Jedna, ali kakva drastična promena odigrala se u režiji Skijaško-planinarskog kluba „Vlasina“ – Surdulica, u pripremi manifestacije 12. Međunarodni uspon „Vlasina 2024“. Ni manje, ni više promenjeno je odredište uspona i prvi put posle jedanaest manifestacija, koje su održavane po konceptu da se planinari na svake dve godine upućuju na vrhove planine Čemernik, onda planine Gramade sada je odlučeno – uspon će se odvijati na Vardenik planini.
Da učesnici manifestacije zakorače na najvišu planinu u okolini Vlasinskog jezera, na „krov Vlasine i Surdulice“!
Kao i uvek, vlasilnski uspon simbolizuje i prijateljstvo i dobrosusedske odnose, te su ponovo sve tri susedne zemlje – i Srbija, i Bugarska, i Severna Makedonija imale svoje predstavnike na manifestaciji. Oko 80 učesnika upoznalo se sa lepotama planine Vardenik ili su obnovili gradivo o ovoj, najvišoj, najmoćnijoj vlasinskoj planini.
Odredišta uspona bili su vrhovi Veliki Strešer (1876 m), najviši na Vardeniku, najviši u opštini Surdulica i najviša tačka Vlasinskog kraja, zatim Mali Strešer (1757 m), Paćin vrh (1734 m) i Obršina (1734 m).
Uspon je počeo u selu Topli do, kod fabrike vode “Rosa”. Najteži zadatak svakako bio je izaći na vrh Veliki Strešer, a posle njega trasa vodi najvišim bilom Vardenika, na kome su visinske razlike između preostalih vrhova znatno manje. Da bi se učesnicima akcije ipak olakšao uspon na Veliki Strešer određena je najmanje zahtevna trasa, obilazna, koja iz doline u podnožje Velikog Strešera vodi najpre širokom putem, a onda izlazi na bilo Vardenika, koje zapravo sporedno bilo, paralelno sa onin najvišim. Sve do visine od 1400 metara, stoga, uspon je neosetan, a onda sledi splet strmijih i ravnijih deonica. Konačno, završni uspon na Veliki Strešer odvija se padinama njegove kupe. Oko tri i po sata trebalo je družini da izađe na Veliki Strešer, što dovoljno govori o izuzetno sporom tempu kretanja.
Na Velikom Strešeru grupa se podelila i manji deo učesnika akcije odlučio je da se vrati istim putem u Topli do. Ostatak družine je lagano prešao glavno bilo Vardenika u pravcu jugoistoka i izašao na još tri predviđena vrha. Ova etapa bila je već znatno laksa. Visinske razlike sada su bile znatno manje. Sa kupe Velikog Strešera, družina se spustila oko 150 metara niže ka prevoju ka Malom Strešeru, i ka ovom vrhu popela se u narednih 20-ak metara visinske razlike.
Sa Malog Strešera, zapravo, najlepše se vidi Veliki Strešer i najbolji se utisak može steći iz ovog ugla, koliko zapravo Veliki Strešer dominira nad celim krajolikom.
Obližnji Paćin vrh, naravno da je nazvan po velikom Zoranu Pavloviću Paći, najuspešnijem planinarskom vodiču juga Srbije i najboljem promoteru planina juga Srbije. Planina Vardenik omiljena je Paći i velikan iz Predejana često se pred odlaske na ekspedicije širom sveta priprema tako što pohodi vrnove Vardenika.
I krajnji u ovom nizu na glavnom bilu Vardenika bio je vrh Obršina. I do ovog vrha nije bilo teško izaći. Potom, usledile su etape spuštanja na glavni vardenički put, i kretanje njime, sve do mesta odakle je trebalo strmije spustiti se ka selu Topli do. Družina je, zapravo, došla ponovo u podnožje kupe Velikog Strešera i ka Toplom dolu spustila se stazom kojom se par sati ranije popela do podnožja kupe.
Vreme je, za razliku od velike vrućine u gradovima, bilo sasvim podnošljivo – u deonicama kroz šumu družina je uživala u prirodnoj hladovini, a na najvišem bilu Vardenika duvao je povetarac.
Gostoprimstvo domaćina bilo je izuzetno, a ručak i druženje upriličeni su bili kod vodopada na reci Vrli, u selu Valjavica.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
