Podsećanje na dr Atanasa Skatova, jednog od najvećih svetskih planinara, koji je tragično nastradao na Himalajima

Bugarin Atanas Skatov, jedan od najvećih svetskih planinara poginuo je juče na Himalajima kada je pao dok se spuštao u bazni lager. U akciju spasavanja bila su uključena dva helikoptera pakistanske vojske, a jedan od njih ga je pronašao u rejonu Pajdžu, u Pakistanu. U spomen na ovog velikog čoveka, koji je jedini intervju za neki medij u Srbiji dao upravo za FAR 2017. godine, ponovo objavljujemo članak pod nazivom – Dr Atanas Skatov, jedan od najvećih svetskih planinara: „Živim za ekspedicije i proživljavam ih“. Razgovor su vodili Miroslav Dokman i Marina Stanković.

Praznik planine Rile je velika manifestacija koja se obeležava svakog prvog vikenda u avgustu mesecu, sa masovnim usponom na vrh Musala (2.925 m) kao centralnim događajem u okviru manifestacije.

Ove godine, na praznik planine Rile, Srbiju je predstavljalo petoro planinara iz Skijaško-planinarskog kluba „Vlasina“ iz Surdulice i Planinarskog društva „Preslap“ iz Niša. U nedelju, 6. avgusta 2017. godine, više hiljada planinara pohodilo je najviši vrh Bugarske i Balkankog poluostrva, po vremenu idealnom za planinarenje.

Ipak, za planinare iz Srbije i posetioce dvojezičnog portala „Far“ vrhunac praznika planine Rile usledio je po silasku u Borovec. Zahvaljujući angažovanju Marine Stanković, zvanično najbolje sportiskinje Surdulice za 2016. godinu, za aktivnosti planinara sa juga Srbije zainteresovao se i dr Atanas Skatov, jedan od trenutno najvećih plainara u celom svetu, i susreo se sa Marinom Stanković iz Skijaško-planinarskog kluba „Vlasina“ iz Surdulice i Miroslavom Dokmanom iz Planinarskog društva „Preslap“ iz Niša.

Srdačan razgovor, koji je tekao kao da se Marina i Miroslav sa Atanasom poznaju ceo život, još više će unaprediti saradnju planinara Srbije i Bugarske i, zašto ne istaknuti – početak je iskrenog prijateljstva dvoje vrhunskih sportista sa juga Srbije i jedne svetske planinarske i intelektualne veličine.

Po čemu je dr Atanas Skatov to što jeste – svetski poznat, priznat, slavan i jedan od najvećih?

Rođen u Slivenu 1978. godine, doktor nauka u oblasti agronomije, po dva pitanja bio je potpuno netipičan Bugarin. Atanas Skatov se nije bavio planinarstvom i nikada ni na jednu planinu nije otišao sve do 2010. godine! Zaista neobično kada znamo da je planinarstvo u Bugarskoj najvažniji sport, i da Bugari u planinu odlaze i porodično, da na staze i vrhove vode čak i decu koja nisu prohodala, noseći ih u posebnim rancima.

Potom, Atanas Skatov prelazi na režim veganske ishrane, i izbacuje sve namirnice životinjskog porekla, a znamo da su Bugari pravi gurmani i meraklije.

A onda, Atanas Skatov kreće u planine, kreće na put koji će ga svrstati među najveće sportiste sveta i najslavnije Bugare u prebogatoj bugarskoj istoriji. I to kako: odlučuje da osvoji sve najviše vrhove kontinenata (program „7 summits“) i da pokori sve vrhove na našoj planeti koji su viši od 8.000 m, a takvih je čak 14. I da pokaže da čovek može da živi, radi i stvara vrhunska dostignuća i ukoliko se hrani isključivo namirnicama biljnog porekla.

I, kao da se celog života bavio planinarstvom, Atanas Skatov kreće od 2013. godine sa svojom čudesnom serijom. Ređaju se prvenci kontinenata: Kilimandžaro i Elbrus 2013. godine, Akonkagva, Mont Everest, Karsens piramide (najviši vrh Okeanije) i Vinson (najviši vrh Antarktika) – 2014. godine i, konačno, „7 summits“ kompletira 2017. godine usponom na Denali. Time je postao prvi Bugarin i prvi vegan na svetu koji je postigao ovaj uspeh.

