Pravoslavni vernici 14. aprila obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju Uskršnja jaja.
Prema crkvenim knjigama, Isus je na Veliki petak odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Pošto je za hrišćane dan velike žalosti, obeležava se strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodu je ostao običaj da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti. Na Veliki petak važno je izneti plaštanicu, odnosno platno koje simbolizuje skidanje gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob.
Pošto se na Veliki petak zaustavljaju svi radovi u kući i polju, najvažniji posao je bojenje jaja i to u crvenu boju, simbol prolivene Hristove krvi i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve. Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća i čuva se na posebnom mestu da se ne razbije.
U nedelju, 14. aprila na Vaskrs, liturgija u crkvi Rođenje Presvete Bogorodice u Dimitrovgradu počinje u 8:00 sati, a na Vaskršnji ponedeljak i na Vaskrišnji utorak takođe u 8:00 časova.
Pripremio: P. Videnov
Foto: Stefan Pavić
