Vladimir Manić dobitnik nagrade „Zeleni list“

Vladimir Manić, jedan je od dobitnika najstarije ekološke nagrade u Srbiji „Zeleni list“ za prosvetiteljski rad na Staroj planini. Nagrada je uručena i Pokretu “Odbranimo reke Stare planine” za njegovu borbu protiv izgradnje mini hidroelektrana.

Nije neobično videti jednog te istog usamljenika, povijenog pod teretom kamera, stalaka ili foto aparata, kako danonoćno tumara Starom planinom, ne bi li ovekovečio retku pticu u letu, skriveni vodopad, zaboravljenu biljku, napušteno selo ili gorštakovu životnu priču. Dokumentarističko i umetničko hodošašće tog usamljenika po ovoj, još uvek netaknutoj gori, koja se ugnezdila na razmeđi između Srbije i Bugarske, traje već 25 godina.

Uprkos tome, ni lokalna zajednica ni država do sada nisu na pravi način podržali posvećenost, pregalaštvo i postignuća Vladimira Manića, iako bi, po mišljenju pojedinih filmskih kritičara, njegovi filmovi o Staroj planini, uz veći budžet i kvalitetniju produkciju, mogli uspešno da predstave ovo parče Balkana i na svetskim kanalima, kakvi su „Nacionalna geografija“ ili „Animal planet“. Njegovu serioznost i dar prepoznali su uglavnom samo žiriji pojedinih domaćih i međunarodnih festivala etnoloških i dokumentarnih filmova, na kojima je osvajao nagrade, ili u jednom momentu Ministarstvo prosvete, koje je njegov dokumentarni film „Visok“ proglasilo nastavnim sredstvom.

Prošle sedmice Maniću je stiglo i priznanje u oblasti očuvanja životne sredine, „Zeleni list“ , za „višedecenijski prosvetiteljski rad u oblasti očuvanja prirode“. Priznanje mu je dodeljeno u Gimnaziji u Sremskim Karlovcima, u akciji „Tražimo zagađivača i zaštitnike životne sredine“, koju organizuju Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine.

Primajući nagradu, Manić, inače učitelj u niškoj Osnovnoj školi „Sveti Sava“, kazao da je sve to radio zbog svojih đaka, kojima je želeo da „pruži više znanja i ostavi neki zalog za budućnost“. Posao mu je olakšala činjenica da potiče iz okoline Dimitrovgrada, te su mu mnoge staze Stare planine poznate. Otežala ga je, međutim, okolnost da je “sve svoje ekspedicije sam finansirao“ ili, recimo, morao da se “sudara sa birokratskim propisima o snimanju retkih vrsta“…

„Nažalost, zbog nedostatka podrške prinuđen sam da sve radim „na mišiće“, a poznato je da ako nema pravog alata, nema ni posla. Neophodna mi je bolja tehnika, podrška filmskih stručnjaka u „pakovanju“ filma, još ljudi na terenu… Nudio sam neke od svojih filmova BBC-ju, oni su bili oduševljeni temom i sadržajem, ali im tehnički nivo filmova nije odgovarao. Kada bi se to popravilo, ovi filmovi bi mogli da odu u svet“ – kaže Manić za Far.

On precizira da za svoja istraživanja, filmove i fotografije nije uspeo da obezbedi dobrog sponzora, a da nije ozbiljnije pomoglo ni projektno sufinansiranje. Ministarstvo prosvete, recimo, nije imalo razumevanja za projektni predlog da se u njegovoj školi oformi „Radionica dokumentarnog filma“, odnosno opremi školski studio u kojem bi buduće generacije sticale teorijsko i praktično znanje o tome kako se pravi „dokumentarac“ ili naučno- popularni film.

„Ozbiljan je problem i što naši istraživači nedovoljno izlaze na teren, već istraživanja rade iz svojih kancelarija. Može li se priroda istraživati preko kompjutera?“ – pita Manić i zaključuje: „ne može“.

U Sremskim Karlovcima je, inače, dodeljeno ukupno deset nagrada „Zeleni list“ i tri specijalna priznanja za rezultate u oblasti ekologije u 2018. godini. „Zeleni list“ je uručen i Pokretu “Odbranimo reke Stare planine” za njegovu upornu borbu protiv izgradnje mini hidroelektrana. U obrazloženju je navedeno da je za kratko vreme Pokret učinio vidljivim problem izgradnje derivacionih mini hidroelektrana na planinskim rekama, a da je brojnim akcijama – vraćanjem reka u korita, tribinama i protestima, uspeo da podigne svest građana o šteti koju takvi objekti prave.

Ovu nagradu dobili su i emisija “Pod staklenim zvonom”, koja se emituje na Prvom programu Radija Novog Sada, kao i emisija „Čekajući vetar“, na Drugom programu Radio Beograda. Laureti su i organizacija „Srbija za mlade“, zaslužna pre svega za akciju čišćenja Uvačkog jezera, Pokret “Trash hero” Srbija, koji je postigao značajne rezultate u sakupljanju otpada, mlada arhitektica Dragana Kojičić, zbog projekata ekoloških kuća od zemljanog naboja i Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbije“, zbog gradnje gnezda na dalekovodima koja olakšavaju razmnožavanje ptica, posebno retkog belog sokola. Dobitnici su i Izviđački odred „Stevica Popov“ iz Platičeva, koji redovno čisti istoimeno jezero, kao i organizacija „Animal rescue Srbija”, zbog programa spasavanja životinja iz situacija u kojima im je ugrožen život, a pristup mestu na kome se nalaze otežan ili rizičan.

Specijalna priznanja uručena su predstavnicima misije OEBS-a u Beogradu, revije „Zov“ i dekanu Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratku Ristiću.

Nagrade „Zeleni list“ i „Crni list“ su najstarije ekološko priznanje u Srbiji, koje je ove godine dodeljeno 36. put. Potencijalne dobitnike deset „Zelenih“ i jednog „Crnog lista“ predlažu građani, udruženja i novinari koji se bave ekološkim temama.

„CRNI LIST“ ZA TERMOELEKTRANU I RUDNIKE „KOSTOLAC“

Kao najveći zagađivači u 2018. godini, „Crni list“ su dobili Termoelektrana i rudnici „Kostolac“ zbog neodgovarajućeg saniranja pepelišta i nebrige o životnoj sredini.

Iako je još 2010. godine Evropska banka za obnovu i razvoj u saniranje pepelišta na koje se odlaže jalovina ove termoelektrane uložila 35 milona evra, ništa nije poboljšano u rešavanju ovog problema. Građani koji stanuju u blizini i dalje trpe posledice velikog zagađenja, a kuće su im pune prašine. Pepelištem je ugrožen i Viminacijum, spomenik od izuzetnog kulturnog i istorijskog značaja, koji se nalazi nekoliko kilometara od Termoelektrane i rudnika.

Tradicionalno, dobitnici „Crnog lista“ se ni ovaj put nisu pojavili na dodeli.

Zorica Miladinović, Niš

Foto: iz albuma Vladimira Manića