logo
mobile-logo
 

Rok za slanje fotografija na konkurs „(Ne)briga o kulturnom nasleđu“ ističe 10. februara

Kultura
Od
0 Komentari
0

Muzej Ponišavlja Pirot i ove godine je organizovao foto-konkurs na temu „(Ne)briga o kulturnom nasleđu“.

Konkurs za najbolje fotografije koje skreću pažnju na problem zanemarivanja objekata od kulturnog i istorijskog značaja za Pirot, ali i na potrebu brige o njima, ove godine pokrenut je po 15. put. Kao i prethodnih godina, prispele fotografije dobiće svoje mesto na izložbi u Galeriji Muzeja Ponišavlja, a stručni žiri odabraće i najbolje radove, čiji će autori biti nagrađeni.

Podsetimo, među tri najuspešnije fotografije u okviru prošlogodišnjeg konkursa našla se i fotografija naslovljena „Kapitulacija vere“, čija je autorka Dimitrovgrađanka Andrijana Spasov.

Zainteresovani autori mogu poslati jednu ili više autorskih fotografija u JPG formatu, snimljenih foto-aparatom ili mobilnim telefonom, na e-mail adresu [email protected]. Uz radove je potrebno dostaviti i ime i prezime autora, broj telefona i naziv fotografije, a rok za slanje je 10. februar 2018. godine. Dodatne informacije možete potražiti na zvaničnom sajtu Muzeja Ponišavlja, kao i na broj telefona 064/89-79-454.

D. Jelenkov (Izvor: Muzej Ponišavlja Pirot)

Foto: pixabay.com

Povezane vesti:

U Pirotu otvorena izložba „(Ne)briga o kulturnom nasleđu“ Dimitrovgrađanka Andrijana Spasov nagrađena na foto-konkursu “(Ne)briga o kulturnom nasleđu” pirotskog Muzeja Ponišavlja Lara V. Ivanov osvojila 3. mesto za najbolji likovni rad na konkursu “Dojenje ključ održivog razvoja” Veče kulture, muzike i ekologije na Kaleu u Pirotu
Tagovi objave
Podeli vest
Napisao/la

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Bez komentara

Ostavi komentar

Objave koje će Vam se možda dopasti

Kultura
0 Komentari

Kultura
0 Komentari

Vesti
0 Komentari

Vesti
0 Komentari