Vodosnabdevanje i kanalizacija naših sela, između obećanja i realnosti

„Naša je namera da uradimo kanalizacionu mrežu sa prečistačima za vodu, plus vodovod, u šta ćemo, izuzimajući Beograd, uložiti tri milijarde evra, što znači da će svako selo i svaki grad za četiri do pet godina imati kanalizaciju i čistu pijaću vodu“, naveo je predsednik Vučić tokom predstavljanja “strukture investicionog plana”.

U obraćanju medijima, predsednik je obznanio da su rešili “da promene lice Srbije” i da će za sprovođenje ovog investitionog plana “sa lakoćom obezbediti” deset, a možda i dvanaest milijardi evra koje će biti uložene u komunalnu, saobraćajnu, energetsku i digitalnu infrastrukturu, kao i za podsticanje nataliteta, izgradnju stanova za mlade i turizam.

Da li ove najave treba bukvalno shvatiti i poverovati da će porodice Rangelovih u selu Zli Dol (Bosilegrad), ili Rebrovići u Vrapči (opština Dimitrovgrad), ili Todorovići u selu Cerev Del (Pirot) dobiti deo onoga što je predsednik investicionim planom najavio, ili ćemo o ovome znati nešto više kada tokom septembra javnost bude upoznata sa konačnim investicionim planom predsednika i njegovog tima?

Da problem snabdevanja pijaćom i tretmana otpadne vode postoji, saglasni su žitelji na stotine sela i gradova u Srbiji, ali i Fiskalni savet koji je u izveštaju iz juna prethodne godine pod naslovom “Investicije u zaštitu životne sredine: društveni i fiskalni prioritet”, izneo procenu da je u narednih 10 do 15 godina neophodno investirati u projekte vode za piće i otpadne vode oko 5,8 milijardi evra. Od toga za rehabilitaciju i proširenje vodovodne i kanalizacione mreže – oko 3,5 milijarde evra, a za preko 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i rehabilitaciju i izgradnju novih postrojenja za tretman pijaće vode – oko 1,9 milijarde evra. Pored toga, navedeno je da je neophodno izdvojiti još oko 100 miliona evra u zaštitu, revitalizaciju i otkrivanje novih izvorišta pijaće vode, dok se troškovi investicione dokumentacije i građevinskog nadzora procenjuju na oko 480 miliona evra.

U Srbiji se preko 90% svih komunalnih otpadnih voda ispušta direktno u reke bez prethodnog čišćenja, dok je u državama Centralne i Istočne Evrope suprotna situacija, tek oko 30% komunlanih otpadnih voda nije podvrgnuto tretmanu. Dodatno, kvalitet vode za piće problematičan je u preko 40% javnih vodovoda u Srbiji, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Ovakvo stanje, kao i niz drugih faktora, utiču na to da se Srbija u pogledu stanja životne sredine, prema istraživanju američkog univerziteta Jejl, svrstava među najgore rangiranim državama u Evropi: zauzima 37. mesto od 42 zemlje.

Kakva je realnost 330km od Beograda, može se prikazati na primeru opštine Dimitrovgrad, koja je jedna od onih iz koje mladost decenijama unazad odlazi i u kojoj već ima sela bez ijednog stanovnika. Od 42 naselja na teritoriji opštine, 10 je bez vodovoda, a drugih 5 ima samo delimično rešen vodovod. Na regionalni vodovod je priključeno osim Dimitrovgrada još 11 naselja, a od 19 postojećih seoskih vodovoda nekoliko se suočava sa ozbiljnim nedostatkom vode tokom letnjih meseci. Kanalizaciona mreža opštine pokriva osim grada i nekoliko prigradskih naselja u kojim je skoncentrisan veći deo stanovništva, a 38 naseljenih mesta i dalje nema kanalizaciju. Sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Dimitrovgradu, izgrađen kao jedan od pionirskih poduhvata u tadašnjoj Jugoslaviji, danas je van funkcije, a celokupna količina otpadnih voda iz grada i okolnih sela se bez tretmana izliva u Nišavu.

Ni ova opština, kao ni desetine drugih opština u Srbiji, nema ni približnu procenu koliko je novca neophodno kako bi se rešilo pitanje pijaće vode i kanalizacije i tretmana otpadnih voda za naselja koja je čine.

Poboljšanje stanja u oblasti vodosnabdevanja, kanalizacije i tretmana otpadnih voda uslovljeno je sa niz prepreka. Osim iskazane volje i rešenosti državne uprave i lokalnih samouprava biće neophodno zaista izdvojiti neophodan novac za pripremu i sprovođenje plana. Kako sada stvari stoje, nije realno oslanjati se u velikoj meri na ozbiljnije finansijske izvore EU koja i dalje ne pokazuje jasnu spremnost da primi u svoje članstvo države Zapadnog Balkana. Ključni preduslov je i priprema odgovarajuće projektno tehničke dokumentacije. Neke od opština u ovom delu Srbije, poput Dimitrovgrada, već su krenule sa pripremama za osnivanje stručnih timova koji će raditi na izradi nedostajuće projektne dokumentacije sa kojom će konkurisati za sredstva iz najavljenog investicionog plana. Kolika je važnost kvalitetno izrađenih građevinskih projekata, ali i kvalitetnog izvođenja radova, svedoči i primer izgrađene, a nefunkcionalne kanalizacione mreže u selu Lukavica.

Velikih reči bilo je i ranije. Jedan ministar iz jedne poznate dinastije godinama najavljuje poštu i zadrugu u svakom selu, a drugi najavljuje dolazak “zlatnog doba”. Ne tako davno, imali smo ministra koji je voleo da pravi skijališta po zaštićenim prirodnim područjima Srbije i obećavao 1000 evra za svakog građanina…. Vreme je nekima presudilo, a za druge ćemo videti. Možda će sela malobrojnih gorštaka – Zli Dol, Vrapča i Cerev Dol na krajnjem Jugoistoku Srbije zaista promeniti lice, možda će i do njih stići prvo normalan put, možda čak i pijaća voda, možda je najavljeni investicioni plan upravo taj prvi korak na putu od hiljadu milja?

Sergej Ivanov

Foto: Stefan Pavić