Već po tradiciji, Planinarsko-alpinistički klub “Mosor” iz Niša poslednjeg vikenda u junu mesecu vodi planinare na vrh Musala (2925 m), na planini Rili u Bugarskoj, najviši vrh Balkanskog poluostrva. Ove godine odlučili smo da akcija traje dva dana, i po svemu što se izdešavalo 25. i 26. juna, prema utiscima učesnika i vodiča dvodnevni pohod na Rilu je prava odluka. Ova akcija je jedna od najlepših i zaista će se dugo pamtiti. Iz Niša je put Boroveca krenulo 28-oro planinara.
Prvi dan iskorišćen je za lagano putovanje, kraće upoznavanje sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem Sofije, druženje u Borovecu i opuštanje na prijatnoj svežini planinskog vazduha na 1300 m nadmorske visine. Kao što to uvek činimo kada Musalu pohodimo na dva dana, za smeštaj smo izabrali hižu Šumnaticu kraj Boroveca, na jednom potpuno mirnom, izolovanom i prelepom mestu.
U nedelju nas je dočekao još jedan lep dan, sunčan, vedar, koji je stvorio optimizam među svim učesnicima da će konačni cilj – uspon na Musalu, biti dostignut. U grupi je bilo i planinara kojima je ova akcija bila prva prilika za uspon na najviši vrh Balanskog poluostrva, a bilo je i onih koji su desetak puta uspeli da dostignu Musalu.
Već na početnoj stanici žičare, u centru Boroveca, nagoveštaj nečeg lepog, čemu treba težiti i kada su planine Srbije u pitanju: reka planinara čekala je u redu da se ukrca na žičaru. Nekoliko stotina ljudi jedva je čekalo da se uputi ka najvišem delu Rile.
Tokom dana smo se sa nekima od njih i upoznali. Osim na stotine i stotine planinara iz Bugarske, na Rili su se obreli i planinari iz Kine, Japana, Rumunije, Turske, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Makedonije i Srbije. Svet u malom!
Žičara nas je izvezla do vrha Jastrebec (2369 m), sa koga se sasvim jasno moglo videti područje najviših vrhova Rile: Musala (2925 m), Ireček (2851 m), Deno (2790 m), zatim hiža Musala, zaslon Ledeno ezero. Toliko je sve bilo kristalno jasno, da su se bez ikakvih uveličavanja i tehničkih pomagala videli i objekti na vrhu Musala.
Imali smo izuzetne preduslove da učinimo takav podvig da svi iz grupe, bez ijednog odustajanja, osvojimo Musalu. Do hiže Musala smo se za oko jedan sat hoda zagrejali i pojačali osećaj uzbuđenja što smo se znatno primakli našem cilju. Od ovog planinarskog domana 2389 m, praktično, započela je prava planinarska staza, po kamenitom terenu, mestimično strma, ali savršeno obeležena, prohodna. Na Rili – igla nije imala gde da padne. Nepregledna kolona planinara kretala se ka Musali.
Usput, zadivljujuća lepota planinskih jezera, “gorskih očiju”. Da li su lepša Musalenska jezera, odakle ističe reka Bistrica, ili možda Alekovo jezero, u kome sa savršenim odrazom vrha Musala? Poslednji odmor, pred odlučujući uspon, bio je kod zaslona Ledeno ezero, na 2721 m.
Potom krećemo u završnicu. Biramo letnju stazu. Snega je još sasvim malo ostalo na stazi, a nešto više na padinama Musale. Najviše, kao i uvek, u obliku santi leda, u samom Ledenom ezeru, koje se zbog toga i zove tako. Plavo nebo, šarenilo snega, mnogo ljudi, sunce i poprilično topao dan, stvorili su neverovatan kolorit i pravu planinarsku atmosferu radosti, sreće, uzbuđenja.
Tačno posle tri sata od izlaska iz žičare, naša grupa izašla je na prvenac Rile, Bugarske i čitavog Balkanskog poluostrva. Svi do jednoga, bez ijednog problema. Ova akcija će ostati upamćena po tome što je sve funkcionisalo savršeno, odavno se tako nešto nije dogodilo.
Učesnici su bili ujednačeni, veoma disciplinovani. Dva dana je proteklo u potpunom skladu, radosti, prijateljstvu.
Vodiči su bili Vladan Milošević Vlajko i Miroslav Dokman. Posebno se zahvaljujemo i Cvetanu Cekovu, koji je sa svojim prijateljima iz Sofije ispratio još jednu našu akciju.
М. Dokman
Foto: Miroslav Dokman
