Чуј пет`л је чепката на царибродскуту музику

„Једно време у Цариброд и Царибродско врлувала чумата. Донели ђу Австријците и њината војска и поморила много народ. И Турци и христјани. Турците се затворили у ижете, затворили дућањете и манули да збирају акове и данаци. Нити пак нешто работили. Тека почели да праје и христјаните, та пољата, кошарете и градинете запустеле. Турците изели све што имали и чекали да мине чумата. Арно, ама гладат и страат ђи почели мори. Они су били у чаршијуту, а народат по појатете. Ама народат почел и да приработује. Глад, болес… нема кво се праји. И тека си заванули зарзават и ситну сточицу, а од Турците ни глас ни пушак из комињете.

Ка једно јутро и њим с`внуло та се отрвали и од болесту и од страат.

А кво било! Учинило им се да чују петла. Прво им се учинило, а после и разбрали дека пет`лат стварно поје. Појал од ижете и кошарете меџу Мртвинуту и Бучумет. Почели да се с`окују. Чуј пет`л….Чуј пет`л!

И тека стануло иметео на ден`шањ Чуј пет`л, и тека че си остане“.*

Тека ми је распрајала и тека сам запомнил туја прикаску од баба Димитану Црцину, која је на осамдестогодишњу в`зрас умрела 1969. годину.

Баба Димитана је дошла из Дурузови у Црцини, који су па дошли през Жељушу из Град`шницу до Пирот и затова се неје сметала за стару Чујпет`лчанку.

Казувала ми је дека су старе, корењашће, чујпет`лсће фамилије биле; Паћејини, Пржојини, Пргаџијини, Бабачеви, Пајташеви, Грбини, Жољини, Ђорини, Панћини, Шонћини, Венкови, Драганови и кока Михалкови.

Беренделијете, Црцини, Бивољарете и Класћете, па и Куртини, за њу несу били стари Чујпет`лчање, затова што се знајало одека су дошли. Баба Димитана ми је рекла и това, да у Чуј пет`л никигаш несу живејали газде, нело само занајатчије, по некој чиновник и земеделци.

Инак, чујпетл`сће меџе су нади Црквату, нади ден`шњијат са вечим старијат ауто-пут или некигаш до деда Зару и Беренделијете, па до Ћерћеску малу и горњијат дел на Градинсћи пут.

Мотелат, боровете и Гробиштата су чујпет`лска, а Цркавата и училиштето несу, иако су на чујпет`лско место и мнођи мож да мисле да су чујпет`лсћи.

Чуј пет`л си имаше и чешму до Драгановите и Ђорините и свој водопровод од резерварат на манастирчето. Имаше и убаво калдримсану главну улицу, дека много лепо „шишкаше“ сас сане зимњо време. Имаше и Чујпет`лчаљње од који неје имало по солидарна маалска деца у Цариброд. Ако некога закачиш, че ти се „струпају“ свите.

Чуј пет`л је једина царибродска мала која има своју – Циганску малу. И они – Цигањете су дел на онија солидарни Чујпет`лчање дека ја по важно одека си, а не од који си, и несу били много по сирома од друђи из туја малу. Оно и меџу њи има корењашће фамилије. Това су Цекови и Георгијеви. Осталите су дошли по њи и знаје се одека су.

Зарад њи Чуј пет`л имал онова што друђи у Цариброд несу имали. Имал је најдобри свирџије и певци. Од Чуј пет`л су Ђенча Цеков и брат му Мита, прочути кларинетисти, од Чуј пет`л је Гага цигуларат, Кола Бардил ђитарис и Златко Новков певач, ама од Чуј пет`л је бил и Бојан Пецев – Бејболата, оперен певец кој је бил дел на хорат на миланскуту Скалу, за кога Цариброџање много малко знају.

Од Чуј пет`л је чепката на музикуту и веселбуту, која се је приватила у цел Цариброд.

*Прикаската на Димитану Црцину је историјсћи точна. Окол 1700 годину у Цариброд је боравила австријска војска и цар Леополд Друђи. Они су донели чумуту, која ђи је и раскaрала да не заузну Скопље и сасвсем победе Турците.

За текстат Фар много благодари за Спасен Гогов Шошеја.

  Слободан Алексић Ћоса, Белград

Фото: Стефан Павић / От албума на Слободан Алексић Ћоса / Петар Виденов / Виртуални музеј Цариброд / Семејство Ранчеви

About Slobodan Ćosa Aleksić 194 Articles
Iako rođen u Pirotu 1955. godine, svojim rodnim mestom smatra Dimitrovgrad (Caribrod), gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu i gimaziju. Filozofski fakultet diplomirao u Beogradu. U novinarstvu od novembra 1982. godine, najpre u Beogradu 202, zatim u Radio Boru, pa na kratko u Studiju B, da bi od avgusta 1984. godine poceo da radi u Beogradskoj hronici, kasnijem Beogradskom TV programu. Od leta 1987. u Radio Jugoslaviji, a u Televiziju Beograd vraća se decembra 1995. Trenutno radi kao novinar na sajtu RTS-a. Osim na radiju i televiziji, sarađivao i u novinama, nedeljnicima i periodičnicima: “Danas”, “Vreme”, “Republika” na srpskom i “Balkanite”, “Bratstvo” i “Most” na bugarskom jeziku. Radio i na filmu i oko filma i bio jedan od pokretača i mentora radionice antropološkog dokumentarnog filma “Pametnik”, koja se održala na Staroj planini 2008. i 2009. i u Kanjiži 2010. godine. Priredio 2003. godine knjigu “Beskompromisni Dudov” u izdanju Doma kulture “Studentski grad”, koja govori o životnom putu i filmskoj poetici Zlatana Dudova, velikana sedme umetnosti.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*