mi im na taj način, nakon završenog fakulteta, dajemo neko znanje, pomažemo im da ostanu u ovom poslu i da istraju pored svih problema koji postoje u ovoj profesiji, poput raznih pritisaka i pretnji“, rekao je Gunjić.

Natalija Jakovljević

Izvor: maglocistac.rs

Foto: pixabay.com