„7 summits“ bi Atanas Skatov kompletirao i ranije, da se nije paralelno bavio i osvajanjem vrhova preko 8.000 metara. Za sada, od 14 ovih vrhova, dr Skatov popeo se na njih 6, i to: Mont Everest (8.848 m) dva puta, Manaslu (8.163 m), Anapurna (8.091 m), Daulagiri (8.172 m), Makalu (8.485 m), Gašebrum (8.035 m) i Loce (8.516 m).

„Na odmoru sam u Borovecu, ‘samo’ ću nekoliko puta da se popnem na Musalu ovih dana“, u šaljivom tonu započinje razgovor dr Skatov.

Deluje gotovo nestvarno da ste za samo par godina postigli sve uspehe, a da se sve do 2010. godine niste popeli ni na jedan vrh? Bugarin koji ne planinari – a potom i jedan od najvećih svetskih planinara ikada?

„Ja sam čovek izvan svih standarda“, raspoložen je dr Skatov. „Kada se vratim na svoje detinjstvo, školske i studentske dane, zaista ne mogu da se setim da sam ikada poželeo da se penjem na planinske vrhove. Jednostavno sam posmatrao ljude iz svoje okoline koji su redovno odlazili na planinarenje, a ja kao da sam čekao svojih pet minuta, koji su došli znatno kasnije.“

„U životu se trudim da sve što radim, obavljam temeljno, savesno i punog srca. Velikom upornošću ispunjavao sam svaki postavljeni cilj. Najpre sam bio orijentisan ka uspehu na redovnim i doktorskim studijama, i u radu u struci. Objavio sam nekoliko naučnih radova iz oblasti agronomije, zaštite povrtarskih kultura i uzgajanja u staklenicima. Kao naučni radnik, dosta sam putovao. To je možda i bio impuls da nastupe mojih pet minuta. Moja prva ozbiljna planinarska akcija bila je prelazak puta od vrha Kom do rta Emine na Crnom moru, gotovo 400 km staze na Staroj planini. I zato, jednom kada sam započeo da hodam po planinama – nisam mogao niti želeo da prestanem. Bila je to i ostala uzvraćena ‘ljubav zrelih dana’.“

Kako ste odlučili da ovako drastično promenite režim ishrane?

„Nisam to učinio u afektu, emotivno, već dugotrajnim i stručnim proučavanjima i analizama. Ovde treba razlikovati sam ukus hrane, ili naše navike, od samog sastava i hranljive vrednosti. Većini ljudi još uvek je nepoznato da hrana biljnog porekla, koja se sastoji od čitave lepeze namirnica, ima sve potrebne sastojke za zdrav život i psihofizičke aktivnosti. Meni je bilo važnije da moj organizam prihvati sastojke biljnog porekla, od ukusa, na koji se većina nas može brzo priviknuti.“

„Zbog čestih odlazaka na ekspedicije na najviše planine sveta, u obavezi sam da se podvrgavam lekarskim pregledima češće od prosečnih građana, i svi rezultati su izvanredni. Da ne pominjem da i na samim ekspedicijama moj organizam funkcioniše savršeno. Jedini sam vegan koji je uspeo da se popne na svih 7 najviših vrhova kontinenata. Jedan sam od retkih koji uopšte odlazi na visoke planine. To je trenutno tako, ali mislim da će se u budućnosti kod ljudi promeniti način ishrane i da će više vegetarijanaca i vegana učestvovati u planinarskim ekspedicijama. Ono što bih poručio je da svako izabere svoj način ishrane uz konsultacije sa stručnjacima, nutricionistima i lekarima, a da nikakva prenagljena promena nije dobra bez detaljne provere zdravstvenog stanja. A, verujte, skoro svako bi mogao da se hrani poput nas vegana, iako to mnogim ljudima deluje kao nestvarno.“

Vaš prvi uspon iz programa „7 summits“ umnogome je opredelio dalje uspehe?

