Susret: Kreativni svet Kostadina Kirova

Kostadin Kirov iz Dimitrovgrada nedavno je napunio 70 godina, a svoje penzionerske dane upotpunjava interesantnim hobijem – stvaranjem kreativnih rukotvorina od drveta, ali i drugih materijala. Svojevremeno je radio u fabrici za preradu drveta i proizvodnju nameštaja „Cile“, ali kaže da njegova ljubav prema zanatu potiče još iz ranog detinjstva, te danas nema toga što ne ume da napravi.

Među predmetima koje izrađuje su makete volovskih kola, koje marljivom ručnom obradom nastaju uglavnom od javorovog drveta. Naročito zanimljive rukotvorine izašle iz njegove radionice su neobične opletene flaše i baloni, za koje koristi još neobičniji materijal – telefonske žice. Ovaj kreativni penzioner napravio je čak i jedan tradicionalni muzički instrument – gusle. Zbog nedostatka odgovarajućih žica, odnosno konjskih dlaka, na njima se za sada ne može svirati, te služe samo kao ukras.

Ručni rad ume da oduzme dosta vremena, a prema iskustvu našeg sagovornika, da bi se napravila jedna maketa volovskih kola, potrebno je i do tri ili četiri dana rada. Ipak, Kirov spada među kreativce za koje ovakav hobi predstavlja koristan i zabavan način da se ispuni vreme, naročito ono zimsko, koje se ionako najčešće provodi u toploj sobi.

Jedna od njegovih maketa trenutno upotpunjava ambijent etno restorana „Kapica“ u dimitrovgradskom selu Lukavica, ali svoje radove još uvek nije nigde izlagao. Ono što napravi čuva kao ukras, poklanja, ali i prodaje ako se nađe kupac. Kako otkriva, neki od njegovih radova nastali su i po narudžbini.

D. Jelenkov

Foto: Slaviša Milanov

Tekst je deo projekta „Građanski servis i manjinska zajednica“ koji se sufinansira sredstvima Opštine Dimitrovgrad u okviru medijskog konkursa za 2017. godinu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar