Poljoprivrednici Dimitrovgrada pozvani da učestvuju u pripremi podsticajnih mera

Opština Dimitrovgrad je 20. i 21. novembra ove godine okupila lokalne poljoprivrednike kako bi zajedno radili na pripremi programa za podršku poljoprivrednom i ruralnom razvoju opštine Dimitrovgrad. Ovi skupovi su organizovani u okviru Projekta za odgovornu vlast koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj / USAID u Srbiji.

Stočari, voćari i pčelari su tokom sastanaka prvo saslušali izveštaje o dosadašnjim merama primenjenim u prethodne tri godine, a zatim su iznosili predloge za unapređenje postojećih ili primenu novih mera.

Na sastanku koji je održan sa 15-ak lokalnih stočara, izneto je nekoliko zanimljivih predloga učesnika, a ujedno je ukazano na određene prepreke sa kojima se oni susreću. Stočari su predložili da se kao mera za razvoj lokalnog stočarstva uvede podsticaj za zapošljavanje radne snage na gazdinstvima, navodeći kao primer problem angažovanja i adekvatnog plaćanja pastira, zanimanja koje postaje velika retkost. Predloženo je da ponudi mere za nabavku semenskog materijala za biljnu proizvodnju, kao i nabavku polovne poljoprivredne mehanizacije. Ukazano je na značaj podrške mesnom govedarstvu s obzirom na postojeće trgovinske međunarodne sporazume Srbije i rast potražnje za goveđim mesom. Tu je ukazano na problem učešća nakupaca zbog nedostatka klanice i organizovanog otkupa. Razmatrane su i mogućnosti organizovanja stočara po principu zadružnog udruživanja.

Sastanak sa voćarima i pčelarima je, takođe, iznedrio nekoliko zanimljivih ideja, među kojima se ističe prodavnica lokalnih proizvoda “Made in Caribrod”.

Ocenjujući sastanak, Dragan Mančev, pomoćnik predsednika opštine za ekonomski razvoj, privredu i poljoprivredu je istakao da je skup poslužio da se čuju konstruktivne ideje i predlozi poljoprivrednika, koji su ukazali na probleme i predložili izmene koje će prema njegovim rečima lokalna samouprava detaljno sagledati prilikom kreiranja budžeta za narednu godinu.

Projekat za odgovornu vlast ima vrednost od 8,5 miliona dolara, a trajaće 4 godine. Jedna od njegovih kompomenti je odgovrnost lokalne vlasti u okviru koje se podržava učešće građana u donošenju odluka na lokalnom nivou i nadzoru njihovog sprovođenja, podstičući lokalne samouprave da rade na transparentniji i reaktivniji način.

Učešće javnosti je predviđeno kroz dve faze. U prvoj će predstavnici biznisa, preduzetnici, poljoprivrednici i opšta javnost biti pozvani da daju svoje predloge i ideje tokom procesa izrade Programa lokalnog ekonomskog razvoja i programa koji se tiču poljoprivrede i ruralnog razvoja. Kada se nacrt programa završi, zainteresovana javnost će imati mogućnosti da učestvuje u razmatranju nacrta i davanju ideja i predloga za poboljšanje tih programa i mera koje one obuhvataju.

Prema mišljenju Tatjane Pavlović Križanić, konsultanta na Projektu, svi poljoprivredni proizvođači u Dimitrovgradu imaju prilično jasnu ideju o tome u kom pravcu bi se trebala usmeriti finansijska podrška opštine. Ona je iznela utisak da je proizvođačima jako bitno da se poveća podrška institucionalnom organizovanju onih koji za sada nemaju svoje zadruge ili udruženja, ali i da im se i pomogne u artikulisanji njihovih interesa prema republičkim organima.

“Ono što sam u razgovoru sa njima mogla da uočim je da su zadovoljni obimom opštinske podrške, ali bi hteli da se pojača aktivnost opštine kad je u pitanju intenzivnost dijaloga i razmena informacija, kao i organizovanje što većeg broja skupova ovakvog tipa” – kaže Pavlović Križanić.

Na pitanje novinara FAR-a da li su poljoprivredni proizvođači dovoljno uključeni u proces donošenja odluka, Pavlović Križanić ističe da apsolutno nisu, ali da se to ne odnosi samo na privrednike i poljoprivrednike, već na sve građane.

„Oni su željni susreta sa rukovodstvima opština gde će razmenjivati informacije o tome u kom pravcu će se kretati finansiranje, da se uključe u proces artikulisanja interesa za buduće finansiranje, kao i da budu informisani o tome šta će se dešavati sa njihovim predlozima. I to je faza koja zapravo nedostaje“ – ističe ona.

Kao primere dobre prakse u kreiranju mera za poljoprivredu predstavnica USAID-a je navela grad Čačak, kao i neke velike opštine i gradove u Vojvodini, koji uključuju poljoprivredne proizvođače i njihova udruženja u proces koncipiranja agrarnih mera. Navodi da se u tim mestima programi mera rade na dve godine kako bi proizvođači imali neku sigurnost i izvesnost u kom će se pravcu kretati podrška na duži vremenski period.

Aleksandar Andrejević, član komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva Andrejević iz Dimitrovgrada kaže za portal FAR da je tri godine korisnik opštinskih subvencija i izrazio je zadovoljstvo zbog činjenice da mu podsticajna sredstva omogućavaju poboljšanje proizvodne aktivnosti unutar gazdinstva, kao i nabavku odgovarajuće pčelarske opreme. Kao najveći problem svog gazdinstva, Andrejević navodi plasman meda na tržište i pronalazak kupaca, najviše zbog činjenice da građani nemaju naviku korišćenja pčelinjih proizvoda. Uprkos tome, on ne gubi nadu i ističe da će mukotrpan rad i kvalitet prozvoda na kraju dati rezultat.

A. Todorov / S. Ivanov

Foto: Stefan Pavić