„Za nama je jako teška godina, godina u kojoj smo neprestano gubili dijalog, u kojoj je bilo mnogo napada na novinare, različitih pritiska. Ipak, ovaj dan je dan dijaloga, i po nagradama i radovima koji su žiriji ocenjivali, znamo da je ova novinarska godina bila dobra godina“, rekao je na uručenju godišnjih nagrada Udruženja novinara Srbije (UNS) predsednik Živojin Rakočević.
On je podsetio da UNS slavi 142. godine i rekao da se „kada to čujete, naježite od svih tih godina, od sjajnih ljudi koji su prošli kroz ovo Udruženje, od velikih imena, nasleđa i od odgovornosti“.
Nagradu za novinarsku hrabrost „Aleksandar Tijanić“ za 2023. godinu dobio je glavni urednik lista „Nova“ Ranko Pivljanin.
Predsednik žirija za nagradu „Aleksandar Tijanić“ Manojlo Vukotić rekao je da je „Pivljanin jezikom i beskompromisnošću, ali i širinom tema naslednik onih vodećih novinarskih uzora, među kojima je bio i Aleksandar Tijanić, čije ime nosi ova nagrada“.
Vukotić je istakao da „u vremenu stropoštavanja novinarstva, najnižih tiraža u istoriji Srbije, u poslednjih 70 godina, u vremenu lažnih vlasnika medija, labavih i nesigurnih zakona, prljave tržišne utakmice i zagonetnih političkih ukrštenica, onaj ko časno obavlja novinarski posao zaslužuje priznanje. Nije lako, ali valja se boriti, valja izdržati i valja pobediti. Zato čestitam svim dobitnicima ovogodišnjih nagrada“, rekao je Vukotić.
Ranko Pivljanin istakao je da nije navikao na nagrade, jer ih, kako je naveo, nije bilo još od mladosti kada je nagrađivan kao satiričar.
„Izgleda da se taj lepi satirični atavizam u meni sačuvao i da je on dobrim delom zaslužan za ovu esnafsku novinarsku nagradu, zaista vrednu i obavezujuću. Satirični nerv podrazumeva duhovitost i hrabrost, a obe te osobine odlikovale su čoveka čije ime nosi ova nagrada, pa su kolege, odlučujući da meni dodele ove priznanje, verovatno nešto od toga našle i u meni“, rekao je Pivljanin.
Nagrada „Laza Kostić“ ove godine dodeljena je u tri kategorije, za vest, reportažu i fotografiju.
Dobitnica nagrade za novinarsko stvaralaštvo “Laza Kostić” u kategoriji „Vest i izveštaj“ je dopisnica televizije “Hepi” iz Niša Marija Janković, za vest „Ispovest Palestinca iz Niša“.
Nagradu „Laza Kostić“ za reportažu dobila je novinarka regionalne televizije Pirot Ana Filipović Gogić, za reportažu „Neraskidive veze“.
„Velika zahvalnost Udruženju što je prepoznalo moj rad. Dolazim iz male redakcije. Rad u tim uslovima nije lak, ali nalazimo načina i energije da se posvetimo obrazovnom programu. Ova reportaža je posvećena zavičajnoj istoriji o kojoj mi Piroćanci malo znamo i drago mi je da će i širi auditorijum saznati više o njoj“, rekla je Ana Filipović Gogić.
Ona je dodala da je ovo priznanje za celu redakciju.
„Snalazili smo se pomoću štapa i kanapa, imali smo malo podataka, bez mnogo dokumentacije, fotografija i živih sagovornika, ali smo uradili dobar posao. Pirot je imao obične, male, vredne ljude koji su ostavili trag i oni treba da budu primer svima nama“, rekla je Filipović Gogić.
Nagrada „Laza Kostić“ za fotografiju dodeljena je foto-reporteru portala „Mondo“ Urošu Arsiću, za foto-reportažu pod nazivom „Poslednji pogled na zapadni Vračar“.
„Čestitam svim dobitnicima, a ja ću nastaviti da budem iza kamere, fotografija neka govori u budućnosti“, rekao je Uroš Arsić.
Nagrada “Bogdan Tirnanić” za najbolji komentar ili kolumnu pripala je Aleksandri Trajković Arsić, novinarki RTS-a, za tekst “Vaša svetosti, Srbija je ženskog roda” objavljen na internet portalu Javnog servisa.
„Ostalo je pribeleženo da je Tirnanić na novinarsko pitanje da li čita kolumne svojih kolega, rekao: ‘Redovno, sa bolom du duši’ . Ja želim da verujem da bi mu moje pisanje makar zagolicalo oko. Kopka me i to šta bi Tirnanić rekao na to što se u sred Beograda jedna provincijalka šepuri njegovim imenom. Uz veliku čast i odgovornost, nastaviću da smatram, jer je oko nas mnogo malih i velikih pitanja koje novinari ne treba da puste niz vodu“, rekla je Aleksandra Trajković Arsić.
