Odgajivači ovaca sa područja Dimitrovgrada, ali i drugih okolnih opština, suočeni su sa malim, gotovo beznačajnim interesovanjem tržišta za jaganjcima. Postojeće vanredno stanje, odsustvo potražnje za jagnjećim mesom od strane pečenjara, restorana, nemogućnost porodičnih okupljanja uoči Uskrsa kada je tradicionalno povećana potražnja za jagnjećim mesom i niska kupovna moć građana, dovele su do toga da klanice ne pokazuju interesovanje za ovom vrstom mesa.
Cene u Srbiji su različite. U Pomoravlju se jagnjad nudi po ceni od 220 do 250 dinara po kilogramu žive mere, a na području Pirotskog okruga od 250 do 350 dinara. Po istoj ceni nekoliko dimitrovgradskih odgajivača ovaca nude jagnjad preko „Caribrodskog online pazara“, 250 dinara je cena za jagnjad preko 30 kg težine, dok je za one manje, oko 25 kilograma, cena u rasponu od 300 do 350 dinara.
Na cenu utiče i način prodaje. Niža je cena jagnjadi koja se legalnim putevima prodaju klanicama i za njih dobija potvrda na osnovu koje odgajivači mogu da ostvare pravo na podsticaj od strane države. Jagnjad koja se prodaju fizičkim licima su skuplja jer u tom slučaju proizvođač ne može da dobije podsticaj u iznosu od 2 hiljade dinara po jagnjetu, odnosno 2800 dinara po jagnjetu u organskoj proizvodnji.
Iako je od strane najviših zvaničnika Republike Srbije više puta najavljivana realizacija sporazuma o izvozu na kinesko tržište, čak 500.000 tona goveđeg i jagnjećeg mesa na godišnjem nivou, do toga nije došlo. Istovremeno, višedecenijski trend opadanja broja ovaca je i dalje neumoljiv. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj ovaca u Srbiji u decembru 2019. godine iznosio je oko 1.640.000, što je za 4.1% niži u odnosu na isti period 2018. godine. Područje Jugoistočne Srbije takođe nije pošteđeno kada je broj ovaca u pitanju.
Predrag Stojanović iz sela Izatovci, jedan je od retkih odgajivača čije se stado nalazi u organskoj proizvodnji.
“Trenutno imam oko 40 jaganjaca, ali nema potražnje. Nažalost, za očekivati je da će u ovakvoj situaciji neko iskoristi priliku i na kraju otkupiti jagnjad po nekoj bagatelnoj ceni”, kaže za FAR Stojanović.
Vladica Dimitrov, predsednik opštine Dimitrovgrad, u izjavi za FAR TV je izneo podatak da je trenutno na teritoriji severnog dela opštine i dela Ponišavlja u ponudi oko 340 jaganjaca, a da se do početka maja očekuje još 150. On je pozvao sugrađane da se upoznaju sa ponudom jaganjaca preko “Caribrodskog online pazara” ili da se obrate za informaciju lokalnoj samoupravi na telefon 010 / 361 108.
“Poslaćemo sigurno dopis dvema mesarama koje rade na teritoriji opštine – `Mino` i `Biftek` jer očekujemo da su ipak društveno odgovorni i da pomognu ljudima koji proizvode meso na teritoriji opštine Dimitrovgrad. Pozivam takođe sve privrednike, privatnike koji imaju mogućnosti i kojima sada treba jagnje za kući ili imaju mogućnosti da negde to prodaju da probaju da pomognu našim stočarima”, izjavio je Dimitrov.
Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika grada Pirota, procenjuje da pirotski odgajivači ovaca trenutno imaju oko 2500 jaganjaca za prodaju i da se ista količina očekuje i uoči 1. maja.
“Situacija je izrazito nepovoljna, proizvođači su ostali bez tradicionalnih kupaca, ugostiteljski objekti ne pokazuju nikakvu potrebu za jagnjetinom. Pokušavamo da pronađemo rešenje i pomognemo da proizvođači prodaju svoju jagnjad”, kaže za FAR Popović.
Po rečima ministra Nedimovića u Ministarstvo poljoprivrede je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata stigao upit za kupovinu jagnjećeg mesa. Istovremeno, Ministarstvo poljoprivrede za sada pokušava da pomogne poljoprivrednim proizvođačima izradom “Elektronske pijace Srbije”, odnosno internet platformom za prodaju hrane na daljinu. Nažalost, domet jedne takve mere je više nego ograničen za one koji nemaju kome da ponude svoju jagnjad. U legalnoj prodaji se može naći samo meso jaganjaca koje je izašlo iz registrovanih objekata za klanje i preradu mesa, a takvih je, kada su jagnjad u pitanju, samo jedan na teritoriji celog Pirotskog okruga. Još veći problem je teško uspostavljanje direktne veze kranjeg potrošača i proizvođača, odnosno klanice, s obzirom da se meso ne može slati kurirskom službom.
Situacija nije nimalo bolja ni na području Evropske Unije gde se većina kupaca odlučila za jeftinije svinjsko i živinsko meso, dok je manja potražnja za junetinom i jagnjetinom. Velika ponuda jagnjećeg mesa sa područja Unije će otežati mogućnost srpskog izvoza zbog nekonkurentnosti domaćih proizvođača.
Ostaje da se sačeka i vidi kakvo će rešenje najavljena elektronska platforma i drugi pokušaji državnih i lokalnih institucija ponuditi. Do tada ostaje nada da će lokalni potrošači ipak pokazati malo više interesovanja za ovom vrstom mesa. U suprotnom će statistički podaci kada je ovčarstvo u pitanju, na kraju godine biti nepovoljniji nego prethodne, što bi rekli “gore od goreg”.
S. Ivanov
Foto: S. Ivanov
