Opština Bosilegrad jedinstvena je u svetu po tome što se na njenoj teriroriji, nalaze dve ekstremne tačke dveju država sa kojima se graniči država u kojoj se nalazi Bosilegrad. Na graničnoj liniji Srbije i Bugarske, na Čudinskoj planini, nalazi se najzapadnija tačka Bugarske, a na graničnoj liniji Srbije i Severnoj Makedoniji, vrh Anište (1786 m), na planini Bela voda, najsevernija je tačka Severne Makedonije. Opet, veoma blizu najzapadnije tačke Bugarske, na vrhu Šuplji kamen (1337 m), na Čudinskoj planini, nalazi se i tromeđa Srbije, Bugarske i Severne Makedonije.
Ova zanimljiva geografija i predivna priroda Ćustendilskog i Bosilegradskog Kraišta, motivisala je dvojicu prijatelja – izvanredan tandem istraživača, da provedu jedan lep dan na Čudinskoj planini. Nenad Aleksandrov, popularni „heroj Bosilegrada“ i Miroslav Dokman, diplomirani ekonomista, na mesta koja su važna za geografiju, istoriju, kulturu i tradiciju, odlaze i više puta. Više od jednog veka nakon što je veliki akademik Jordan Zahariev opisao Ćustendilsko Kraište u svom kapitalnom delu, dvojica istraživača prešla su dobar deo staza ovog velikana nauke, rođenog u Bosilegradu.
Još je i Herodot – „otac istorije“, opisivao planinu Orbelos, ili Bela voda. Čitaocima dvojezičnog portala „Far“ pre par godina priredili smo i savremeni opis ove planine.
Na Čudinsku planinu, pak, dvojica istraživača nisu odlazila čitavu deceniju. Valjalo je obnoviti gradivo, i to je učinjeno u predivnom prolećnom danu, 28.maja 2024.godine.
Podsetimo, Čudinska planina prostire se najvećim delom pravcem sever – jug duž granice Srbije i Bugarske, od desne obale reke Dragovištice, do tromeđe na vrhu Šuplji kamen, a dalje ka jugu, sve do ogranaka obližnjih visokih Osogovskih planina, ide i granicom Bugarske i Severne Makedonije. Zapadne granice Čudinske planine su Goleško polje, zatim Bistarska reka i Brankovačka reka, a zapadno od Čudinske planine su planina Bela voda i planina Crnook. Istočno od Čudinske planine su planine u Bugarskoj – Zemenska, Konjavska i Lisec. Čudinska planina nazvana je po selu Čudinci, u Bugarskoj.
Najviši vrh Čudinske planine zove se Aramlija, na granici Bugarske i Srbije, i visok je 1496 metara.
Ipak, vrh po kome se ova planina izdvaja, jeste onaj na kome se nalazi tačka susretanja triju zemalja – vrh Šuplji kamen. I ovde kažemo, da Šuplji kamen ne može i ne sme razdvajati građane Srbije, Bugarske i Severne Makedonije, već označavati njihov susret, njihovo dobrosusedstvo i put ka napretku i blagostanju u velikoj porodici evropskih građana.
Do Šupljeg kamena može se doći iz sela Žeravino…i iz sela Žeravino. Selo sa istim nazivom postoji i u Srbiji, i u Bugarskoj, razdvojeno samo tromeđom. Ali, težimo ka tome da će Šuplji kamen jednog dana predstavljati samo blagi napor za planinare i rekreativce, i da će kao i u većini područja Evrope – granična linija ovde ostati samo ucrtana na kartama.
Naši istaživači su svoj uspon 28. maja započeli iz sela Gornje Tlamino, kod čuvene Sarafimove vodenice, koju je porodica Sarafimovi pogidla 1928. godine, a tabla na ulazu u vodenicu to ponosito i pokazuje. Nedaleko od ovdenice, valja se spustiti na obalu Goleme reke, i preći preko malog drvenog mosta.
Od mosta, staza vodi kroz šumu. Ubrzo staza izlazi iznad leve obale Žeravinske reke, koja je pritoka Goleme reke.
Zastajemo iznad vodopada na Žeravinskoj reci. Visok je desetak metara, i prilično bogat vodom, i bučan. Fantastičan prizor. U produžetku, ulazi se u selo Žeravino, u kome je ostalo malo žitelja. Žeravinsko polje smestilo se ispod vrhova Šuplji kamen i Post (1403 m, na srpsko-makedonskoj granici). Zapadno od Žeravinskog polja mnogo prostranije Goleško polje. Trasa ka tromeđi, iz Žeravine, sa raskrsnice puta za bivšu karaulu i selo Karamanicu, vodi najpre u pravcu granice sa Bugarskom. Potom, na stotinak metara pre srpsko-bugarske granice, staza skreće na jug, i vodi paralelono sa bugarskom granicom, ali u pravcu makedonske granice. Ovde izvire i Žeravinska reka. U jednom trenutku, dok se krećemo stazom, možemo čuti njen huk, a videti je, a posle par minuta reka niti se čuje, niti se vidi – to je znak da smo prošli njen izvor.
I taman kada se izbije na liniju srpsko-makedonske granice, da se ne bi produžilo u Severnu Makedoniju i na vrh Post, skreće se naglo levo, odnosno istočno, i uz srpsko-makedonsku granicu, posle samo dvestotinak metara izlazi se i na srspko-bugrsku granicu. Tu zatičemo mali granični kamen, isti kao i mnogi drugi, ali ipak poseban – geografski je to najzapadnija tačka Bugarske.
Konačno, od najzapadnije tačke Bugarske, samo stotinak metara južnije, nalazi se i ogromna piramida koja označava tromeđu.
Lep je pogled sa Šupljeg kamena, sa tromeđe, na sve strane: na ostale delove Čudinske planine, na Osogovske planine, na selo Žeravino u Bugarskoj, na planinu Crnook, na planinu Dukat ili Dukatsku planinu, ali i na planinu Bela voda i na najseverniju tačku Severne Makedonije – vrh Anište.
Jednim pogledom – skoro celo Kraište obuhvatamo.
A koliko je zapravo zahtevno doći do tromeđe? Rekli bismo – dostupno svakome. Od Sarafimove vodenice do Šupljeg kamena razdaljina je nešto preko 6 kilometara, uz visinsku razliku od samo 300 metara. Staza je prohodna, u nekim delovima postoje i starije planinarske oznake. Na Čudisnkoj planini, spokoj je sveprisutan, ono što je svima toliko potrebno.
Miroslav Dokman
Foto: Miroslav Dokman / Nenad Aleksandrov
