U bugarskom gradu Vraca otvorena izložba fotografija „Dolina reke Jerme u prošlom veku“

   Izložba fotografija „Dolina reke Jerme u prošlom veku“ otvorena je prošlog petka u Centru za zaštitu prirode „Natura“ u Vraci. Izložbu je organizovalo Udruženje građana “Jerma-Erma”, na čelu sa predsednikom Upravnog odbora udruženja Slobodanom Cvetkovim, nastavnikom biologije u penziji. Projekat je realizovan uz podršku Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Parka prirode “Vračanski Balkan” iz Vrace, R. Bugarska.

164

165

166

   Na izloženim arhivskim fotografijama, snimljenim u prvoj polovini XX veka, predstavljene su prirodne lepote i bogata flora i fauna doline reke Jerme, ali i ovekovečena kulturno-ekonomska prošlost ovog kraja: na fotografijama različitih autora mogu se videti nekadašnja železnička linija Rakita-Sukovo, rudnik kamenog uglja i hidrocentrala u selu Rakita, Poganovski, Sukovski i manastir Muštar, kao i niz drugih znamenitosti. 

167

168

169

   Otvaranju su prisustvovali direktor Državne agencije “Arhivi” R. Bugarske doc. dr Mihail Gruev, direktorka Državnog arhiva Pernik Stanislava Georgieva, novinar, stručnjak za ekstremne sportove i menadžer BanskoFilmFesta Petar Atanasov, rukovodilac Grupe za obrazovno-izdavačku delatnost i komunikacije Zavoda za zaštitu prirode Beograd Nataša Panić, upravnik odeljenja Zavoda za zaštitu prirode u Nišu Danko Jović, upravnik Parka prirode “Stara planina” Pirot Igor Petrović, predstavnik “Srbijašume” Pirot Darko Đorđević. Izložbu je otvorio direktor Parka prirode “Vračanski Balkan” Nikolaj Nenčev, dok je program otvaranja vodila PR Parka Olja Genova.

170

   Ciljna grupa izložbe su ljubitelji i zaštitnici prirode, kulturni radnici, planinari, fotografi, koji kroz ukupno 92 unikatne fotografije imaju prilike da se upoznaju sa bogatim resursima doline reke Jerme. Manifestacije poput ove izložbe pre svega imaju za cilj da zainteresuju mlade ljude, koji, kako smatra Cvetkov, treba da se upoznaju sa prirodom svog kraja, ali sa njegovom kulturom i istorijom. Prema njegovim rečima, mladi ne mogu da grade budućnost ne poznajući prošlost, i to pre svega prošlost kraja u kome su rođeni i u kome žive. Zato je jedan od ciljeva ove izložbe i da se razvija i nadograđuje kultura pamćenja prevashodno kod mlađih generacija. 

171

   Kao organizator izložbe, Cvetkov je izuzetno zadovoljan kako samom postavkom, tako i organizacijom celokupne manifestacije i ponuđenim izložbenim prostorom. On se nada da će izložba u Vraci biti početak plodotvorne saradnje sa “Vračanskim Balkanom”, institucijom koja ima bogatu tradiciju i dugogodišnje iskustvo. Teritorija ovog parka prirode je deo Nacionalne ekološke mreže “Natura – 2000”, a među prioritetima njegove Direkcije su naučna istraživanja, očuvanje biološke raznovrsnosti, poboljšanje uslova za razvoj turizma, obrazovna delatnost i rad sa mladima. Kako tvrdi Cvetkov, u pitanju je odličan i uigran tim eksperata od kojih može mnogo da se nauči, te bi njihovo gostovanje u Dimitrovgradu bilo od velikog značaja za sve ljude u čiji domen interesovanja spadaju priroda i kulturno-istorijsko nasleđe, a naročito za mlade koji o tome žele da uče. Takođe, očekuje se razvoj saradnje ne samo sa Udruženjem “Jerma-Erma”, već i sa drugim lokalnim institucijama u Dimitrovgradu koje se bave kulturnim nasleđem i očuvanjem životne sredine.

172

   Zainteresovani posetioci postavku će moći da pogledaju do kraja decembra, a očekuje se da će izložba u Vraci izazvati interesovanje kako građana i učenika, tako i brojnih turističkih grupa koje posećuju PP “Vračanski Balkan”. Na poziv direktora Državne agencije “Arhivi” R. Bugarske doc. dr Mihaila Grueva razmatra se i buduće gostovanje izložbe u Sofiji.

D. Jelenkov

Foto: S.C.

Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar