Da li slobodni mediji gube bitku u Srbiji, ili su je već izgubili?

“Srbija deli globalnu zabrinutost za slobodu medija i pridružuje se zajedničkoj izjavi, sa željom da njen sadržaj doživi punu afirmaciju kroz realizaciju u svim delovima sveta, u čemu ćemo uspeti samo ukoliko svi pojedinačno damo doprinos”, izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na Globalnoj konferenciji o slobodi medija u Londonu gde je potpisao Zajedničku izjavu o slobodi medija, u kojoj se države potpisnice obavezuju da će raditi na zaštiti medijskih sloboda i podržati razvoj raznovrsnih i nezavisnih medija koji rade u javnom interesu.

Ovako, bar deklarativno, i to pred međunarodnom zajednicom, Srbija dokazuje svoju posvećenost slobodi medija. Međutim, stvari na terenu izgledaju potpuno drugačije. Predstavnicima vlasti nije strano da omalovažavaju i diskriminišu nezavisne novinare i medije.

Ne samo da se novinari etikiraju i zastrašuju, već Izjava i potpis na deklaraciji dolaze samo nakon nekoliko meseci od kada je poslednji izveštaj Reportera bez granica (Reporters Sans Frontieres) zabeležio pad Srbije za 14 mesta na Svetskom indeksu slobode medija, u kojem je Srbija nastavila trend nazadovanja.

“Broj napada na medije je u porastu, uključujući i pretnje smrću, a uporna retorika koja cilja na novinare sve više dolazi od vladinih zvaničnika. Mnogi pokušaji integriteta novinara nisu istraženi, rešeni ili kažnjeni, a agresivne kampanje koje su provladinim medijima orkestrirane protiv istraživačkih novinara su u punom jeku”, navodi se u najnovijem izveštaju Reportera bez granica.

Srbija od 2013. godine beleži konstantan pad na ovoj listi, kada je zauzimala 54. poziciju, 2014. je bila na 67. mestu, dok je 2018. pala čak na 76. mesto, dok se ove godine nalazi na 90. mestu od 180 država sveta. I na listi međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House), Srbija je izgubila status slobodne države i sada je svrstana u grupu delimično slobodnih zemalja sa delimičnim slobodama u medijskoj sferi.

Takođe, ozbiljne poruke došle su iz Brisela, kada je Evropska komisija u svom godišnjem Izveštaju o napretku ukazala na problem u oblasti slobode medija, gde je istaknuto da Srbija nije napredovala i kako nedostatak napretka izaziva “ozbiljnu zabrinutost”.

Da ne postoji niža ocena od ove, kada je reč o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji, ukazuje za European Western Balkan Stevan Ristić, direktor Novinskog preduzeća VREME. On dodaje da pored Izveštaja Evropske komisije postoje i brojni drugi izveštaji koji pokazuju da je stanje u medijima svake godine sve gore.

“Predstavnici vlasti prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja”, kaže Ristić.

Da se novinari i mediji u Srbiji nalaze u nezavidnom položaju, saglasna je I Maja Vasić Nikolić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

“U prethodnim mesecima poslanici su, bez osude predstavnika države, novinare i medije nazivali neprijateljima države, ljudima koji duhovno zagađuju sredinu, izdajicama i fašistima”, objašnjava za EWB Vasić Nikolić.

Ona ističe da je samo dan pre potpisivanja Zajedničke izjave o slobodi medija, NUNS registrovao 206. slučaj napada na novinare od 2015. godine, kao i da je, govoreći u Narodnoj skupštini, poslanik Martinović je izjavio da novinari zahtevima za informacijama od javnog značaja ugrožavaju bezbednost države.

Sa druge strane, Ristić objašnjava da postoji mnogo pitanja u vezi sa medijima koja možemo da postavimo, ali najvažnije glasi da li nezavisno i slobodno novinarstvo gubi bitku i koliko naše (ne)činjenje ima udela u tome.

