Vernici koji poštuju Juilijanski kalendar i Srpska pravoslavna crkva 18. januara obeležavaju zimski Krstovdan.
Ovaj praznik se slavi se kao uspomena na prve hrišćane koji su na samom početku hrišćanske propovedi primili veru. Zimski Krstovan se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je u reci Jordanu krstio sina Božijeg.
Crkvene knjige kažu, da se posle liturgije na današnji dan u hramovima obavlja čin vodoosvećenja, a sutradan na Bogojavljenje, voda se osvećuje i van hrama, na rekama i otvorenim mestima.
Iako su od Božića do Bogojavljenja svi dani mrsni, na Krstovdan je strogo posti na vodi, a ukoliko padne u subotu i nedelju post je razrešen na ulje.
Običaji i verovanja
U narodu se veruje da se pred Bogojavljenje u ponoć otvara nebo i Bog javlja ljudima, te se čeka ponoć i uz molitvu treba izgovoriti želju.
U narodu je takođe ostao običaj da na Krstovdan treba da se opere veš i očisti kuća, ali uz poštovanje strogog posta.
Veruje se da koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom cele godine.
Pripremio: P. Videnov
Foto: Stefan Pavić
