Pravoslavni vernici proslavljaju Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik u narodu poznatiji kao Spasovdan praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana nakon Vaskrsa i 10 dana pre Duhova.
Prema hrišćanskom verovanju, posle smrti i Vaskrsenja, Isus Hristos se 40 dana sastaje sa svojim učenicima govoreći im o carstvu Božjem. Četrdesetog dana sa učenicima i Devom Marijom penje se na Jeleonsku goru pored Jerusalima, odakle se pred očima svih vazneo na nebo, što se smatra krajem njegovog zemaljskog puta.
Spasovdan je stočarski i ratarski praznik, krsna ili seoska slava, odnosno zavetina mnogih sela.
U dimitrovgradskom kraju Spasovdan se proslavlja kao imendan i seoska slava u selima Željuša i Smilovci. Tradicionalna spasovdanska proslava održava se i u Gornjem Gradinju kraj manasitra “Sveti Spas”. Vernici se na Spasovdan okupljaju kraj obročnog krsta u krugu bivše kasarne u Dimitrovgradu, koji je obnovljen pre 13 godina. Spasovdan je gradska slava Beograda.
Imendan slave Spas, Spasen, Spasena, Spasimir, Spasimira, Spasijana, Spaska.
Vaznesnje Gospodnje slave mnoge zanatlije – pekari, zidari i cvećari. Veruje da će cela godina biti rodna ako na Spasovdan pada kiša. Narod kaže da je spasovdanska kiša skupa i da jedna kap vredi koliko i zlatnik.
Prema narodnom običaju ne rade se teški poslovi i veruje se da praznik može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Pripremio: P. Videnov
Foto: Stefan Pavić
