Ministarstvo informisanja i telekomunikacija održalo je 13. septembra prvi okrugli sto u Beogradu u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima. Na okruglom stolu učestvovali su i ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.
Kako je saopšteno na zvaničnom sajtu tog ministarstva, ministar Jovanović je na početku okruglog stola istakao važnost ova dva nacrta zakona, koja su napisana u skladu sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020 – 2025. godine.
„Vrlo posvećeno smo radili na predlozima nacrta ova dva zakona, temeljno, pokušavajući da uvažimo svako mišljenje koje bi moglo da bude relevantno kako bismo dobili što je moguće bolja zakonska rešenja. Ovaj veliki posao ne bismo mogli da uradimo bez podrške novinarskih i medijskih udruženja i ovim putem im se zahvaljujem na njihovom doprinosu. Veliku zahvalnost dugujemo i našim međunarodnim partnerima: delegaciji Evropske unije, Misiji OEBS-a u Srbiji, Ambasadi Kraljevine Norveške i Fondaciji Konrad Adenauer, koji su na svaki mogući način od prvog do poslednjeg dana bili uključeni u proces izrade nacrta zakona“, rekao je ministar Jovanović i pozvao sve zainteresovane, stručnu javnost, nevladine organizacije, predstavnike javne uprave i sve pojedince da se uključe u javnu raspravu.
„Kao resorni ministar, garantujem da će svaki predlog koji može da unapredi predložene Nacrte zakona o javnom informisanju i zakona o elektronskim medijima biti prihvaćen. Važnost medijskog zakonodavstva koje je sposobno da odgovori na sve izazove sa kojima se suočavamo ne može se dovoljno naglasiti. Ovakvi zakoni su temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo, zaštitu prava građana i očuvanje demokratskih vrednosti. Bez jakog i pravednog medijskog zakonodavstva, ne možemo nastaviti da unapređujemo medijsku scenu u Srbiji“, naglasio je Jovanović.
Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, između ostalog, potpunije je definisan javni interes u oblasti javnog informisanja i bliže je uređen rad izdavača medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina, kao i detaljno uređen postupak projektnog sufinansiranja. Predviđeno je i uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, što će umnogome uticati na transparentnost ovog procesa. Pored postojećeg Registra medija, nacrtom zakona ustanovljava se i Evidencija proizvođača medijskih sadržaja, navodi se u saopštenju.
Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima se pruža i radnopravna zaštita novinarima, u skladu sa propisima iz oblasti radnog prava, a kojom se pojačava osnov za zaštitu profesionalnog novinarskog integriteta od zloupotreba zakona i šikaniranja, u cilju sprečavanja slobode javnog informisanja.
Nacrt zakona o elektronskim medijima, pored harmonizacije sa revidiranom Direktivom o audiovizuelno-medijskim uslugama iz 2018. godine i ispunjenosti pretpristupnih obaveza iz poglavlja 10, stvara preduslove za postizanje veće nezavisnosti i profesionalnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a time i boljeg regulisanja tržišta elektronskih medija.
U predmetnom tekstu Nacrta zakona o elektronskim medijima ojačana je organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, unapređena njegova profesionalnost, kao i odgovornost prema javnosti. Uspostavljeni su novi organi: Savet – organ odlučivanja, i direktor – organ zastupanja, kao i određeni jasni kriterijumi za izbor članova Saveta koji su dosta pooštreni u odnosu na trenutni zakon. Bitno je napomenuti i da su promenjeni ovlašćeni predlagači za članove Saveta Regulatora (umesto dosadašnjih skupštinskih odbora predlog je da to budu Poverenik za ravnopravnost, Zaštitnik građana i udruženja izdavača elektronskih medija); trajanje mandata je ograničeno na šest godina i nije dozvoljen reizbor.
Takođe, Nacrtom zakona o elektronskim medijima posebna pažnja je posvećena zaštiti maloletnika propisivanjem sadržaja koji mogu teško naškoditi razvoju maloletnika, vremenskim ograničenjima za neprikladne sadržaje, kao i njihovom učestvovanju u programskom sadržaju. Definisan je rijaliti program, propisano je šta je nepodesan rijaliti program za maloletnike i šta je zabranjeno prikazati u rijaliti programu. Pooštrene su i sankcije za nepoštovanje odredbi koje se odnose na zaštitu maloletnika, stoji na zvaničnom sajtu resornog ministarstva.
Okrugli stolovi u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima, kako je najavljeno, biće organizovani u formi prezentacija i diskusija u još tri grada: 20. septembra u Nišu, 27. septembra u Novom Sadu i 4. oktobra u Kragujevcu.
Izvor i foto: mit.gov.rs
