Izložba ručnih radova „Nasleđe kao inspiracija“ Sanje Petrović

   U prijatnom ambijentu „Detkove sobe“ u dimitrovgradskoj biblioteci svoje mesto među knjigama danas su našle i zanimljive rukotvorine dimitrovgrađanke Sanje Petrović. Izložbu pod nazivom „Nasleđe kao inspiracija“, koju povodom obeležavanja Vukove nedelje organizuju Narodna biblioteka „Detko Petrov“ i Zavičajna muzejska zbirka, otvorila je direktorka Biblioteke Jasminka Mančev.

50

   U šarenolikoj postavci posetioci su imali prilike da razgledaju raznovrsne ukrasne i upotrebne predmete inspirisane tradicionalnim tehnikama veza i heklanja, poput vešto izvezenih nadstolnjaka i heklanih miljea, ručnim radom ukrašenih vaza, flaša i teglica, pa čak i unikatnih pozivnica. 

51

   Sanja Petrović, autorka radova, kaže da je oduvek privlačila izrada rukotvorina, ali je, zajedno sa dolaskom dece u njen život, i kreativnost dobila posebno mesto u njenoj svakodnevici. Iako mnogi ljudi nemaju dovoljno strpljenja za ručni rad, koji je često zahtevan i traži dosta vremena i umeća, Sanja tvrdi da joj nije teško da uloži trud u izradu unikatnih rukotvorina, i da je, baš naprotiv, ovaj hobi opušta i smiruje.

52

   Za pojedine radove, kao što je ukrašavanje flaša, potrebno je odvojiti i po dva-tri dana, ali za nju to ne predstavlja problem. Ideje uglavnom naviru same, a materijal za izradu nije teško naći:

   „Sve što nađem u okolini iskoristim da od toga napravim nešto lepo, tako da je moj rad i neka vrsta reciklaže“, kaže  autorka izložbe.

53

   Svoje radove do sada je izlagala na sajmovima u Beogradu, a više puta mogli smo da ih vidimo i u popularnoj emisiji RTS-a „Žikina šarenica“. Iako ih trenutno možemo razgledati samo na aktuelnoj izložbi, Sanja otkriva da ima u planu da napravi i internet stranicu na kojoj će reklamirati svoje rukotvorine.

54

   55

   Može li se od ovog lepog i zanimljivog hobija nešto i zaraditi?

   „Po većim gradovima može, ali je kod nas to ipak malo teže, jer je teško postići cenu kao što je to moguće, recimo, u Beogradu. Na primer, za jednu flašu domaćeg likera ukrašenu vezom i kamenčićima ljudi plaćaju i po 3.500 dinara, što je kod nas nezamislivo“, kaže Sanja.

   Ovu lepu izložbu zainteresovani će imati prilike da pogledaju u naredne dve nedelje u prostorijama Narodne biblioteke.

56

57

58

D. Jelenkov

Foto: S. Milanov, D. Jelenkov

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar