Pravoslavni vernici koji uvažavaju Julijanski kalendar 16. novembra obeležavaju praznik prenosa moštiju Svetog Georgija. U narodu je ovaj praznik poznatiji kao Đurđic. Svetog velikomučenika Georgija crkva smatra za velikog borca za hrišćanstvo, te je ovaj svetac veoma poštovan u narodu. Slavi se dva puta godišnje –
Pravoslavni vernici koji uvažavaju Julijanski kalendar 8. novembra obeležavaju dan Svetog velikomučenika Dimitrija, veliki praznik u narodu poznatiji kao Mitrovdan, Gmitrovden i Dimitrovden. Prema ckrvenim knjigama, Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski rođen u Solunu u III veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu.
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 27. oktobra obeležavaju praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatiji kao Sveta Petka. Ovoj svetiteljki, vernici se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih nevolja. Ona je zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih i veoma je poštovana
Pravoslavni vernici 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, koga narod zove Sveti Miholj, a praznik je poznatiji i kao Miholjdan. Ovaj svetac je ceo svoj život posvetio hrišćanskoj veri i borbi protiv jeresi. Crkvene knjige kažu da je Prepodobni Kirijak Otšelnik rođen u Korintu krajem
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 9. oktobra obeležavaju praznik Svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova. Prema crkvenim knjigama, Sveti Jovan Bogoslov je omiljeni Hristov učenik iz skromne ribarske porodice i jedan od prvih apostola koje je Isus Hrist pozvao da mu bude učenik. Kasnije sam
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 27. septembra obeležavaju Vozdviženije Časnog krsta. To je pomen na događaj kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je razapet Isus Hristos na Golgoti. U crkvenom kalendaru praznik je obeležen crvenim slovom i poznat
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 21. septembra obeležavaju Roždestvo Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat i kao Mala Gospojina. Ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom. Crkvene knjige kažu da su roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli u Nazaretu
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Dan kada je Krstitelj stradao provodi se u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 28. avgusta obeležavaju Uspenije presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika u narodu poznat kao Velika Gospojina, Golema Bogorodica i praznik majki i dece. Prazniku prethodi dvonedeljni post. Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, u znak sećanja na pobedu
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar 2. avgusta obeležavaju Svetog Iliju Gromovnika, veliki praznik u narodu poznat i kao Ilindan ili Ilinden. Ovaj svetac se smatra najsilovitijim među ognjenim svecima i praznuje se s ogromnim strahopoštovanjem. Prorok, čudotvorac i revnosni čuvar Božje vere sveti Ilija, prema