„Početkom 2013. godine krenuo sam na Kilimandžaro, najviši vrh Afrike, duplo viši od, recimo, Musale, najvišeg vrha Bugarske. Moj organizam nije naišao ni na jednu unutrašnju prepreku, uprkos čestim promenama klimatskih zona, vlažnosti vazduha… Kretao sam se besprekorno. Otišao sam samouverno, a posle uspešnog uspona na Kilimandžaro, moje samopouzdanje je naraslo, ali sam sve držao pod kontrolom. Logičan sled događaja bio je da već istog leta krenem na Elbrus, najviši vrh Evrope i Rusije. Ostvario sam još jedan uspeh, jednostavno sam se osećao potpuno spremno. U jednoj godini osvojio sam dva vrha iz „7 summits“, ali nisam previše slavio, morao sam da se pripremam za ambiciozno zacrtanu 2014. godinu – godinu koju sam prozvao „godina 7 summits“.“

I onda je krenula neverovatna serija, kada ste u 2014. godini osvojili čak 4 najviša vrha kontinenata?

„Za samo par meseci prelazio sam sa kontinenta na kontinent, sa masiva na masiv. Skoro da nisam imao slobodan dan, ali sam bio psihofizički izvanredno pripremljen. I kada nisam bio na planinama, samostalno bih sticao nova i obnavljao postojeća znanja o korišćenju opreme. Zanimljivo je da sam početkom 2014. godine uspeo da se za samo tri dana popnem na Akonkagvu, najviši vrh Južne Amerike i zapadne i južne hemisfere. Već s proleća, otišao sam na svoj najrizičniji i najteži poduhvat, u svakom pogledu – na Mont Everest. Na krov sveta popeo sam se sa severne strane, sa teritorije Kine, što se inače retko čini. Do kraja godine uspeo sam u namerama da se popnem i na najviše vrhove Antarktika i Australije i Okeanije.“

Za dve godine 6 od 7 najviših vrhova kontinenata, ostao je samo Denali u Severnoj Americi. Ipak, 2015. i 2016. godinu proveli ste u savladavanju vrhova preko 8.000 metara?

„Na našoj planeti postoji 14 vrhova viših od 8.000 metara. Do sada, popeo sam se na njih 6. To je bio moj drugi ambiciozni projekat, koji doduše još uvek traje, jer zaista želim i mislim da ću se popeti na svih 14. Ovim želim da afirmišem i veganski način ishrane i pokažem da je ravnopravan sa ostalim načinima ishrane.“

Ove, 2017. godine, u razmaku od mesec dana – najpre Mont Everest sa nepalske strane, potom i Denali, kojim ste ispunili „7 summits“?

„Na Himalajima sam u maju mesecu uspeo da za nepunih šest dana osvojim vrh Loce (8.516 m), potom i Mont Everest. Nisam imao vremena za odmor, jer sam već početkom juna otišao za daleku Aljasku, i konačno 20. juna popeo sam se i na Denali.“

Od svih visokih vrhova, koji je za Vas bio najveći izazov?

„To je bio upravo Denali, zbog izuzetne hladnoće i nepovoljnog terena za kretanje. Na Denaliju sam imao i najviše tehničkih problema sa obezbeđivanjem smerova.“

Kada podvučete crtu na dosadašnje uspehe, šta je sve potrebno da bi se do njih došlo?

„Odricanja su ogromna. Zbog bavljenja ekspedicijama, moj posao naučnog radnika sam, do daljnjeg, ostavio i u potpunosti se posvetio pripremama za ekspedicije. Nije bilo lako doneti takvu odluku. Ceo život sam se školovao da bih bio naučni radnik, a u narednom periodu to dobrovoljno neću biti. Živim za ekspedicije i proživljavam ih. Svakog dana, sem nedelju-dve tokom godine, kada odmaram, pripremam se osam do deset sati za ekspedicije. Moje pripreme su stroge, asketske i naporne. Svaki dan se penjem na neki vrh, ako sam u Bugarskoj, to su vrhovi Rile, Pirina i Stare planine. Treniram u teretani, vozim bicikl i skijam. Zimski usponi na bugarske planine izuzetna su priprema, a ja nikada ni na jednoj planini nisam koristio žičaru radi savladavanja početnog uspona.