Zlatnu povelju UNS-a žiri je dodelio Draganu Filipoviću, novinaru koji je u više od šest decenija rada skrenuo pažnju upamćenom emisijom o Aušvicu, ali i reportažom ‘Vojnikova breskva’, koja predstavlja autentičnu priču iz Prvog svetskog rata, koju je kasnije pretočio i u istoimenu knjigu.
„Ovo je značajno priznanje za mene, za novinare mog kraja, Podrinja. Ono je ne samo priznanje, nego i podstrek. Neću da stanem, hoću još da pišem, jer još uvek sam, u 76. godini, aktivan“, rekao je Filipović.
Specijalna nagrada za doprinose u istoriji štampe i novinarstva, teorijske radove o novinarstvu i publicistička dela “Žika M. Jovanović” pripala je Radivoju S. Petroviću i Slobodanu M. Peneziću, za monografiju „Sergije Lukač – prometej novinarstva”.
„Najviše prijaju nagrade koje vam dodeljuju vaše kolege. To je pravo priznanje. Bez obzira na to što ova nagrada godi našim novinarskim sujetama, ovaj trenutak je značajniji iz nekoliko drugih razloga. Pre svega zbog toga što smo se, posle skoro 20 godina od smrti rodonačelnika autentičnog srpskog novinarstva i osnivača prve katedre za novinarstvo na jugoslovenskim prostorima, profesora Sergija Lukača, ponovo njega setili. U našoj autističnoj kulturi sećanja, ovaj čovek je bio potpuno zabroravljen. Kao njegiv bivši student i poštovalac njegovih principa i vrednosti novinarstva imao sam moralnu obavezu da mu se na ovaj način odužim“, rekao je Radivoj S. Petrović.
On je dodao da je u pisanju knjige je učestvovalo više od 50 ljudi, a više od 30 Lukačevih studenata, tzv. „Lukačevih beba“…
„To je za sve nas u novinarstvu prilika da vratimo na veliku scenu principe i vrednosti novinarstva u situaciji kada je ono ozbiljno ugroženo i kada se dramatično stropoštava“, rekao je Radivoj S. Petrović.
Koautor monografije Slobodan Penezić zahvalio je UNS-u što je „prepoznao vrednost iznad vrednosti same knjige“.
„Pokušali smo da reafirmišemo i revitalizujemo ono kako je Lukač, u teoriji i praksi, doživljavao novinarstvo. Danas je više nego ikad ono što živimo definisano onim šta pišemo, kako govorimo i šta čitamo i slušamo. Ovo je naš poziv da shvatimo da je trenutak odavno prošao da se zamislimo i da na drugi način pristupimo našem novinarskom poslu“, rekao je Penezić.
Za najbolji godišnji uređivački koncept, nagradu „Dimitrije Davidović“ ove godine dobio je urednik portala „OKO“ Nebojša Grujičić.
Nagradu za životno delo Udruženja novinara Srbije, žiri je ove godine odlučio da ravnopravno dodeli novinarki i publicistkinji Srebrenki Gluhić Ilić i dugogodišnjem uredniku „Večernjih novosti“ u penziji Radisavu Radetu Brajoviću.
„Ovo je velika čast kojoj se nisam nadala, uzbuđena sam i iznenađena. Novinar ovo na kraju svoje karijere može da doživi samo kao nešto najviše – dobio je Nobelovu nagradu“, rekla je Srebrenka Gluhić Ilić.
Ona je podsetila da je u profesionalnom veku prošla dve sjajne redkacije, „Politike“ i „Borbe“, a onda prešla u Televiziju Beograd.
„Dokumentarni program RTS-a gde sam bila urednik je doneo otvaranje u jedan veliki svet. Imao je širok dijapazon, od reportaža do gostiju i razgovora u studiju, odlaska u svet… Uživala sam u redakciji novinara veterana, jer se u ovaj program dolazilo kada već prođete kroz druge redakcije. Tamo su bili veliki znalci. Gledali smo u ovoj redakciji da uvek idemo putem ljudi, putem čoveka i njihovih sudbina i to je bilo odličje ovog programa“, rekla je Srebrenka Gluhić Ilić.
Rade Brajović zahvalio je na nagradi i istakao da je smatra nagradom „Večenjnim novostima“ jer je u njima razvijao i sebe i, kao glavni i odgovorni urednik, mnoge druge koji su bili zaljubljeni u novinarstvo, na način koji nije samo pisanje.
„U novinarstvo sam došao jer sam hteo sam da vidim svet. Rođaka sam pitao: ‘Kako da vidim svet?’ On je rekao: ‘U novinarstvu. Budi novinar, ali novinar u kojeg će i drugi novinari imati poverenja’. Najveća moja briga kao urednika bila je kako da zadržim vrednosti koje dobijam od kolega. U ‘Novostima’ sam završio novi fakultet. Prvo sam bio korektor, pa radio u nekoliko rubrika, pa tek onda urednik“, rekao je, između ostalog, Brajović.
Autor: K. Kovač Nastasić
Izvor i foto: UNS