“Nedavno sam od jednog ovdašnjeg novinara čuo zanimljivo poređenje. Rekao je, naime, da je stanje u medijima vrlo slično onom sa klimatskim promenama: svi smo pogođeni i svi trpimo posledice, ali većina toga ili nije svesna ili ne misli da ih se to tiče, pa tako ne rade ništa da bi se situacija promenila. Istovremeno, vladajuće elite, ne samo u Srbiji, prečesto umanjuju značaj problema ili čak preokreću celu stvar naglavačke, nazivajući, recimo, prave vesti lažnim i obrnuto”, kaže Ristić.

Iako je Dačić na konferenciji u Londonu istako da Srbija pridaje važnost slobodi medija, sagovornici smatraju da će njegov potpis na Zajedničkoj izjavi o slobodi medija, ostati samo mrtvo slovo na papiru, a posvećenost slobodi medija samo deklarativna.

“Ministrov potpis je samo autogram na dokumentu koji će biti odložen zajedno sa drugim inicijativama koje nikada nije ni trebalo da donesu rezultate. I ostaće tako sve dok se pritisak međunarodne zajednice ne poveća i država Srbija počne da odgovora za svoje postupke. Javnost valja češće podsećati da osim što je takozvani frontrunner regiona u procesu pristupanja EU, Srbija je i šampion u kršenju medijskih sloboda”, kaže Vasić Nikolić.

Koliko je vlastima u Srbiji stalo do slobode govora, govori i činjenica da se niko iz delegacije Srbije nije uključio u diskusiju na jednom od dva panela koja su otvorila Globalnu konferenciju o slobodi medija, a koji se bavio se sve gorom situacijom na Zapadnom Balkanu.

“Umesto da učestvuje u prekopotrebnom razgovoru o tome šta je to što Srbiju čini toliko neprijateljski nastrojenom prema novinarima i kako situacija može da se poboljša – što je, pretpostavljam, i bio cilj njegove posete – Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, je bio u Vimbldonu ne bi li doneo sreću Đokoviću na putu ka pobedi”, kaže Vasić Nikolić.

Sa druge strane, ostaje i goruće pitanje Medijske strategije, čiji se nacrt trenutno nalazi na proceni u Briselu. Ono što je iznenađujuće jeste činjenica da nacrt strategije koju je pripremila radna grupa i koji je prošao javnu raspravu, nije poslat Evropskoj komisiji, već je poslata prerađena verzija, bez ključnih odredbi.

Ono što se navodi u Izveštaju EK jeste da Srbija treba da usvoji i primeni novu Medijsku strategiju, na transparentan i inkluzivan način. Ipak, Medijska koalicija, u kojoj je i NUNS, u maju saopštila da su za novinarska i medijska udruženja apsolutno neprihvatljive izmene nacrta Medijske strategije, kao i način na koji su uključene u radni dokument.

“Dok čekamo odgovor Evropske komisije, ostaje nada da će se rešenja koja su izbačena iz originalne verzije Radne grupe vratiti u dokument. Čak i ako se to desi, to ne znači mnogo. Jedna od lekcija koju smo naučili je da država neće samovoljno odustati od kontrole nad medijima”, kaže Vasić Nikolić.

Da će ozbiljni rezultati izostati zbog neiskrenosti i politikantskog pristupa, ukazuje Ristić, koji objašnjava da je forma i puko štikliranje obaveza predviđenih akcionim planovima jedini pravi cilj.

“Stanje slobode medija u Srbiji se neće promeniti neiskrenim dijalogom sa medijskom zajednicom, hinjenom inkluzivnošću relevantnih aktera, ni potpisivanjima inicijativa na svetskom nivou, već je neophodna je politička volja da se stvari suštinski promene i prihvati uloga medija u razvoju i očuvanju demokratije”, smatra Ristić.

S obzirom na trend nazadovanja stanja u medijima proteklih godina i nedostatak političke volje da se stvari promene, ono što ostaje jesu pretvorne izjave da će se stanje promeniti i da će novinari i mediji u Srbiji biti slobodni, dok ih vlast naziva naprijateljima države, Brisel u izveštajima ukazuje na probleme, a pozicija Srbije na svetskim indeksima slobode medija nastavlja drastično da pada.

Izvor: europeanwesternbalkans.rs (autor: Emina Muminović)

Foto: Saša Radivoev