Pravoslavni vernici koji uvažavaju Julijanski kalendara 21. novembra obeležavaju Sabor Svetog Arhangela Mihaila, jedan od najpoštovnijih jesenjih praznika. Praznik je obeležen crvenim slovom u kalendaru i u narodu je poznatiji kao Aranđelovdan, dan koji je crkva posvetila u slavu svih anđela i prvog među njima,
Pravoslavni vernici koji uvažavaju Julijanski kalendar 8. novembra obeležavaju dan Svetog velikomučenika Dimitrija, veliki praznik u narodu poznatiji kao Mitrovdan, Gmitrovden i Dimitrovden. Prema ckrvenim knjigama, Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski rođen u Solunu u III veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu.
Pravoslavni vernici 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, koga narod zove Sveti Miholj, a praznik je poznatiji i kao Miholjdan. Ovaj svetac je ceo svoj život posvetio hrišćanskoj veri i borbi protiv jeresi. Crkvene knjige kažu da je Prepodobni Kirijak Otšelnik rođen u Korintu krajem
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 27. septembra obeležavaju Vozdviženije Časnog krsta. To je pomen na događaj kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je razapet Isus Hristos na Golgoti. U crkvenom kalendaru praznik je obeležen crvenim slovom i poznat
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Dan kada je Krstitelj stradao provodi se u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 28. avgusta obeležavaju Uspenije presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika u narodu poznat kao Velika Gospojina, Golema Bogorodica i praznik majki i dece. Prazniku prethodi dvonedeljni post. Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, u znak sećanja na pobedu
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 2. avgusta obeležavaju Svetog Iliju Gromovnika, veliki praznik u narodu poznat i kao Ilindan ili Ilinden. Ovaj svetac se smatra najsilovitijim među ognjenim svecima i praznuje se s ogromnim strahopoštovanjem. Prorok, čudotvorac i revnosni čuvar Božje vere sveti Ilija, prema
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 12. jula proslavljaju Petrovdan, veliki praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Crkvene knjige kažu da se Sveti apostoli Petar i Pavle u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere i zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo
Nijedan svetitelj nema toliko puta spomen u godini – obeležava se rođenje, usekovanje, sabor, tri obretenja Svetog Jovana čije se ime vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i događaje koji su tog dana označili početak novog zaveta i propovedi hrišćanske vere. Jedan od tih
Pravoslavni vernici proslavljaju Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik u narodu poznatiji kao Spasovdan praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana nakon Vaskrsa i 10 dana pre Duhova. Prema hrišćanskom verovanju, posle smrti i Vaskrsenja, Isus Hristos se 40 dana sastaje sa