Ali, sve ovo, koliko god surovo i naporno delovalo, tek je početak. Važan činilac, nezaobilazan, jesu finansijska sredstva za ovu vrstu sporta. Zadnjih godina oko mene se okupio snažan tim sponzora i donatora, ali nije oduvek bilo tako. Iznosi sredstava potrebni za ekspedicije izvan evropskog kontinenta su takvi da bez pomoći države i privatnog sektora sredstva nije moguće prikupiti.“

Za čitaoce portala „Far“ dr Atanas Skatov otkriva i svoje male tajne motivacije, psihičke pripreme i organizacije ekspedicija.

„I pre nego što sam počeo da se bavim planinarenjem, shvatio sam: osoba u koju imam najviše poverenja jeste dr Atanas Skatov. Mogu prikupljati informacije i iskustva sa mnogih strana, ali, na kraju, osoba koja će donositi konačne odluke – jeste dr Atanas Skatov. Osamim se, promislim o svemu i – odlučim. Svaka čast svakome – ali na kraju ostajem ja, Atanas, koji treba da prelomi kako da se suoči sa opasnostima i izazovima koje donose najviše planine na svetu. Takođe, na mnoge ekspedicije sam odlazio samostalno, i na licu mesta upoznavao partnere za naveze. Nisam pobornik toga da se članovi ekspedicije uigravaju ili žive suživotom mesecima pre ekspedicije. Jednostavno sam individualac i primenjujem svoju posebnu metodologiju za pripreme. Nimalo beznačajno, samostalni odlasci na ekspedicije umnogome su mi štedili novčana sredstva, u periodu kada nisam imao ovako snažan tim sponzora koji ulaže u mene.“

S obzirom na to da ste se 20. juna popeli na Denali i time okončali program „7 summits“, imate snažno opravdanje što 17. juna niste došli na osmi međunarodni uspon na Ruj – „1.706 snova“, a bili ste pozvani?

„Poziv za uspon na Ruj primio sam sa zahvalnošću i da nije bilo odlaska na Denali, sigurno bih došao! Naravno da pratim planinarska dešavanja na Balkanskom poluostrvu, i ovo što se u zadnjh nekoliko godina dešava na jugu Srbije je za svaku pohvalu i primer svim planinarima sveta. Na ovim akcijama širi se i jača bugarsko-srpsko prijateljstvo, i otvaraju nove mogućnosti za razvoj pograničnih krajeva. Obećavam ovog puta da ću svakako doći na međunarodni uspon na Ruj i na međunarodni vlasinski uspon, kad god obaveze dozvole, a neki put će dozvoliti.“

Dr Atanas Skatov navodi i dodatne razloge zašto bi rado došao da planinari u Srbiji.

„Mnogo puta sam boravio u Srbji, ili prolazio kroz Srbiju na proputovanju ka zapadnoj Evropi. Ali, nikada se nisam ni na jednu srpsku planinu popeo (ako izuzmem Ruj, na koji sam se pre par godina individualno popeo, ali sa bugarske strane granične planine). Srpske planine poznajem teorijski i sa mapa, a dobar sam prijatelj i sa par srpskih vodiča ekspedicija.“

Sada imamo i zadatak da upoznamo i spojimo dvojicu najvećih planinara Bugarske i Srbije, dr Atanasa Skatova i Zorana Pavlovića-Paću.

„Dosta je pohvala na račun Zorana Pavlovića, i biće mi zadovoljstvo da se sa njim upoznam i da zajedno planinarimo. Ko zna, možda upravo na Paćinom Čemeriku“, kaže dr Skatov.

Za kraj, dr Atanas Skatov pohvalio je i rad dvojezičnog portala „Far“.

„Ovakav portal velika je stvar za bugarski i srpski narod. Kao i naše planine, i portal „Far“ će spajati dve zemlje, i to je nešto što će nam mnogo dobrog doneti u budućnosti. Sve čestitke i pohvale za ovakvu zamisao i želja da se u ovom poslu istraje.“

Razgovor vodili: Miroslav Dokman i Marina Stanković

Foto: www.atanasskatov.com