Trivan za Insajder o dozvolama za mini hidroelektrane: Neću da čupam uši onima koji su pogrešili, tražiću izmenu Zakona

Izvor svih problema zbog kojih se osporava gradnja malih hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima je taj što je Zakonom o zašiti prirode uopšte to dozvoljeno, kaže za Insajder ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Kako tvrdi, „neće se pomiriti s tim da se nastavi gradnja MHE u zaštićenim područjima“, zbog ćega će pokrenuti inicijativu za izmenu Zakona.

U jučerašnjoj temi Insajder je pisao o planiranju izgradnje malih hidroelektrana „Pakleštica“ na Staroj planini i „Karaula“ na Goču, u zaštićenim područjima prirode. Zajedničko im je to što su obe studije o proceni uticaja na životnu sredinu osporene, iako su pre toga nadležne institucije za njih dale zeleno svetlo.

Ove činjenice izazivaju sumnju da autori Studije pišu u korist investitora, navodeći da rad MHE neće imati negativnog uticaja na prirodu iako nisu uradili sva neophodna istraživanja.

Da se autori studija takvim motivima rukovode ne isključuje ni ministar životne sredine Goran Trivan, ali u tome ne vidi problem.

„Studije rade firme koje angažuju investitori. Oni su možda naklonjeni investitoru, ali kakve to veze ima? Studija dođe u Ministarstvo ili Sekretarijat za životnu sredinu, zavisi od nivoa projekta i onda stručnjaci treba da daju mišljenje o studiji“, navodi Trivan.

Zakazali kontrolni mehanizmi

Međutim, kako se ispostavilo, upravo ti kontrolni mehanizmi o kojima ministar govori zakazali su u slučaju mini hidroelektrane “Pakleštica”, a na osnovu istraživanja Insajdera i u slučaju MHE “Karaula” na Goču.

Važan podatak je da Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu radi firma koju angažuje investitor. Tako se desilo da namerno ili iz neznanja, autor Studije o proceni uticaja mini hidroelektrane “Pakleštica” nije naveo da u reci Visočici na kojoj je planirana gradnja, žive dve zaštićene i jedna strogo zaštićena vrsta.

Na osnovu takvih podataka Ministarstvo je prvo studiju odobrilo, da bi naknadno nakon novih saznanja saglasnost povuklo. Uprkos tome, ministar Goran Trivan ne smatra da odgovornost za pogrešno donetu odluku snosi komisija Ministarstva koja je odlučivala o ovoj studiji.

„U Zavodu za zaštitu prirode neko nije utvrdio da tamo postoje zaštićene vrste. Ja, koji sam potpisao saglasnost, nisam znao da postoje. Kada smo saznali, povukli smo potpis i ponistili rešenje. Rekao sam – napravljena je greška. Rekao sam da će morati da se menja cela politika kad su u pitanju zaštićena dobra“, poručuje Trivan.

Ispostavilo se, bar za sada, da je reakcija Ministarstva zakasnela. Naime, investitor je tužio Ministarstvo zbog povlačenja saglasnosti, a Upravni sud presudio u korist investitora.

„Upravni sud se uopšte ne bavi suštinom i ne uzima u obzir da su se pojavili novi elementi, a to znači da su pronađene zaštićene vrste koje nisu ni spomenute u Studiji i uslovima koje je dao Zavod za zaštitu prirode. Ne razumem kako je moguće da kvalitativno nov argument, a to je postojanje zaštićene vrste ne donosi mogućnost da se uvaži rešenje koje smo poništili… Nisam siguran da je u ovom slučaju sud doneo dobru odluku i pravni tim Ministarstva priprema žalbu“, najavljuje Trivan.

Na pitanje Insajdera da li će stručnjaci iz Ministarstva koji su odlučivali o Studiji za MHE “Pakleštica” biti sankiconisani za propust Trivan, međutim, odgovara da sankcija neće biti.

„Neću da jurim unazad i čupam uši ljudima koji su pogrešili. Ja sam neko ko je konstatovao grešku i rekao sam Zavodu: vodite računa, ove stvari se više ne mogu tolerisati i ne očekujem da se ponove takve greške. Moraće da se mnogo vodi računa o tome kako radi Zavod za zaštitu prirode, kakve uslove daje, šta stručnjaci rade na terenu“, poručio je ministar.

„Razmotrićemo zahtev Šumarskog fakulteta“

Kako je Insajder objavio, još jedan primer planiranja gradnje mini hidroelektrane u zaštićenom području je MHE „Karaula“. Izgradnja je predviđena u specijalnom rezervatu prirode „Goč-Gvozdac“, na Gradačkoj reci. Ovaj rezervat Šumarski fakultet koristi za terensku nastavu još od 1956. godine.

Prema analizi Komisije Šumarskog fakulteta, u izradi Studije o proceni uticaja za ovu MHE prekršeni su brojni propisi, a glavni nedostatak je što autor Studije nije uradio neophodna istraživanja kojima bi se utvrdilo da li u reci žive zaštićene vrste.

Zato je dekan Šumarskog fakulteta Ratko Rustić najavio da će od Ministarstva tražiti da povuče saglasnost koju je dalo na ovu Studiju.

Na pitanje Insajdera da li će razmotriti ovaj zahtev Fakulteta, Trivan sa sigurnošću kaže da hoće.

„Sigurno ćemo razmotriti svaku primedbu koja dođe“, poručuje Trivan.

„Boriću se do kraja i to nema cenu“

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan za Insajder kaže i da je izričito protiv gradnje MHE u zaštićenim područjima i da je njegov sledeći korak pokretanje inicijative da se Zakon izmeni i da se zabrani izgradnja u parkovima i rezervatima prirode.

„Samo na Staroj planini ima više od 60 zahteva za izgradnju. Pa to je horor, priroda će biti uništena. Poslednjih godinu dana pokušavam da stvorim ambijent u kojem može otvoreno da se kaže: nije baš najpametnije da se grade MHE u zaštićenim dobrima. Boriću se do kraja i to nema cenu, imamo ozbiljnu podršku građana da sve menjamo, ali trajaće neko vreme“, poručuje Trivan.

Na pitanje Insajdera kako će onda rešiti situacije u kojima su investitorima već izdate dozvole za gradnju MHE u zaštićenim područjima, Trivan kaže da je najbolje da se u saradnji s Ministarstvom energetike i dogovoru s investitorima promene lokacije i dodele im one koje nisu u zaštićenim područjima.

„Mislim da je to moguće, i već sam poručio investitorima koji su dobili dozvole da želim da razgovaram sa njima o promeni lokacija“, kaže ministar.

Inače, Zakon o zaštiti prirode predviđa tri režima zaštite prirode. U drugom i trećem režimu Zakonom je predviđena „ograničena“ izgradnja hidroelektrana, a Uredbom Vlade iz 2012. godine, to ograničenje je precizirano. Tako je dozvoljena izgradnja malih hidroelektrana do 5 MW jačine u drugom stepenu i do 30 MW u trećem stepenu zaštite.

Izvor: Insajder

Foto: Branko Botić

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*